У ГРДЕЛИЧКОЈ КЛИСУРИ ОБЕЛЕЖЕНЕ 24 ГОДИНЕ ОД НАТО РАКЕТИРАЊА ПУТНИЧКОГ ВОЗА: Сећање на 15 жртава безумља

НА улазу у Грделичку клисуру јуче су комеморативним скупом обележене 24 године од када су авиони НАТО бомбардовали воз пун путника док је прелазио Бистрички мост преко Јужне Мораве. После ове трагедије током агресије на нашу земљу идентификовано је 15 жртава, а повређено је више десетина невиних људи. Тачан број настрадалих цивила, међу којима је било и деце, никада није утврђен.

фото: И.Митић

Др Миодраг Костић, пензионисани интерниста лесковачке болнице, био је међу првима на лицу места. Каже да призор који је затекао никада неће моћи да заборави. Тог 12. априла, на други дан Васкрса, враћао се са дежурства и по обичају свратио у грделички Дом здравља где му је супруга радила као лекар. Чули су јаку екплозију прве ракете која је погодила воз, а потом су уследила још три удара.

- Кренули смо ка месту одакле се видео густ дим. Било је страшно. Такве сцене се никада не заборављају. Ужарени вагони горели су на мосту, а крви и делова тела било је свуда около чак и на гранама дрвећа. Јауци и лелек на све стране. Повређени људи су покушавали да побегну са места страдања. Једно тело пронађено је тек после месец дана, у месту Бургијци, у Јужној Морави која је била надошла баш као и данас. Из ње су данима извлачени и делови тела настрадалих људи – прича нам др Костић.

фото: И.Митић

Ватрогасци су се дуго борили са ватреном стихијом, док се ужареним вагонима није могло прићи ни сатима касније. Очајни сродници покушавали су да пронађу своје најмилије и било их је тешко задржати да не уђу у воз.

- Срео сам покојног Жарка Бјелетића који је трагао за ћерком Аном и зетом Иваном. Очајно је покушавао да чује било какву информацију. Рекао сам му да је много повређених већ одвежено за Лесковац и надао се, као и он, да су ти млади људи преживели ову страхоту, али узалуд – додаје наш саговорник коме се очи пуне сузама – Долазим сваке године да одам пошту свим жртвама иако ми овај дан буди тешка сећања и буру разних осећања. Ту је и туга и бол, али и бес и разочарање шта све људи могу да ураде једни другима.

Foto: фото: И.Митић

POGLEDAJ GALERIJU

И ове године крај спомен обележја који чува сећање на трагедију окупио се велики број званичника локалне самоуправе, Министартсва одбране и Војске Србије, чланова породица страдалих и грађана. Они су положили венце и цвеће и минутом ћутања одали пошту невиним жртвама. Пругом је, по традицији, прошао воз који се огласио непрекидном једноминутном сиреном.

- Сваки од страдалих путника бомбардованог воза имао је своје снове, планове и надања. Да негде стигну и нешто постигну. Све је то збрисала једна пламена експлозија. Наша је обавеза да жртве памтимо и помињемо да се тако нешто више никада и никоме не понови – поручио је градоначелник Лесковца Горан Цветановић.

фото: И.Митић

Чланови породица настрадалих путника кажу да ништа не може да умањи њихову патњу нити да им врати најмилије. Они и данас не верују да је све било „грешка“ и убеђени су да су НАТО злочинци знали да своје бомбе шаљу на воз пун цивила. Сва њихова правдања доживљавају као сипање соли на ране које и онако никада неће моћи да зацеле.

ВОЗ ПОГОДИЛА ДВА ПРОЈЕКТИЛА

Међународни путнички воз 393, на релацији Београд – Ниш – Скопље, погођен је са два пројектила, а још две ракете пале су на оближњи друмски мост на Коридору 10. На овом месту подигнут је споменик са поруком да се „не треба бојати људи него нељудског у њима“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације