ЗАХВАЛНИ ЈАГОДИНЦИ СПРЕЧИЛИ ПОГУБЉЕЊЕ: Италијански индустријалац Теодор Клефиш 1945. године прошао прогон ОЗНЕ

ИАКО је имао италијанско држављанство, Теодор Клефиш, власник Фабрике салама и месних производа у Јагодини, за време Другог светског рата остао је у Србији.

Фото З. Глигоријевић

После рата нашао се на удару нове власти, а Војни суд Крагујевачке војне области - веће при јагодинском војном подручју у Јагодини, 26. априла 1945. године осудио га је "на казну смрти, трајни губитак грађанске части и конфискацију целокупне имовине". Теодор Клефиш ухапшен је почетком 1945. године, као народни непријатељ и сарадник окупатора.

- Опуномоћство Озне предузело је испитивање сведока. Оптужница је садржала десет тачака кривичних дела која су Клефишу стављена на терет. Оптужен је за кривично дело ратног злочина - уништавање и пљачку народне и државне имовине, а проглашен је и за народног непријатеља - наводи Милорад Јовановић, виши архивиста Историјског архива у Јагодини.

Сведоци, првенствено бивши радници у његовој фабрици, међу којима су већину чинили они који су добили отказе или су сами напустили фабрику, изјављивали су да је он сарађивао са окупатором, да се приликом уласка Немаца у Јагодину појавио на градском скверу на немачком тенку, да је Немцима приређивао излете и банкете и да им је отпоздрављао подизањем руке, и са "Хајл Хитлер", да је шпекулисао и продајом шећера, а сведочили су и да је помагао Југословенску војску у отаџбини.

- Међутим, 380 Јагодинаца потписало је петицију којом су указали "да је помагао сваку социјалну, хуману и просветно-културну активност својим издашним прилозима". У петицији се још наводи да је "увек издашно помагао своје раднике и сву јагодинску сиротињу, па с обзиром на то да су и њега Немци малтретирали, ми верујемо да Теодор Клефиш није никога денунцирао Немцима, а најмање своје раденике и сараднике и да би једна ревизија поступка утврдила његову невиност". Јавни претрес одржан је 25. априла 1945. године у просторијама хотела "Палас" од 8 сати и 45 минута до 17 часова. Сала је била испуњена до последњег места, а испред зграде хотела су се тискали људи који су претрес, емитован преко разгласа, слушали преко звучника - додаје Јовановић.

Решењем Војног суда у Крагујевцу смртна казна преиначена је у десетогодишњу затворску казну, али је због лошег здравља Клефиш амнестиран 1948. године, када је донета одлука о узајамној, општој амнестији између Италије и тадашње ФНРЈ. Међутим, споредна мера, конфискација његове имовине, чак и целокупне, веома богате библиотеке, остала је на снази.

Фото:З.Глигоријевић

Супруга написала молбу

ЛУЈЗА Клефиш, жена осуђеног Теодора, која је Президијуму народне скупштине ФНРЈ 19. јуна 1946. године упутила молбу за помиловање, као аргументацију за укидање затворске казне њеном мужу потражила је и у својеврсној петицији, која је за тадашње прилике представљала израз велике храбрости.

"Колико је мој муж Теодор уживао добар глас у средини у којој је радио кроз дуги низ година, најбоље доказује и изјава потписана од 380 грађана из Јагодине и ближе околине, који га познају, а који тврде да је Теодор само добрим задужио и њих и друге грађане ове околине. Није то мала ствар када се народ од 380 људи потписује и моли за помиловање једног човека, и то човека који је по крви странац. Значи да је Теодор збиља задужио овај крај својим добрим делима, и да треба да се послуша глас народа за помиловање, како би Теодор крај свог живота дочекао код своје куће на слободи", написала је Лујза.

Фото:З.Глигоријевић

Одбрана на суду

TEOДОР Клефиш (на слици) је на суду изјавио да са фашистима у Југославији није имао никакве везе, да је све што је зарадио стекао на поштен начин и да је раднике плаћао по прописаним ценама у окупацији.

"Када су Немци 1941. године дошли у Јагодину, изашао сам испред њих, пошто сам пришао официру поздравио сам га дизањем руке увис, а може бити да сам рекао `Хајл Хитлер`.

Понудио сам се да будем тумач и Немци су ми рекли да седнем у тенк, па су ме довезли до пијаце где сам ја говорио народу оно што су Немци мени диктирали на немачком језику. Ја сам говорио, преводећи оно што су ми Немци казивали, да народ треба да се умири, да не даје отпор окупатору, јер да ће иначе варош бити сравњена, а ако буду мирни да неће ништа да се деси", навео је Клефиш, поред осталог, у својој одбрани.

Фото:Историјски архив Јагодина

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације