ЧУДОТВОРНА ЦРКВА НА КРАЈУ СЕЛА: Храм у Кумареву дуже од два века стециште је народа из целе Србије (ФОТО)

МАЛА, древна, чувена, исцелитељска и чудотворна су речи којима верници описују цркву посвећену Преподобној матери Параскеви у лесковачком селу Кумареву.

фото: И.Митић

Овај храм подигнут је 1803. године и од тада служи верном народу лесковачком, али и верницима из целе Србије. Верује се да је ова црква заменила порушени манастир у Горњој Слатини, на чијем је згаришту пронађена икона Свете Петке, која једина није изгорела. Постављена је са крстом на месту данашње цркве у Кумареву где је потом, како је забележено, „направљена капелица од нешто камена и грађе“.

Ониска црквица у тада мочварној средини зараслој у шевар, врбе, трску и шибље тешко се назирала из даљине, а њој су прилазили само они који су путеве добро познавали. Више је у земљи него изнад ње, вероватно да Турцима не би падала у очи. Дуже од 30 година била је и црква лесковачких парохијана када у граду није било богомоље. Зидана је од речног камена у кречном малтеру, са зидовима дебљим од једног метра.

фото: И.Митић

Њен живопис, настао између 1837. и 1846. године, један од је од најстаријих у овим крајевима и под њим је цела унутрашњост цркве. Пропао је од влаге и дима, па његову уметничку вредност није могуће утврдити. Од свих икона најлепша је она на којој је приказан лик Свете Петке, смештена на порталу изнад јужних улазних врата, а некадашњи свештеник Радош Требјешанин, који је овде службовао од 1935. до 1955. године, је забележио и да је остао сачуван целовит натпис о подизању цркве.

Како се стара црква, после 130 година, „примицала своме распадању“, на само неколико метара од ње, 1933. године, подигнут је нови храм за који се веровало да ће постати главни. Међутим, Требјешанин је забележио да је народ остао веран старој цркви и био у њој чак и када је служба вршена у новом храму. Исте године извршено је унутрашње повезивање њених зидова дрвеним гредама чиме је сачувана од пропадања.

фото: И.Митић

Конак кумаревске цркве је, крајем 1889. године, био зимовалиште 60 црногорских колониста који су населили Јабланицу. Уочи Бугарско-српског рата у њему су спавали председник владе Никола Пашић и нишки епископ Доситеј, док је црква у Другом светском рату од немачких потера скривала познатог комунисту Бору Димитријевића Пикслу, који потиче из угледне и имућне лесковачке породице. Овде су, 1895. године, неколико дана провели и краљ Милан и престолонаследник Александар Обреновић приликом лова у кумаревском забарју и јашуњској гори, а остало је забележено да су цркви даривали „50 златних наполеона“.

Унутрашњи живопис старе црквеFoto: фото: И.Митић

POGLEDAJ GALERIJU

У време ослобођења од Турака при храму је радила и црквена школа. Црква се издржавала од великог имања које се мерило хектарима. Куповала је земљу, а део је добијала на поклон. У летопису је забележено и то да је цркви комплекс земљишта поклонила једна потурчена кумаревка као и „бобиштански бег кога је излечила од тешке болести“.

Због веровања у њену чудотворност, у цркву су, осим православних верника, долазили и ходочасници муслиманске вероисповести. То је вероватно и разлог што никада није паљена ни пљачкана, па је задржала аутентични изглед.

фото: Епархија нишка

Ту је данас поводом празника посвећеног Преподобној мати Параскеви литургију служио владика нишки Арсеније. Окупио се и велики број верника. Ова светитељка ужива велико поштовање, не само у нашем народу, већ и код других православних народа, па и припадника других вера.

НОВА ЦРКВА

Нова црква подигнута је у спомен на краља Петра Ослободиоца и бораца палих у ратовима од 1912. до 1918. године. У њеним темељима су освећени крстић са Христовог гроба и златна пара са ликом краља Александра Карађорђевића.

БУГАРИЗАЦИЈА

Када су Бугари, 1915. године, окупирали ове крајеве, у кумаревској цркви су службовали бугарски свештеници на свом језику, а у изводима рођених, венчаних и умрлих навионалност је уписивана као бугарска. О томе сведочи једна крштеница објављена у црвеном летопису, где се може видети и изглед црквених штамбиља и печара од 1879. до 1905. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације