ГНЕЗДО ЗА ВИШЕ ОД 5.000 ОСТАВЉЕНИХ: Породице у селу Милошевац код Велике Плане 92 године примају и подижу децу без родитељског старања

МИЛА моја, једина мајко. Пишем ти овог јутра, кратко, док чекам да ми на подој до­несу мога маленог сина. Си­ноћ сам га родила, здравог и лепог као лепи сан.

Милица Лукић, в. д. директора Центра за породични смештај и усвојење Милошевац, Фото Н. Скендерија

Ти си прва с којом желим да поде­лим радост, јер, да није било тебе, не би, можда, било ни мене. Ни ове моје среће. И да знаш, зваће се Бранко. По теби, једина моја. И да знаш, да тек сад знам ко­лика је љубав мајке према детету. Али, тек сад не знам зашто су мене родили и оставили, а ти ме, малену и непознату, повила под своје крило. Неговала и подизала да постанем ово што јесам. Написала бих и њима, роди­тељима рођеним, писмо...

На коју адресу и шта да им напишем кад их не позна­јем? У овим тренуцима са­мо твоје лице, родитељско, препознајем. И памтићу га.

Писмо је адресирано на Милошевац, село надомак Велике Плане, место нај­лепше приче о љубави и хуманости према малиша­нима лишеним родитељске бриге и топлине, повереним на старање овдашњим поро­дицама. Упућено је Бранки Филиповић, једној од првих хранитељица. Судбина де­тета из првог конвоја ратне сирочади који се 1931. зау­ставио у Милошевцу покре­нула је ову жену немерљиве доброте да, под својим кри­лима, чува и подиже малене анђеле, као што су њу при­мили, чували и подизали добри људи.

Фото Н. Скендерија

И није ово писмо једи­но које је стигло у малено поморавско село добрих и племенитих домаћина под чијом су хранитељском ру­ком деца родитељске небри­ге и заборава постали "своји људи". Људи који не забора­вљају, захвални на топлини коју памте, свесни да топло крило под којим су ојачали није крило њихове биоло­шке мајке.

- У Милошевац стално стижу поруке, писма, фо­тографије од наших штиће­ника који су надрасли себе и потиснули све што их је детињству пратило, пре­бродили време, скућили се, како у Србији, тако и широм света - прича нам Милица Лукић, в. д. директора Цен­тра за породични смештај и усвојење Милошевац.

- Оба­вештавају нас да су постали родитељи, неки чак деке и баке. Млађи нас детаљно обавештавају да су нашли посао, да у својим кућама чувају фотографије, понеки детаљ који су понели из Ми­лошевца...

Фото Н. Скендерија

Фото Н. Скендерија

Чувају успомене и у ми­лошевачком Центру. Без­број фотографија. Куд год да погледаш, лица. Лепа лица деце која су одавде, као стасали људи, кренули у нову будућност. Галери­ја, као сведочанство и ле­пог лица Милошевца. Овде нам причају да је пре коју годину стигло једно писмо из Канаде од Албанке са Ко­сова. Била је беба кад су је, у прву колевку, ушушкали њени хранитељи. Код њих је одрасла, школовла се...

- Свака прича је препуна љубави и захвалности, које наши штићеници узвраћају својим хранитељицама - ка­же Милица Лукић. - За нас, запослене у Центру, то је путоказ да истрајемо у дав­но започетој причи заштите деце чије се детињство за­снива изван биолошке по­родице и родног дома.

А, прича је почела давне 1931. године. Тада је Ми­лошевац, а данашњи Цен­тар за породични смештај и усвојење, био прва дечја колонија основана "ради обезбеђења организоване социјално здравствене за­штите деце без родитељског старања". Међу првим шти­ћеницима била је управо Бранка Филиповић, у Упи­сној књизи убележена под редним бројем 21.

Од тада до данас, Мило­шевац је прихватио и одне­говао више од 5.000 деце. Од тада у књизи племенитости и доброте готово да нема ми­лошевачке породице која се ту није уписала. У моногра­фији "У сусрет животу" об­јављене су фотографије 120 хранитељица овог маленог села. Оне су традицију бриге о туђој, заборављеној деци пренеле на своје породице, на децу, на унуке.

Из ове монографије пре­носимо: "То је Милошевац, поморавско село великог срца, којем дугују сећање и највећу захвалност деца, која би, када би се поново окупила, сачинила још јед­но велико село - нови Мило­шевац. Број хранитељских породица се не мења, само се прекобројних и забора­вљених повећава.

- Није и не може свако да буде хранитељ - кажу нам у Центру Милошевац.

