У СЕЊУ СЕ УГАЉ КОПА 170 ГОДИНА: У густим буковим шумама, Лазар Пандуровић случајно пронашао камен "необичне боје и изгледа"

З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ

15. 07. 2023. у 07:00

ТРАГОВИ рударства у ресавском крају постоје у средњем веку и позној антици. На свом путовању кроз Србију још је аустроугарски путописац, археолог и етнолог Феликс Каниц (1829-1904), забележио да "ма колико ћупријски округ био шумовит и плодан, његова највећа блага нису над земљом, већ испод ње".

У СЕЊУ СЕ УГАЉ КОПА 170 ГОДИНА: У густим буковим шумама, Лазар Пандуровић случајно пронашао камен необичне боје и изгледа

Фото: Ненад Анжел

Угаљ је на ширем подручју Сења пронађен крајем четрдесетих година 19. века, на месту где се данас налази насеље Сењски Рудник. Није забележено када је први контингент руде кренуо за тадашњу Тополивницу у Крагујевцу, али је угаљ из сењског угљенокопа на посредан начин учествовао у борбама за ослобођење Србије и за покретање њених индустријских потенцијала. Превоз је обављан воловским колима, у крајње лошим условима, а путовање до Крагујевца је трајало шест дана. Руковођење пословима ископавања поверено је рударском инжењеру Василију Божићу, док је за настојника рудника постављен Лазар Пандуровић.

- По опште прихваћеној легенди, али и потврђеној причи, сточар Лазар Пандуровић је, чувајући свиње у густим буковим шумама у атару села Сења, случајно наишао на камен "необичне боје и изгледа". Назвао га је "нездравим каменом". Желећи да сазна о чему се ради, примерак камена је однео у Ћуприју, одакле је послат за Београд. О проналаску угља у Сењу Попечитељство внутрених дела је 11. јуна 1853. године обавестило дописом Попечитељство финансијелних дела да би угаљ требало користити за Тополивницу у Крагујевцу, али и за потребе становништва - прича за "Новости" Ненад Анжел, руководилац Музеја угљарства у Сењском Руднику.

Ради ефикаснијег превоза робе и добара, 1891. завршен је пут од Сења до Ћуприје, а годину касније изградњом железничке пруге Ћуприја - Сењски Рудник, превоз угља постаје знатно бржи и јефтинији. Први вагони из Сењског Рудника свечано су испраћени за Ћуприју 1. децембра 1892. године.

О овој историји сведочи и Музеј угљарства који је почео да ради 1980, а данашњи изглед добио је после реконструкције 2014. године. У њему се приказује како је изгледало кућно огњиште, соба, шта су радиле супруге, чиме су се бавила деца, ту је и органа (инструмент сличан клавиру) на којој је Дарко Краљић баш у Сењском Руднику компоновао чувене шлагере "Ко некад у осам", "Девојко мала", као и јамски трансопртер и машина која је служила као први облик механизованог копања угља, такозвана подсекачица која је 1947. године први пут употребљена у јами Равна река.

- У музеју је збирка археолошких налаза од позне антике до средњег века. Садржи рударске лампе и машине, медаље и одликовања, рударске униформе, геолошке карте, етнолошку збирку предмета које су користили рудари - од намештаја, преко посуђа и свега што су користиле рударске породице, а архива садржи око шест хиљада докумената и око пет хиљада фотографија, који се односе на рад рудника. Од 2012. године Музеј угљарства носи назив Регионални центар индустријског наслеђа, чиме је добио шири аспект - каже Анжел за наш лист.

Машина ради више од век и по

ЗАНИМЉИВО је да у Сењском Руднику постоји једина парна машина на свету, која без престанка ради од 1872. године. Она је из Врдника стигла 1923. Свакодневно превози раднике и робу у јаму и из ње, али је и део музејских експоната, заштићен од државе. Ради на пару, има зупчанике од грабовог дрвета и практично је неуништива.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

АКО ВУЧИЋ НЕ ПОБЕДИ, СРБИЈУ ЧЕКАЈУ ТЕШКИ ДАНИ ПО СВИМ ПИТАЊИМА... Дарко Миличић послао важну поруку о актуелној политичкој ситуацији (ВИДЕО)