РАСКОШНИ ВЕРСАЈ БЛИСТА ЧЕТИРИ ВЕКА: "Новости" у посети чувеној француској палати поводом великог јубилеја (ФОТО/ВИДЕО)

КАДА је париски надбискуп Жан-Франсоа де Гонди 1632. године продао "версајску земљу и господство" краљу Лују Тринаестом, на месту данашњег раскошног дворца налазила се само ветрењача. Убрзо је ударен темељ палати која, тако, ових дана, слави пуна четири века од почетка градње. Тим поводом, од уторка се, после пуних десет година рестаурације, отварају и приватне одаје Марије Антоанете, њен скривени свет са собама, будоаром, библиотеком и билијарским кабинетом, а "Новости" су имале прилику да обиђу цео посед и пренесу део ове раскоши.

Фото: Горан Чворовић

Захваћен фобијом од отвореног простора и јавних скупова, Луј Тринаести је пожелео да се удаљи од градске буке и халабуке, па је на месту где је долазио у лов одлучио да подигне дворац. Име првог архитекте се не зна, али је познато да је градитељ био извесни Никола Ио. Касније су се кроз време мењали архитекти Луј Ле Во, Жил Ардуен Мансар, Робер де Кот, Жак Габријел, Анж Жак Габријел, Фредерик Неве, Филибер Ле Роа и Доминик Перо.

Поменути дунђер Ио је подигао здање дуго свега 35 метара и широко само 5,80, на које су се касније надограђивали други, све до данашњег изгледа. Луј Тринаести је у почетку лично учествовао у елаборацији грађевинских планова. Цео посед је био окружен терасом и парком на два хектара који је осмислио краљевски баштенски индендант Жак Боасо. Много познатији касније биће Шарл Ле Брен и Андре Ле Нотр.

Луј Тринаест се овде уселио већ 1624. године. У својој малој палати, примао је с времена на време своју мајку Марију Медичи и супругу Ану Хабзбуршку. Никада ту нису заноћиле, јер дворац није имао женске апартмане. Радови на проширењу палате започели су 1631, али је краљ убрзо, кроз три године, преминуо, а Ана Хабзбуршка, која је преузела владарске конце, јер је престолонаследник Луј Четрнаести имао само четири и по године, избрисала је Версај из регистра краљевских резиденција следећих пуних 18 година. Али, мали Луј Четрнаести је ту 1641. најпре склоњен од епидемије вариоле, да би будући Краљ Сунце, већ са тринаест година, 1651. ту долазио у лов. Касније је одлучио да овде подигне "најлепшу палату у Европи".

Мало помало, растао је раскошни дворац. Коначно, краљ је 1682. одлучио да централну власт пресели у Версај, а у дворцу су се сместиле хиљаде људи. Уз краљевску породицу, ту је била и њихова свита, они који су их служили, официри и куртизане, слуге и трговци. Све су их звали "људима из дворца".  

Данас краљевску палату у Версају годишње обиђе око седам милиона људи, што је сврстава у једну од најпосећенијих историјских грађевина на свету. Нема страног језика који се ту неће чути. Свакога дана, овде хрле туристи са свих контнената да у неизбежни објектив ухвате тајне резиденције Лујева, Четрнаестог, Петнаестог и Шеснаестог.

Ту посетиоци разгледају одаје осликаних плафона, краљев апартман, кабинет Луја Четрнаестог с његовим радним столом или краљичину собу у којој је рођено "19 беба Француске", по ондашњој традицији пред очима целог двора, међу којима и Луј Петнаести. Ходају Галеријом огледала која их повезује, и где је 28. јуна 1919. мировним споразумом окончан Први светски рат. Посета парку посебан је доживљај, у шетњи између фонтана, канала кроз које протиче 4,5 милиона литара воде на сат у затвореном систему и геометријски парцелисаног растиња.

Парк се данас простире на 815 хектара, док је пре Револуције имао чак 8.000. Стазе су дугачке 43 километра, а посед је опасан оградом са 16 улаза. У спољном простору постављене су 824 скуплтуре. Све то говори о грандиозности која је красила Лујеве.

Ту и данас долазе светске владарске главе, а организују се и важни међународни скупови и самити. Испред дворца, паркирани аутобуси са најразличитијим могућим регистарским таблицама. По жестоком париском сунцу, крајем јуна, неке даме и даље спас траже под сунцобранима. Они мање романтични, крију се под ободима шешира. Купују их од пријатеља Сенегалаца који испред, на огромном каменом платоу, продају и минијатуре Ајфелове куле. Да се зна кад се дошло у Париз.

ШУМАРЦИ СА ТРИСТА ХИЉАДА ЦВЕТОВА

Посетиоце надгледа и на услузи им је петсто агената, а овде ради и 60 баштована, 15 конзерватора, 9 историчара уметности, 9 радника на функционисању фонтана... Сваке године у парку се посади 300.000 цветова, постоји 16 шумарака, док се у Зимској башти, односно Оранжерији, чува 1.600 стабала.

ХИЉАДЕ СЛИКА, СКУЛПТУРА, КОМАДА НАМЕШТАЈА...

Здање у којем су краљ и влада столовали од 1682. до 1789. године, с изузетком периода регенства од 1715. до 1723,  које је 1837. године постало Музеј историје Француске, а од 1979. сврстано у светску баштину, броји 2.300 одаја, од којих су око хиљаду доступне посетиоцима. У њима има 7.727 комада намештаја, 6.938 слика, 3.074 скулптуре, 426 лустера, 156 зидних сатова...

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације