КАО ДА СМО УХВАЋЕНИ У ЗАМКУ: Злата Радовић из Мелбурна о животу у граду са највећим рестрикцијама на свету

Н. С.

04. 08. 2020. у 09:44

КАО ДА СМО УХВАЋЕНИ У ЗАМКУ: Злата Радовић из Мелбурна о животу у граду са највећим рестрикцијама на свету

Мелбурн / Фото ЕПА

СТРАХ од овог вируса је успео да нас "подели", већина људи које познајем не паничи, али исто тако међу пријатељима имам и оних коју су баш уплашени. Једно је заједничко свима - нико није очекивао да ће све ово толико потрајати и оволико променити наше животе.

Овако за "Новости" из Мелбурна, главног града аустралијске државе Викторија, говори Злата Радовић, која више деценија живи и ради у овој метрополи. После од понедељка уведених, а до сада незабележених мера ограничења, Мелбурн је постао тачка у коју је загледан цео свет. Проглашен је четврти ниво рестрикција, "стање катастрофе", иако се по бројевима чини да све и није тако страшно.

Наиме, у овој држави са 6,6 милиона становника, која је још одраније затворила своје границе, до сада је било 136 мртвих од последица вируса корона. Али број инфицираних расте, па је у последњих 24 часа од укупно 444 нова случаја, чак 429 забележено у Викторији. Уз то, вирус је ушао у старачке домове. Највећи број жртава је управо из таквих средина.

То је био сигнал да се уведе, први пут у историји, полицијски час од осам увече до пет ујутру, да се одлазак од куће ограничи на пет километара у пречнику за вежбање или ако се иде у куповину, да остану отворене само продавнице за снабдевање и апотеке. И све ће бити на снази следећих шест недеља.

* Како се људи понашају, има ли незадовољства због прилично оштрих мера?

- Има гунђања, али из двојаких разлога. Једни су незадовољни што све ово није уведено раније и указују на пример Новог Зеланда, док други верују да се са овим мерама претерује.

Злата Радовић / Фото приватна архива

 

* Да ли се мере поштују, да ли људи верују да су оне неопходне?

- Највећи део их се придржава и верује струци, мада као и свуда по свету, има и оних који крше правила иако су казне заиста драконске. За излазак у забрањено време или изван прописаног дозвољеног круга кретања казна је 1.650 долара, а медији су известили да је неку групу младих људи која је ишла до ресторана брзе хране у "недоба" ухватила полиција у цивилу која их је пратила. Казна за све њих је била 26.000 долара! А било је и случајева да су комшије пријављивали журке и масовна окупљања у становима или кућама поред њих.

* Носе ли се маске, поштује ли се дистанца?

- Када је дозвољено, ја излазим у шетњу у оближњи парк где срећем много људи који раде исто, и који држе дистанцу. Маске су постале обавезне тек пре неколико дана, не носе их само деца до 12 година и особе које имају проблеме са дисањем. Атмосфера није напета, али се осећам као да сам ја и сви око мене ухваћени у неку велику замку, као да сам заробљена.

* Много ствари се променило, укључујући и радне обавезе?

- Свако ко може, сада ради од куће. Радна места у зградама великих фирми су празна.

* У првом таласу продавнице у Аустралији су биле опустошене, како је данас?

- Кажу ми да је било слично ту и тамо и сада, али ја нисам била сведок таквих догађаја, јер никада нисам ни ишла махнито да купујем. Мој колега са посла ми каже да је то због тога што смо ми, који смо дошли са простора некадашње Југославије, ове невоље већ видели, па се сада са њима суочавамо "хладне главе". Ко зна, можда је и у праву.

УЛИЦЕ БЕЗ КОЛА

ОВДЕ готово свака кућа не да има аутомобил, већ и сваки становник поседује сопствени ауто, али ових је ситуација сасвим супротна од уобичајене. Наиме, сада је град готово пуст, нема саобраћаја јер нико не долази на посао, па може да се хода улицама, али зато су предграђа препуна паркираних аутомобила јер се ради масовно од куће.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)