ЕРДОГАНОВЕ ВОЈНЕ АВАНТУРЕ: Сви сукоби у које се умешала Турска

Novosti online

10. 10. 2020. у 07:52

У ЕСКАЛИРАЈУЋЕМ сукобу између Јерменије и Азербејџана због спорне кавкаске енклаве Нагорно-Карабах, већина глобалних сила није бирала стране, већ је затражила прекид ватре и мировне преговоре. У тој већини није Турска.

ЕРДОГАНОВЕ ВОЈНЕ АВАНТУРЕ: Сви сукоби у које се умешала Турска

Фото: Presidential Press Service via AP, Pool/ЕПА

Готово одмах након што су сукоби избили крајем септембра, Анкара је прискочила у помоћ својим савезницима у Азербејџану, испоручујући оружје, пропаганду и наводно борце пребачене из Сирије. Уместо да ради на стабилности у региону, чини се да Анкара намерава да подржи Баку и самим тим разјари своје НАТО савезнике.

Тежња Турске за већим утицајем на Кавказу, посебно у региону око кога се споре етнички Јермени и етнички Турци, није изненађујућа. Ако се турски председник Реџеп Тајип Ердоган заиста одлучи да распореди своју војску у Нагорно-Карабаху, који је међународно признат као суверена азербејџанска територија, упркос томе што је дом већинском јерменском становништву - то би био само последњи у низу турских стратешких заплета који се протежу од Медитерана до Централне Азије.

Ево прегледа територија на којима је тренутно активна војска Турске.

Либија

У либијском грађанском рату, започетом 2014. године, Турска подржава Владу националног споразума (ГНА), која је са седиштем у Триполију, али задржава номиналну контролу над земљом. ГНА се суочава са либијском националном војском, коју предводи генерал Халифа Хафтар са седиштем у Бенгазију. Хафтарове снаге подржавају Русија, Француска, Египат и Уједињени Арапски Емирати.

Турско учешће у Либији нераскидиво је повезано са њеном улогом у сиријском грађанском рату, као и окршајима са другим медитеранским државама, попут Грчке и Кипра, због богатих резерви природног гаса и нафте у мору. Поред снабдевања ГНА технологијом наоружања и беспилотних летелица, Анкара је у њено име послала хиљаде сиријских милитаната у Триполи.

Сирија

Иако се Турска наводно укључила у сиријски грађански рат 2011. године како би се супротставила снагама сиријског председника Башара ал Асада и 2015. године у борби против Исламске државе, њена улога у сукобу је на много начина постала продужетак њеног домаћег рата против курдских милитаната.

Курди на северу Сирије, од којих су многи део Народне заштитне јединице (YПГ), били су кључни у одбијању снага Исламске државе. Турска се, међутим, супротставља курдским милитантима унутар и изван својих граница. Анкара YПГ сматра продужетком Курдистанске радничке партије (ПКК) са седиштем у Турској, коју Анкара сматра терористичком организацијом.

Од 1984. турска војска покушава да укине побуну ПКК-а на свом југоистоку, где Курди већ дуго траже већу културну и политичку аутономију за 15 милиона становника курдске мањине. Незнатни двогодишњи прекид ватре између турске владе и ПКК пропао је 2015. године, а процењује се да је од тада у сукобу убијено најмање 3.589 Курда и 1.261 турских војника.

Сада је Турска ефективно заузела делове северне Сирије и наставља са офанзивом против Курда у региону, настојећи да створи такозвану сигурну зону како би зауставила додатне таласе избеглица да уђу у Турску.

Foto AP

Северни Кипар

Турска је интервенисала на северном Кипру 1974. године и успоставила де факто државу: Турску републику Северни Кипар. Међународна заједница је не признаје, сматрајући да је Република Кипар једини суверени ентитет острва (осим две војне базе које припадају Уједињеном Краљевству). Никозија, кипарска престоница, и даље је подељена, подсећа "Форин полиси".

Бивши генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан покушао је да реши спор између Турске и Републике Кипар у низу мировних преговора почетком 2000-их, али они на крају нису довели до било каквог значајног исхода.

Источни Медитеран

Последњих месеци турска морнарица била је активна у водама које је међународна заједница препознала као грчке. Тај потез је био последица турска тежње за природним гасом и наљутио је чланице НАТО-а, које се плаше ескалације тензија између два историјска непријатеља.

Турске потезе у источном Медитерану покреће такозвана политика Плаве домовине, која оспорава неколико међународних споразума и тврди да су многа грчка острва и вода заправо турски.

Спор је добио на важности због покушаја Европске уније да подстакне Анкару да заустави неовлашћене преласке бродом из Турске.

Катар и Ирак

Турска је 2019. најавила завршетак војне базе у Катару, што је прекретница за земљу која иначе има мало савезника у Заливу - Катар је усамљени заливски члан коалиције коју подржавају Турци и која подржава ГНА у Либији. Турска база у Катару придружује се постојећим базама у Башики у Ираку, смештеној у ирачком Курдистану, и Могадишу.

(Блиц.рс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили