ЕНГЛЕЗИ И ФРАНЦУЗИ САДА РАТУЈУ И ВАКЦИНОМ: Трвења око острва Џерзи у Ламаншу избацила на површину вековна спорења Париза и Лондона

Горан Чворовић дописник из Париза

16. 05. 2021. у 06:50

НАПЕТОСТ између Француске и Велике Британије око острва Џерзи избацила је на површину вековна спорења две нације. "Брегзит" је подгрејао старе суревњивости.

ЕНГЛЕЗИ И ФРАНЦУЗИ САДА РАТУЈУ И ВАКЦИНОМ: Трвења око острва Џерзи у Ламаншу избацила на површину вековна спорења Париза и Лондона

Фото АП

То се не огледа само око рибарења у водама Ламанша. Зли језици кажу да је излазак Уједињеног Краљевства из ЕУ узроковао и "освету" у виду критике вакцине "астра зенека" коју предводе Берлин и Париз.

И док су били заједно у ЕУ, било је муке и ривалства. Чак и улазак Лондона својевремено у Унију умногоме је зависио од добре воље Париза. После су се трвили око заједничке пољопривредне политике и тога ко црпи највише новца из овог најјачег европског фонда.

Док је Француска са Немачком стварала заједничку монету и европску одбрану, Енглези су јачали Атлантски савез, а поводом појаве евра преко насловних страница исписивали "Зар фунту да заменимо овим?!" - и настављали да плаћају по старом.

париз, Фото АП

Од почетка прошлог миленијума све до модерне епохе, Французи и Енглези су стално ратовали. До 1066, британско острво је било изоловано. Ривалство је тада покренуо Виљем Први Освајач, познат још и као Виљем Копиле, војвода од Нормандије, који се прогласио и краљем Енглеске. Уследила је серија сукоба. Кулминирали су Стогодишњим ратом који је, у ствари, са прекидима, трајао 116 година, од 1337. до 1453. Почео је упадом Острвљана, а завршио се њиховим избацивањем.

Французи и Енглези тукли су се и у Ренесансним ратовима од 1494. до 1559. Супарништво је појачала реформација, када су у 16. веку Енглези постали протестанти, а Французи остали католици. Доласком на власт бурбонске династије и ступањем на престо Анрија Четвртог од Француске и Наваре у другој половини 16. века, и снажењем Француске, односи се још више кваре. Наступају, потом, колонијални ратови. Седмогодишњи рат је трајао од 1756. до 1763, у коме су се Француска и Енглеска бориле за контролу америчких колонија.

ШЕКСПИР И МОЛИЈЕР

НА Олимпијске игре власти из Париза шаљу два службеника који ревносно проверавају да ли се језик Молијера паралелно користи са Шекспировим. Уколико Французу насред Јелисејских поља поставите директно питање на енглеском, велике су шансе да вам неће одговорити, не зато што не зна овај језик, већ зато што је увређен јер га прво нисте питали да ли га говори. Аутоматско коришћење енглеског не долази у обзир.

Фото Архива

Успеле су да учествују и у Америчком рату за независност од 1774. до 1783. Наравно - на различитим странама. Луј Шеснаести је нашао за сходно да притекне у помоћ америчким устаницима, да би се тако осветио Енглезима за пораз у претходним сукобима.

Пред Велику револуцију, Французи су сковали погрдни назив за енглеске комшије, "перфидни Албион", којим су означавали дволичност или издају британских монарха према савезницима. Британци су "перфидни" заменили са "горди", па то и данас користе као надимак своје фудбалске репрезентације.

ГРБ "Бог и моје право", Фото Архива

Уплашени за судбину монархије, Енглези су се прикључили коалицији која је од 1793. до 1802. ратовала са револуционарном Француском. Само две године касније, кренули су Наполеонови ратови, од 1805. до 1815, у којима су Французи и Енглези поново били у супротстављеним рововима.

Онда су, коначно, били на истој страни, у Првом и Другом светском рату, иако Французима није баш било право што уз Черчила, Рузвелта и Стаљина, није стајао и Де Гол. Бивши француски председник Франсоа Митеран открио је 2005. да га је Маргарет Тачер током рата на Фокландима натерала да му да тајне шифре за пројектиле које су Французи продали Аргентинцима, запретивши да ће у супротном искористити нуклеарно оружје.

Данас многи британски пензионери уживају на сунцу у својим новим кућама на југу Француске. Ту, међутим, тешко да могу да чују свој језик. На француском радију влада правило да станице, осим специјализованих, морају да емитују, како која, од 40 до 100 одсто француске музике, пре свега да енглески не би извршио "инвазију". Филмски гласови се редовно наснимавају, а ако неко у обичном животу покуша да каже, рецимо, "Мајами" уместо "Миами", исмевају га као покондирену тикву.

"Бог и моје право", званични је натпис, на француском језику, на енглеском краљевском амблему. За то је "кривац" онај чувени Виљем Освајач из 11. века, који је међу англосаксонске аристократе увео навику да причају француски. Британски суверен Хенри Пети, на чијем двору се говорио француски, почетком 15. века је одлучио да девиза краљевства буде ова реченица коју је Ричард Лавље Срце изговорио у Жизору у Француској 1198. у борби против француског краља Филипа Августа. На енглеском краљевском грбу, иначе, стоји још једна парола, а и она је исписана на француском: "Проклет био ко лоше мисли." Пре пет година, у Великој Британији је покренута петиција да се коначно уклоне максиме на француском језику из британског пасоша, али ова иницијатива није прошла. Израз "Краљица то жели" - на нормандском, врло сличном савременом француском, користи се у британском парламенту за прихватање новог закона. И то вуче корене од Виљема Освајача.

СПОР Британци истичу право на рибарење близу француске обале, Фото ЕПА

А упућени су једни на друге. Привреда неких градова на Атлантику са континенталне стране и до 95 одсто зависи од британске рибе. С друге стране, Британци чак 70 одсто својих рибљих производа извозе у ЕУ. Осамдесет одсто спољног друмског саобраћаја Велике Британије, железничком копчом испод мора и трајектима, одвија се преко Француске. Између две земље дневно саобраћа десет хиљада камиона.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Коментари (0)