ПРВИ ТАЧСКРИН ЈЕ НАПРАВЉЕН У НИШУ ПРЕ ЧАК 36 ГОДИНА: Уређаји на додир без којих је живот незамислив прављени у погону "ЕИ телевизори"

Далиборка Миљковић

16. 04. 2023. у 18:50

ДАВНЕ 1987. године, када се у свету наговештавала ера компјутеризације, у погону "ЕИ телевизори" направљен је први прототип уређаја на додир "југотид", који се након усавршавања извозио за америчко, немачко и далекоисточно тржиште.

ПРВИ ТАЧСКРИН ЈЕ НАПРАВЉЕН У НИШУ ПРЕ ЧАК 36 ГОДИНА: Уређаји на додир без којих је живот незамислив прављени у погону ЕИ телевизори

Фото: Д. Алихоџић

Крајем прошлог века Ниш је био један од центара електронске индустрије, а данас је град "мотача каблова". За само четири деценије у неповрат су изгубљене технологије и тржиште које су инжењери из некадашње "Електронске индустрије" са лакоћом освајали. Онда су дошле деведесете, санкције, приватизација и транзиција и ова технологија која данас бележи раст који се мери милијардама у Нишу није преживела.

- Наша "несрећа" је била у томе што смо направили производ који је ишао испред свог времена скоро пола века - каже магистар техничких наука Зоран Стевановић (64).

Ове јесени одлази у пензију, али је за "Новости" хтео да подели причу која није само носталгична већ и поучна.

ОПСТАНАК БИО НЕМОГУЋА МИСИЈА

- НИСУ могли да преживе сви погони ЕИ, али неки су имали све предиспозиције, као што је била "ЕИ телевизори". Отишао сам 2001. године у просвету и тешко ми је да причам о тим временима. Након (рас)продаје готово ништа није преживело од онога што се производило - каже Стевановић, који је годину дана пре одласка био директор "ЕИ телевизора".

На наговор радника и заједно са колегом Зораном Милојевићем покушао је да сачува производњу, али је то била немогућа мисија.

- Не смемо се одрицати домаће памети, јер ће то будуће генерације скупо плаћати. Моја генерација је платила данак једног времена које нам је одузело прилику да задржимо водећу позицију у свету, али остаје утеха да смо створили нешто што нам је дало прилику да се истакнемо. Ови уређаји, у време када смо их правили, нису били намењени за широку потрошњу, већ за управљање у индустријским комплексима и авионима. Ипак, било је исплативије направити годишње хиљаду таквих производа него 10.000 телевизора. Да смо наставили са развојем, вероватно би Ниш данас био град богатих људи, јер је "тачскрин" освојио свет - вели наш саговорник, који је 1986. године био млад инжењер жељан изазова.

Изазов је стигао са америчким бизнисменом српског порекла Владимиром Мајклом Лазаревићем који је у Ниш донео своју замисао да заједнички направе један потпуно нови уређај на тржишту.

- Искрено, он је имао софтвер, али смо ми годину дана радили на његовом усавршавању и свим осталим детаљима. Пар инжењера "ЕИ телевизора" потпуно је био предан том задатку. Производ је добио ЈУС сертификат, али он није могао да се прослави на домаћем тржишту иако смо тада били "велика Југославија". Али, у САД, Немачкој, Сингапуру, Хонгконгу и осталим развијеним земљама које су схватале и хватале корак са новом ером компјутеризације имали смо отворена врата. Наравно, да би се извозио морао је да има захтевне америчке и немачке сертификате - присећа се магистар Стевановић.

Додаје да су санкције почетком деведесетих прекинуле снове.

- Не знам тачно колико смо уређаја произвели, али сам успео да сачувам један на који можемо бити сви поносни - прича нам Зоран док нам демонстрира руковање. Потпуно идентично како данас "сурфујемо" по телефонима који нам стају у шаци, с тим да је нишки уређај ипак мало кабастији.

КРАЈ ВИЗИЈЕ

ДЕЦЕНИЈУ након првог "југотида" преминуо је амерички партнер Владимир Мајкл Лазаревић који је наставио да у Чикагу прави ове уређаје. Међутим, његови наследници бавили су се другим пословима и нису били заинтересовани да наставе његову визију, тако да је потпуно престала производња.

- После демократских промена требало је да наставимо сарадњу са немачким "Филипсом", али је изузетно био јак трговачки лоби којем је било у интересу да увозе производе и да се угради него да нама дозволе да се вратимо на тржиште. Домаћи производ није имао заштиту, јер су укинуте увозне царине на техничку робу. То су називали слободним тржиштем, али није било баш тако. Парадокс је да је материјал за производњу штампаних плоча био са 20 одсто царине, а готове штампане плоче су се увозиле са један одсто царине. Јасно је да је био циљ уништити производњу. Имали смо технологију, потпуно нову производну линију, обучене људе, али недостајала је организација, односно превише радника. Било је незамисливо отпустити радника и дати прилику да остали наставе са радом. Неколико година је трећина радника седела код куће и примала 85 одсто од плате. То није био случај само са нашим погоном него са целом ЕИ. Дугови су се гомилали, тржиште једноставно није имало времена да чека на нас - закључује наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (11)

ШОК: Карлос Алкараз избачен са турнира у Мадриду! Имитирао Надала, па морао да пакује кофере, као и Рафа (ВИДЕО)