НАЈМНОГОЉУДНИЈА ЗЕМЉА СА НАЈМАЊЕ ПРЕЗИМЕНА: Зашто више од милијарду Кинеза користи свега стотинак презимена? (ВИДЕО)

Новости онлајн

11. 05. 2021. у 10:10

ИАКО демографи упозоравају да је последњих 10 година број Кинеза растао је најспоријом брзином од увођења политике једног детета крајем 1970их, Кина је и даље најмногољуднија земља на свету.

НАЈМНОГОЉУДНИЈА ЗЕМЉА СА НАЈМАЊЕ ПРЕЗИМЕНА: Зашто више од милијарду Кинеза користи свега стотинак презимена? (ВИДЕО)

Фото: АП

Упркос томе, број презимена који се користи је прилично ограничен на свега стотинак.

Ако зауставите некога на улици у Кини, постоји прилично велика шанса да је њихово презиме Ванг, Ли, Жанг, Лиу или Чен. Ових пет презимена има готово 30 посто популације, односно више од 433 милиона људи.

Са 1,39 милијарди становника, Кина је најмногољуднија земља на свету али има најмањи "избор“ презимена. Наиме, подаци Министарства јавне безбедности показују да је свега око 6000 презимена у оптицају, а велика већина популације – готово 86 посто – користи свега 100 презимена.

Разлога има више: Кина је мање расно разноврсна од неких других земаља где мањинске групе уносе разноликост у презимена. Такође је ту и питање језика: Немогуће је насумично убацити неки кинески знак и тако створити ново презиме, као што је на пример случај са презименима енглеског говорног подручја. Још један фактор ту има значајну улогу: технологија.

Дигитална револуција у Кини променила је свакодневни живот и многи ови системи ослањају се на врло ограничену листу стандардизованих кинеских карактера. То значи да они чија презимена имају мање уобичајена слова и карактере, који нису компатибилни са постојећим компјутерским системима, могу да буду избачени из система и самим тим приморани да промене своје презиме како би олакшали себи живот, на уштрб наслеђа.

Ситуација није увек била оваква. Током своје дуге историје, Кина је регистровала више од 20.000 презимена, рекао је Си-ен-ен-у Чен Џиавеи, професор на пекиншком Нормал универзитету који је истраживао распрострањеност презимена у земљи. Неки истраживачи процењују да их је било чак 23.000.

Први забележени подаци о кинеским презименима сежу до "ере бронзе, бамбуса и писања на свили“, односно у време династија Шанг и Жу (1600-256. година п.н.е.) До династије Сонг (960-1279 АД) састављена је листа од неколико стотина најчешћих презимена.

Кинеска историја пуна је миграција, политичких немира, ратова што значи да су и презимена често нестајала или су се мењала. Понекад би древни владари и кланови користили имена својих држава или краљевина, други су презимена добијали од царева. Мањине и номади су користили своје верзије кинеских имена, некад би људи поједностављивали презимена ради лакшег писања, некад су их мењали из сујеверја, каже Чен.

Ту треба узети и феномен познат као Галтон-Вотсон процес, када презимена нестају јер свака генерација жена узме мужевљево презиме. А с обзиром на дугу, дугу историју Кине, процес нестанака презимена видљивији је него у некој млађој земљи. Примера ради, презимена су се у Кини појавиле 3000 година пре него у Европи или Јапану, а како је тада популација била много мања, многа презимена су нестала, навели су истраживали Стенфорд универзитета у својој студији из 1992.

Ретка или неуобичајена презимена која су можда и нестајала вековима, сада су суочена са кризом модерне Кине. Годинама су људи са ретким карактерима у својим именима могли да се провуку кроз бирократију јер су документа и писма била ручно писана.

Сада је то буквално немогуће, нарочито јер је Кина увела нови, дигитализовани систем идентификације. А у тај систем нису укључени сви кинески карактери. Заправо, од десетина хиљада карактера 2017. у систему је било око 32.000 карактера.

Како је у Кини сада све дигитализовано – од уговарања састанака до куповине карти за превоз – презимена са "чудним" карактерима жестоко отежавају живот обичном човеку.

Још један разлог малог броја презимена су напори Пекинга да стандардизује и уреди језик. Различити дијалекти мандаринског говоре се у бројним кинеским провинција и често су толико различити да се људи не разумеју. Због тога је пекиншки мандарински лингва франка и 2000. је проглашен за званичан говорни и писани језик Кине.

Писање мандаринског ипак није стандаризовано на време и разликује се од региона до региона што уноси додатну конфузију у већ разноврстан избор карактера. Да би на неки начин превазишли проблеме, стручњаци су направили базу података са 70.000 карактера и раде на њеном проширењу на 90.000 како би људима олакшали свакодневни живот.

Презимена су од централног значаја да идентитет Кинеза, она су чувари њиховог порекла, историје и миграција и представљају директну везу са прецима и наслеђем. Одрицање презимена значи прекидање веза са породичном историјом која сеже у векове.

- Не желимо да изгубимо презимена која су нам дали наши преци - рекао је један становник села у источној провинцији Шандонг где су многи мештани вековима делили име "Шан" али су због дигитализације морали да га промене у "Ксиан" јер има више стандардних карактера које компјутерски систем препознаје.

- Наша генерација и даље памти наша оригинална презимена, али их наша деца неће имати и за неколико година ће их потпуно заборавити - додао је он.

(Курир)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)