ОЧИ ПЛАНЕТЕ УПРТЕ У ОКСФОРД: У ову вакцину против короне сви полажу наде - испитивање улазу у трећу фазу која је кључна

Новости онлине

21. 07. 2020. у 21:55

ОЧИ ПЛАНЕТЕ УПРТЕ У ОКСФОРД: У ову вакцину против короне сви полажу наде - испитивање улазу у трећу фазу која је кључна

Фото АП

ОЧИ света су већ данима упрте у Универзитет Оксфорд који је у понедељак објавио прелиминарне резултате првих испитивања потенцијалне вакцине против КОВИД-19 на људима.

Британски научни тим је најдаље отишао од 23 лабораторија које се утркују да пронађу начин да спрече даљу заразу корона вирусом, који је од децембра убио више од 610.000 људи широм света.

Стручњаци су резултате оценили као "заиста важну прекретницу" која је задржала наду да ће вакцина бити на спремна за употребу пре Божића.

Испитивање вакцине, у коме је учествовало 1.077 здравих Британаца, почело је 23. априла и спроведено је у пет болница широм Велике Британије до 21. маја. Последњих неколико недеља научници проучавају податке. Волонтери су били подељени у четири групе и примили су вакцину против КОВИД-19 или безбедну вакцину против менингитиса. Једној групи је такође дата додатна доза након 28 дана да види да ли је потребна ревакцинација.

Резултати изгледају убедљиво. Реакција Т-ћелија (типа лимфоцита који имају централну улогу у ћелијском имунитету, прим.прев) почела је да расте код оних који су примили вакцину и достигла врхунац 14. дана, док су антитела за неутрализацију пронађена у 91 одсто учесника 28 дана након вакцинације.

Група која је примила ревакцину имала је далеко већи имуни одговор. Такође се чини да је вакцина безбедна.

Нуспојаве нису озбиљне

Није било озбиљних нежељених реакција, а нуспојаве су биле ограничене на умор, главобољу, бол на месту убризгавања и привремене симптоме налик грипу, укључујући болове у мишићима, нелагоду, пецкање, осећај грознице и високе температуре.

Испитивање је показало да узимање парацетамола може да смањи већину тих ефеката без утицаја на ефикасност вакцине.

Оксфордски тим сада мора да открије да ли вакцина заиста спречава људе да се заразе овом болешћу, или барем да спречи да се код њих развију озбиљније тегобе.

Фаза три испитивања која треба управо то да утврди је у току, а до сада је вакцинисано више од 10.000 људи.

Међутим, тек треба да се утврди како на њу реагују старији људи и они са хроничним обољењима, пише британски Телеграф.

До сада су само здрави људи тестирали вакцину - али сигурно ће рањива и старија популација имати највише користи, што значи да мора да буде безбедна за те групе. Професор Ендрју Полард, главни истраживач студије, рекао је: "Ово су врло охрабрујући резултати".

Фото Ж. Кнежевић

- Оно што показују је заиста битна прекретница на путу развоја вакцине. Прво имамо вакцину коју добро подноси више од 1.000 добровољаца, и друго, видимо добар имунолошки одговор - тачно онакав имуни одговор којем смо се надали. Сада брзо идемо напред да покушамо да проценимо да ли вакцина заиста штити становништво - рекао је он.

Потрага за вакцином почела пре откривања болести

Потрага за вакцином против КОВИД-19 заправо је почела годинама пре него што је ико знао да она постоји. Након избијања еболе 2014. године, Светска здравствена организација (СЗО) схватила је да постоји велика опасност од пандемије и позвала је научнике широм света да размисле о терапијама за неку потенцијално смртоносну „болест Икс“.

Др Сара Гилберт и Институт Џенер са Универзитета Оксфорда били су један од тимова који су одговорили на позив, радећи на вакцинама и против еболе и МЕРС-а (блискоисточни респираторни синдром).

Међутим, у оба случаја поступак производње вакцине трајао је толико дуго да су болести наставиле да се шире, пре него што су третмани била спроведени кроз испитивања. Када су научници из Оксфорда први пут чули за случајеве вируса који се појављују у Кини, закључили су да овај пут процес мора да буде много бржи.

Тим је схватио да би њихов модел за вакцину за МЕРС требало да функционише и за КОВИД-19, па су успели да крену одмах након што су кинески научници секвенционисали геном вируса у јануару. За вакцину за МЕРС, вирус је спојен са безопасним аденовирусом шимпанзе , да би се створио „тројански коњ“ који би изазвао имуни одговор. Процес је далеко бржи од прављења традиционалних вакцина из ослабљеног или деактивираног облика вируса, који обично траје око пет година. Вакцина против МЕРС-а била је успешна у испитивањима, а тај вирус дели сличан "шиљати протеин" као САРС ЦоВ-2, корона вирус који изазива болест КОВИД-19. Та сличност је значајна јер се таквим протеинима вирус качи за људску ћелију и инфицира је. Зато су се научници надали да би тај процес успео и за стварање вакцине против САРС ЦоВ-2.

Фото: Depositphotos

Универзитет Оксфорд већ има сопствено постројење за производњу вакцина, тако да је био у могућности да брзо произведе лек спреман за почетна испитивања. До 17. фебруара обављени су први успешни тестови који су омогућили тиму да тестира примате до марта. До половине априла, тестирање на мајмунима показало је да вакцина није само сигурна, већ је пружила и одређену заштиту. Шест мајмуна су вакцинисана и изложена огромној количини вируса 28 дана касније. Ниједна од животиња није развила озбиљну болест. Крајем априла тим из Оксфорда започео је своје испитивање на више од 1.100 људи.

Научници се сада надају да би њена ефикасност би могла да буде доказана до новембра, а регулаторно одобрење да добије до децембра. То значи да су за годину дана британски научници можда нашли решење за један од највећих светских проблема.

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (10)

Branko

22.07.2020. 00:15

Kazu da su ispitivanja vrsena na zdravim ljudima. Mozda tako treba. Uvek sam verovao da ispitivanja treba vrsiti nad onim osobama , koja imaju neki problem sa zdravljem i onda videti reakciju i eventualno nezeljene posledice vakcinacije. Recimo kod srcanih bolesnika , dijabeticara, itd.

Olja

22.07.2020. 17:01

Руси у фази пред примену а свет ,,гледа" у Оксфорд!!! Не знам да ли је баш тако! Гејтсову вакцину нипошто, ни ја ни.моја породица!!!