ПОСЛЕДЊИ ТРЕНУЦИ ТОЛСТОЈЕВОГ ЈУНАКА: Овако је настрадао пуковник Рајевски, ускоро премијера филма
СЛАВНИ пуковник Николај Николајевич Рајевски (1839-1876) своје срце оставио је као добровољац у борби против Турака у Горњем Адровцу код Алексинца.
Foto:autori filma
Управо ће у овом месту 5. јуна, бити дуго очекивана премијера играно-документарног филма крушевачког аутора Горана Ерчевића о 16 последњих дана јунака Толстојевог романа „Ана Карењина“. Не случајно, јер ће се тада обележити 147 година од погибије руског официра.
Иако врло млад, Рајевски је остварио завидно име у војски. Показао се као достојан и одликован унук генерала по коме је добио име, хероја Отаџбинског рата 1812. године. Ратовао је код Ташкента, био мисионар Савеза за Балкан и Србију. Последњи дани у нашој земљи представљају његов други боравак на овим просторима, будући да су сачувана писма које је писао током 1867.године, у Чачку и у Београду.
- Рајевски је са више хиљада руских добровољаца дошао да се бори у Српско-турском рату – предочава за „Новости“ режисер Горан Ерчевић. - Представили смо и ретроспективу живота, одрастања, школовања и војничке каријере пуковника Николаја Н.Рајевског пре доласка у нашу земљу,а фокус је на његовим последњим данима, у Србији. Држали смо се историјских чињеница, а у фокусу су нам хумана дела.
Осим што је показао несебичност и пожртвовање у самој борби, показививао је је одважност и ван војних дужности. Спасавање свештеника Симеуна Петровића и његове ћерке код Ђуниса је један од тих примера. Посебно место у филму посвећено је Руској (Шареној) цркви или Цркви љубави у Горњем Адровцу. Богомоља је капо метог манастира Свети Роман подигнута у јесен 1903. захваљујући средствима Марије Рајевске, снаје пуковника, док је црквено имање купила краљица Наталија ОбреновићНеколико дана је пуковник почивао у порти Манастира Свети Роман, да би његово тело у пратњи мајке, било пренето у Саборну цркву у Београду. Краљ Милан присуствовао је опелу, које је уз највеће црквене и војне почасти држао први српски митрополит Михаило.
По легенди, Рајевски је непосредно пред погибију рекао да ако страда, његово тело врате у Русију,али да му срце оставе у Србији. Тако је срце, према веровању остало у манастиру Свети Роман у Ђунису. И ово је само једно од десетине места где је стигла Ерчевићева камера.Снимало се и на Криму, у Александровцу, Крушевцу, Смедереву, Шаргану, Београду.
- Први кадрови су пали 2016.године,али су нас неке околносит,попут епидемије спречиле да довршимо филм,све до сада - каже за „Новости“ Горан Ерчевић. - Остварење је и продукционо било захтено,као и само снимање. Руска амбасада омогућила нам јекоришћење драгоцених архива у тој земљи,а цео подухват је имао благослов тадашњег патријарха СПЦ, Иринеја.
АКТЕРИ ФИЛМА
БРОЈНИ познати глумци играју у филму „Вода-Последњи дани пуковника Рајевског“, а продуцентима је подршку пружило и више локалних самоуправа. Главна улога у играно-документарном оставрењу поверена је прваку Крушевачког позоришта, Дејану Тончићу, а у филму играју и бројни други крушевачке глумци попут Војина Ћетковића и Бранислава Трифуновића. Међу глумцима су и Иван Вуковић, Владимир Јоцовић, Бојан Цветковић, Милан Паовић,који је и продуцент. Наратор је Душан Јовић. Сценарио је писао новинар Слободан Ценц, а музику компоновао Мирољуб Аранђеловић Расински.
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)