ЗА ВРБИЦУ ОБРАДОВАЛИ НАЈМЛАЂЕ: "Угурсузи" купили гардеробу и обућу за 88 ђака

С. БАБОВИЋ

08. 04. 2023. у 08:00

СТАРА српска изрека "удешен ко за Врбицу" у најлепшем смислу поново је оживела у Крушевцу, где је необично Хуманитарно друштво баксуза, угурсуза и намћора "Добра нарав" сакупило новац за куповину нове одеће и обуће за 88 сиромашних ђака.

ЗА ВРБИЦУ ОБРАДОВАЛИ НАЈМЛАЂЕ: Угурсузи купили гардеробу и обућу за 88 ђака

Фото: Фејсбук

- Свако дете је добило комплет гардеробе по свом избору:панталоне, блузе, мајице, дуксерице, као и обућу. То је традиција нашег друштва од 1929. године. Ни правила сакупљања новца за ту сврху нису промењена, а иста је остала и мисија:облачење добре и сиромашне деце за Врбицу - каже Звонко Рајковић, неуморни председник Друштва "Добра нарав".

Деветог уторка од Божића, а он је ове године "пао" 7. марта, чланови Друштва се окупљају на посебном балу. Тај дан је по старом народном календару најмалерознији у години. Веровало се да "деветог вторника" не би смела да се шију мушка одела, јер "то одело метак тражи и погађа". Мушкарци су својевремено избегавали да послују са стоком, а смело је да се ради само у башти.

Овог дана, међутим, још од 1929. године, јединствено Хумано друштво баксуза, угурсуза и намћора "Добра нарав" слави.

- Наше друштво основано је у чувеној кафани "Таково" - прича нам Звонко. - Иако у Народном календару пише да је "девети торник најзлосрећнији", окупљамо се баш да он не би био црн. По препоруци оснивача нашег Друштва, малер се весељем побеђује. Зато баксузи, угурсузи и намћори да би "оправдали" своје име, прво у кафани седну "леђа у леђа". Тако играју и прво коло, које се зове "Баксузно" или "Наопако". Потом следи даривање. Сав новац који се прикупи искључиво се троши за куповину гардеробе, а одећа се поклања касније, на Врбицу. Тако и пише у правилнику Друштва из 1929. године.

foto: Fejsbuk

Прва генерација сиромашне деце која је добила поклоне од "баксуза" 

У првим годинама постојања, симболично су облачили 13 деце, али је касније ова оригинална дружина, по бројну чланова толико порасла да се последњих година, од главе до пете обуче десетине малишана.

- Новац се прикупља и од "казни". Њу плаћају они чланови нашег друштва који прекрше наше правило "ћутање је злато". А, прекршиоци једва чекају да правило прекрше и да плате казну. Остали извори прихода су добровољни прилози, плаћање улазница за прославу, донације... - причају крушевачки намћори.

ОСНИВАЧИ

МЕЂУ оснивачима Хуманог друштва били су адвокати, апотекари, професори, бомбоџије, воскари, деловође, електричари, опанчари, пинтери, ужари, сарачи, фијакеристи... Правилима је одређено да чланови не могу бити попови, жандари, официри и подофицири.

Рад Хуманог друштва је имао немили прекид у историји. Од оснивања 1929. па до 11. марта 1941. редовно су се окупљали, али су после Другог светског рата прећутно били забрањени. Први који је дошао на идеју да се рад обнови, 1987. године, био је др Добривоје Боба Лисинац уз помоћ ентузијаста Милутина Р. Југовића, професора Адама Стошића, Радомира Радета Рајковића, Драгана Лоле Бектрића, породице Бајић и других.

Намћори су се мењали кроз време, па су уводили и новине. Уместо опанака некад, данас се ђацима поклањају патике или ципеле. Једно је, међутим, остало исто: као баксуз се родиш, васпитавају те као угурсуза, а ако постанеш намћор онда си и члан "Добре нарави" и помажеш деци. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

РЕШИЛА ДА ПРОГОВОРИ! Због ње је химна Русије интонирана у Београду, па одједном прекинута - ево шта шампионка Европе сад каже о томе (ВИДЕО)