- Бити хранитељ, била је и јесте ве­лика част. Кућа којој су по­верена деца по свему је била узор у селу. Подразумевало се да су то биле домаћинске куће, у којима се знао ред, али које су пре свега одиса­ле љубављу према деци која нису одвајана од рођене. И, којима је, од свега на свету, љубав најпотребнија као си­гурност за даљи корак у бу­дућност.

Милошевцу и данас чувају признање нашег листа, Фото приватна архива

Преплићу се успомене, судбине деце и судбине њихових нових породица. Слушамо најлепше приче: многи штићеници, стигли давних година у Милоше­вац, као бебе, остали су овде, хранитељи су их шко­ловали, испраћали у војску, женили и удавали. Та тра­диција, дуга више од девет деценија, укршта се и данас у Милошевцу. Путеви деце, прихваћене као рођене, и путеви њихових хранитеља.

У 120 хранитељских по­родица у Милошевцу данас је 198 деце, од беба до студе­ната из свих крајева Србије - упућује в.д. директора Цен­тра за породични смештај и усвојење Милица Лукић. - И ове породице, попут оних које су мисију започеле пре готово девет и по деценија, настављају да исписују нај­лепшу лекцију хуманости и љубави, јединствену у свету.

Јединствен је осећај по повратку из овог села лепих људи топлих руку. Чини нам се да се враћамо бољи.

Фото Н. Скендерија

СРЕТЕЊСКИ ОРДЕН ПРВОГ СТЕПЕНА

НА СРЕТЕЊЕ, 2018. године, Милошевцу је уручен Орден Републике Ср­бије првог степена.

Прво јавно државно признање са највишег нивоа за изузетне заслуге и дела од посебног значаја. Уручио га је, Милошевцу, председник државе Александар Вучић. Овде кажу да им је значајну подршку пружио и пружа Душан Марић, народни посланик и актуелни председник Скупштине општине Велика Плана, прогнаник са Купреса.

ЦЕО СВЕТ ЈЕ ЧУО ЗА ЊИХ

"НОВОСТИ" су често походиле Милошевац и писале о судбинама деце и њихових хранитеља.

У госте су им, после наших репортажа, долазили амбасадори земаља акредитованих у Србији. За подвиг хранитеља у овом племенитом поморавском селу чуо је цео свет. Тако их је Уницеф одликовао, давне 1974. године, Златним знаком светске дечје органи­зације.

Магазин "Нада", југословенска ревија за породицу, наградила их је Сребрном плакетом из које пулсира људско срце. Факултет поли­тичких наука, на коме су дипломирала и деца стасала у Милошевцу, наградио их је посебно дизајнираном плакетом. На сва ова признања, међу којима је и Златна плакета "Новости" за колективни подвиг 1996, поносни су у Милошевцу. Чувају их као драгоцености и путоказ.

Бранка Филиповић и сама добила плакету "Новости" 2006., Фото приватна архива

ДАРУЈТЕ ЗА ДЕЧЈЕ ИГРАЛИШТЕ

У ЦЕНТРУ за прихват и смештај деце без родитељског старања у Ми­лошевцу боре се да прикупе потребна средства за изградњу дечјег игралишта, на коме би деца из хранитељских породица, а и овдашњи основци заиграли кошарку и овладали другим спортовима. Надају се у Центру да ће им помоћи добри људи да на терену заигра шестодва­десеттроје деце. Такмиче се и у спорту, као што истрајавају у животу.

Ето, добри људи, покажите се. Дарујте за игралиште на коме ће запо­чети утакмицу, можда, неки некад заборављени малишани, који су у уточишту лепог села уписали животне победе. Јавите се ви који сте у топлини Милошевца раширили крила и успели.

Препоручујемо

Репортаже

4 17

СПАСЛИ 18 ЂАКА ИЗ ЛЕДЕНИХ ГАЗИВОДА У ЗИМУ 1980. ГОДИНЕ Ово је прича о тренутку кад човек постаје - натчовек: Представљамо вам браћу Авдовић

28. 02. 2023. у 12:18

Друштво

1 6

СРЦЕ МАЈКЕ МЕ ПОКРЕНУЛО ДА ПОЛЕТИМ: Мехдија у осмом месецу трудноће скочила у ледену реку Рашку и спасла девојчицу

21. 02. 2023. у 16:00

Специјал

1 4

ПЛЕМЕНИТОСТ КОЈА СЕ ПАМТИ: Прота Милан Борота и његова супруга Ружица одгајили 53 девојчице - ратну сирочад

14. 02. 2023. у 12:00

Друштво

0 2

ПЕТРОВА ОСТАВШТИНА ЗА БУДУЋНОСТ: Срнић београдском Универзитету поклонио три стана

07. 02. 2023. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације