КО ЈЕ ВОЂА ПУЧА У МЈАНМАРУ: Генерал који је на удару Америке, похапсио политички врх земље (ФОТО)

Танјуг

01. 02. 2021. у 11:31

ВОЈНИ командант Мјанмара, високи генерал Мин Аунг Хлаинг, у центру је пажње након што је војска данас ухапсила политичаре из владајуће Националне лиге за демократију (НЛД) и објавила да преузима власт у земљи, а од 2019. налази под санкцијама САД због оптужби за геноцид на Рохинџа муслиманима.

КО ЈЕ ВОЂА ПУЧА У МЈАНМАРУ: Генерал који је на удару Америке, похапсио политички врх земље (ФОТО)

Фото: ЕПА

Војска Мјанмара, познатија као Татмандав, врло је затворена и стручни аналитичари мало знају о њеном унутрашњем организовању и деловању, као и о њеном врховном команданту, преноси Ројтерс.

Агенција наводи неколико кључних чињеница о војном вођи Мјанмара и улози војске у политичком систему земље.

Војска је владала директно скоро 50 година након пуча 1962. године и дуго је себе доживљавала као чувара националног јединства, а пошто је стварала мјанмарски устав из 2008. године, себи је обезбедила трајну улогу у политичком систему земље.

Она има по уставу 25 одсто посланичких места, а њен командант именује министре одбране, унутрашњих послова и граничних послова, кључне позиције у политичком животу земље, наводи агенција.

Врховни командант Мин Аунг Хлаинг (64) клонио се политичког активизма који је био широко распрострањен у време док је студирао право на Универзитету Јангон 1972-1974.

Док су се колеге бавиле демонстрацијама, Мин Аунг Хлаинг подносио је сваке године пријаве за пријем на Војну академију (ДСА), успевши у свом трећем покушају 1974.

Према једном питомцу са његове класе ДСА, који је 2016. године разговарао са Ројтерсом и који још виђа команданта војске на годишњим окупљањима класе, Хлаинг био је просечан питомац, а касније је унапређиван само редовним путем, па је био јако изненађен када је Мин Аунг Хлаинг достигао највише војничке положаје.

Фото: ЕПА

Мин Аунг Хлаинг преузео је вођење војске 2011. године када је започела и транзиција земље ка демократији. Дипломате у Јангону су рекле агенцији да се до почетка првог мандата Су Чи 2016. године, генерал трансформисао из војника у политичара и јавну личност.

Врховни командант никада није показао ниједан знак да је био спреман да се одрекне војних 25 одсто места у парламенту, нити да би дозволио било какву промену одредбе у уставу која Су Ћи забрањује да постане председник земље, наводи Ројтерс.

Мин Аунг Хлаинг продужио је свој мандат на челу војске за још пет година у фебруару 2016. године, што је корак који је изненадио посматраче који су очекивали да се те године повуче током термина редовне смене руководства.

Фото: ЕПА

Војна акција у Мјанмару из 2017. године прогнала је више од 730.000 муслимана Рохинџа мањине у суседни Бангладеш, а амерички истражитељи рекли су да је војна операција Мјанмара укључивала масовна убиства, групна силовања и да је извршена са "геноцидном намером".

Као одговор, Сједињене Државе увеле су санкције Мин Аунг Хлаингу и још тројици војних лидера 2019. године и за њих је покренутно неколико судских процеса у различитим међународним судовима, укључујући Међународни суд правде.

Такође 2019. године, истражитељи УН позвали су светске лидере да уведу циљане финансијске санкције компанијама повезаним са војском, наводи агенција.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)