МИТА ЈЕ СНИМАО СВОЈОМ ГЛАВОМ, НЕ ОБЈЕКТИВОМ: Музеј у Кикинди чува уметничке фотографије чувеног учитеља и педагога чији је рад и данас узор

Р. Шегрт

22. 10. 2023. у 16:59

УЧИТЕЉ Мита је мој први учитељ фотографије. Откако ми је, као средњошколцу, рекао да покушам да фотографишем главом, увек сам се трудио да размислим шта ћу снимати и да "сликам главом".

МИТА ЈЕ СНИМАО СВОЈОМ ГЛАВОМ, НЕ ОБЈЕКТИВОМ: Музеј у Кикинди чува уметничке фотографије чувеног учитеља и педагога чији је рад и данас узор

Фото: Р. Шегрт

Реченица да може да се снима главом, најпресуднија је за моју каријеру, каже одавано већ афирмисани, признати и награђивани фото-репортер Имре Сабо.

Савет како треба да снима дао му је фотограф аматер Димитрије Чипчић, у Кикинди много познатији као учитељ чији је педагошки рад и сада узор просветним радницима. Међутим, учитељ Мита, како су га у Кикинди звали, био је велики заљубљеник у фотографију, о чему сведочи и његових 39 снимака који се чувају у кикиндском Народном музеју. На тим сликама су инжењер Миливој Југин, хирург Иван Сивчев Цига, земљорадник Богдан Терзин, клошар Риста са пијаце, ромска девојчица с цигаретом која вири кроз разбијени прозор, непознати радник ливнице, првоборац Љуба Прошић са одликовањима на грудима, група навијача на фудбалској утакмици, легендарни професор математике Стјепан Хелдрих и још много незнаних лица. Сликао је чак и тек рођену бебу у кикиндској болници.

- Мита је био врло инвентиван човек. Пун идеја. Када сам пошао у кикиндску гимназију, 1970. године, са њим ме је упознао мој Мокринчанин, успешни репортер "Политике", новинар Богдан Ибрајтер Тане, касније мој кум. Мита је у то време био просветни саветник и члан фото-клубова у Кикинди и Београду. Тада је било врло мало литературе о фотографији, а пошто је становао у близини гимназије, често сам бежао са часова фискултуре код њега да заједно гледамо каталоге и разговарамо о фотографији - присећа се Сабо, који увек помиње свог првог учитеља.

У збирци фотографија Димитрија Чипчића, коју чува кикиндски музеј највише је црно-белих портрета. Сабо каже да се и на њима види да је све и те како "радио главом".

Веснин отац

УЧИТЕЉА Димитрија Чипчића памте бројне генерације, сада већ старијих Кикинђана.

Обичан свет зна и да је отац чувене и признате глумице Весне Чипчић. Она у Београду чува његове најпознатије и награђиване фотографије, које је описао Имре Сабо. Учитељ Чипчић у Кикинди је службовао 24 године. Учитељску школу је 1948. завршио у Вршцу. Од 1958. до одласка у пензију радио је у ОШ "Вук Караџић" у Кикинди. Републички савет за просвету доделио му је звање педагошког саветника, а Кикинда "Октобарску награду" и "Првомајску награду". Пре четири године Актив учитеља школе у којој је радио установио је награду за иновацију у просвети, али је додељена само тада.

- Већина његових фотографија била је ангажована са веома јаком поруком. Сећам се једне на којој су на тањиру, нож и виљушка постављени као крст. Али је у тањир налепио и две половине пасуља, а слику назвао: "Радничка права: са веће висине је већи дап". Намерно је обрнуо ред да не буде "пад", јер би се у време социјализма то могло да протумачи на разне начине. Изврстан је портрет човека на чијој глави је коњски оглавник, очи су му прелепљене фластерима. За време бомбардовања на њима је нацртан таргет. Позната је и његова фотографија човека на штакама, без ноге, како гледа плакат којим се најављује предавање Миливоја Југина о одласку човека на Месец. За њу је добио много награда - објашњава Имре Сабо.

И за друге фотографије је Димитрије Мита Чипчић (1925-2003) добио бројне награде.

Његови снимци излагани су широм некадашње земље. Последња изложба у Кикинди приређена му је и 1996. године, а пре тога она под називом "Кикинда и Кикинђани" 1971. године. Тада је представљено 55 нових фотографија и шест старих из серије "Симболика".

- На мојим фотографијама покушао сам да прикажем Кикинду онакву какву сам видео. То су обични грађани, затим млади, деца, као и галерија познатих Кикинђана - објаснио је Чипчић тим поводом.

Садашњим генерацијама његове фотографије, највише црно-бели портрети, представљене су пролетос, такође у Народном музеју, на изложби "Сто невидљивих" на којој су приказани предмети које ова установа поседује, али су врло ретко излагани, а неки скоро никада.

- У већини случајева ти предмети и слике имају своје мале занимљиве приче које су део локалне историје. Учитељ Мита имао је више самосталних изложби својих фотографија широм некадашње велике Југославије - наводи Лидија Милашиновић, директорка музеја.

Чувени Димитрије Мита Чипчић био је педагог и фотограф, са једнаким успехом. По професији учитељ, награђиван је за иновације у настави. Једини је којем су просветне власти дозволиле да једна група његових ђака за једну школску годину заврши два разреда.

Недостају негативи

- Јако ми је жао што не могу да се пронађу његови негативи. То би било драгоцено. Ни његова супруга, сада покојна учитељица Јуца није знала где су, а ни ћерка Весна није успела да их нађе. Радо бих се укључио у претрагу тог материјала. Били би и веома занимљиви за Кикинду и њену локалну историју, као и за све нас - каже Имре Сабо.

Пуних 30 година бавио се истраживачким радом у области наставе почетног читања, а исто толико времена посветио је и уметничкој фотографији.

- Виђали смо се и дружили и у Београду, где се он касније преселио. Направио је слагарицу, коју смо штампали у мојој малој штампарији. То једино није имало велики успех - каже Сабо.

Колико је био занимљив фотограф, толико је на занимљив начин предавао и лекције у школи и дружио се са својим ђацима. Тога се присећа и Живодарка Дацин, његова бивша ученица:

- Био је ванвременски. По методама рада непревазиђен. Висок, крупан и маркантан човек.

Проводио је са нама чак и велики одмор у дворишту школе где смо се заједно грудвали. Са нама је китио учионицу за Нову годину, са нама певао, играо. Када је отишао у пензију заменила га је Јулијана Чипчић, учитељица Јуца, његова супруга. Висока, озбиљна, строга.

Није се играла с нама. Није се грудвала с нама. У ствари, била је дивна, али у нашим срцима нико није могао да замени Миту. Изванредно је свирао виолину, сакупљао и рестаурирао антиквитете - присетила се Живодарка Дацин.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЊЕГОВА СМРТ СЛОМИЛА ГЛУМЦА: У сузама сваки дан, плаче од маја - показао како на мобилном чува његову слику (ВИДЕО)