ПУТИН НАЈАВИО ИСТОРИЈСКИ ПРЕОКРЕТ: Огласио се о самиту Русије, САД и Кине
РУСИЈА није започела рат у Украјини, већ покушава да оконча осмогодишња борбена дејства, изјавио је Владимир Путин на крају самита АПЕК-а у Шенџену.
Foto: Maxim Shemetov / AFP / Profimedia
Поручио је да ће Москва одговорити на ударе на Кримски мост и да после њих неће преговарати, а руске захтеве о европској безбедности назвао је законитим.
Одговор на ударе Кијева
Кримски мост је искључиво цивилни објекат и не користи се за превоз нафте и муниције. „Кримски мост не користимо ни за превоз војне технике ни за транспорт муниције. Нисмо превозили чак ни нафту и нафтне деривате. То је искључиво цивилни објекат.“
Руски одговор на нападе на Кримски мост биће „далеко болнији од онога што је кијевски режим учинио мосту“.
„Сада са свих страна чујемо: ‘Молимо вас да престанете, хајде да се договоримо — или да успоставимо примирје на мору или да не гађамо енергетске објекте’. Искрено говорећи, разговарао сам о том питању са колегама из Савета безбедности и замолио све да размисле и да се вратимо том питању у нади да бисмо можда могли нешто да договоримо. Али после удара на Кримски мост нећемо се договарати. Одговорићемо на те ударе.“
Кримски мост биће обновљен. „Мост ћемо, наравно, обновити.“
Железнички део Кримског моста већ је обновљен. „Тамо су заправо два моста — друмски и железнички. Друмски је озбиљно оштећен, а железнички је, колико знам, већ обновљен.“
Новинари Би-Би-Сија требало би да обрате пажњу и на украјинске ударе на руске енергетске објекте и танкере. „А сада о нашим ударима. Зар нисте приметили ударе на Кримски мост, на искључиво цивилни објекат? Како то нисте приметили? Замолио бих вас да на то обратите пажњу. Као и на четрдесетодневну операцију удара на руске енергетске објекте и наше танкере, коју је Кијев најавио 4. јуна ове године. Зар то нису удари? И те како озбиљни удари. Зато би тврдња да је то искључиво иницијатива руске стране била, у најмању руку, некоректна и нетачна.“
Кијевски режим нанео је штету Русији током својих „40 дана“, али су одговори Москве „били далеко болнији за режим него његов покушај да нанесе штету нашој економији“.
Спремност за наставак преговора о Украјини
„Русија је заинтересована за окончање сукоба у Украјини.“
Русија је спремна за наставак трилатералних преговора о решавању сукоба у Украјини, али није утврдила никакве рокове. „Спремни смо за наставак тог дијалога, али нисмо утврђивали никакве рокове.“
САД „упорно траже“ од Русије да пристане на учешће европских савезника Кијева у преговорима о решавању сукоба у Украјини.
Нема непремостивих препрека за постизање договора о Украјини. „Не видим никакве непремостиве препреке за постизање договора.“
Архитектура европске безбедности
Руски захтеви у погледу европске безбедности нису детаљно формулисани, али су законити. „Што се тиче наших захтева (у погледу европске безбедности) и осталог, нисмо их детаљно формулисали, али су сви они, наравно, законити.“
Русија не намерава да било шта жртвује приликом изградње европске безбедносне архитектуре, већ ће тражити компромисе, који су „сасвим могући“. „Не намеравамо ништа да жртвујемо, намеравамо да тражимо компромисе. Чини ми се да су они сасвим могући.“
Русија је спремна да на радном нивоу разговара о својим захтевима у погледу европске безбедности. „Што се тиче захтева, живот иде својим током. Постоје нека питања и неки наши захтеви који можда данас више нису актуелни, али смо разговарали о тим, по мом мишљењу, проблематичним темама. Спремни смо да о томе разговарамо са нашим партнерима на радном нивоу.“
Русија признаје да Украјина има право на безбедност, а исто право има и Русија. „Знате, суштина је у безбедности и Русије и Украјине. Признајемо да Украјина има право на безбедност, као и Русија. Само што нико не жели да разговара о безбедности Русије, а то је за нас, благо речено, суштинско питање.“
Русији сада покушавају да припишу кривицу за проблеме са европском безбедношћу, „али узроци су другачији“.
Москва је дипломатским каналима предложила Европљанима да дођу у Русију и изнесу своје ставове о обезбеђивању безбедности у региону, „а након тога ћемо одлучити у ком формату ћемо наставити дијалог са Украјином“.
Било би чудно разговарати о „безбедности Европе без саме Европе“, а Русија се не противи учешћу Европљана у преговорима.
Компромиси о Украјини
Америчка страна предложила је компромисе за решавање сукоба у Украјини, а Русија их је прихватила у Енкориџу. Питање је, међутим, да ли Кијев и Европа желе да их прихвате. „Што се тиче компромиса, наравно да постоје. Како да не. Предложила их је америчка страна. Ми смо те компромисе прихватили у неизмењеном облику, укључујући и у Енкориџу. Дакле, они постоје и ми смо их подржали. Питање је да ли друге стране у сукобу — Украјина и, у овом случају, њени европски спонзори — желе да прихвате те компромисе? Односно, да ли желе да мирним путем постигну договор о окончању борбених дејстава, о окончању рата?“
Кијев и његови европски савезници за сада не прихватају компромисне кораке које су САД предложиле за мирно решавање сукоба у Украјини, али то може да се промени. „Питање је да ли друге стране у сукобу — Украјина и, у овом случају, њени европски спонзори — желе да прихвате те компромисе. Односно, да ли желе да мирним путем постигну договор о окончању борбених дејстава, о окончању рата. Судећи по ономе што видимо, у овом тренутку — не. Али видећемо, све тече, све се мења.“
„Ако украјинске власти и њихови европски спонзори схвате ту реалност, онда ће бити остварени и компромиси о којима смо разговарали и које сам поменуо.“
„Бесмислено је да поједини наши партнери у преговорима траже начин да нас помере тамо куда никада нећемо пристати да се померимо. Мислим, између осталог, и на територијална питања.“
Сви учесници процеса решавања украјинског сукоба морају да полазе од реалности. „Сви морају да полазе од реалности — и ми и они с којима покушавамо да се договоримо о окончању свих криза, укључујући и ону у Украјини.“
Неспремност Кијева за мир
Кијев не жели прекид борбених дејстава јер би они који су на власти у том случају одмах морали да изађу на изборе, а садашњи режим не би могао да задржи власт. „Стиче се утисак да садашње власти у Кијеву не желе никакав прекид борбених дејстава јер би одмах морале да изађу на изборе.“
Садашњи украјински режим могао би да задржи власт „вероватно једино грубим намештањем свега“.
Кијевски режим разуме да би губитком власти изгубио и приходе од западне помоћи.
За постизање мира у Украјини потребна је само политичка воља. „Не видим ту ништа изузетно сложено. Потребна је само политичка воља.“
Основни узроци украјинског сукоба
Русија није започела рат у Украјини, већ покушава да оконча борбена дејства која су трајала осам година. „Нисмо ми започели рат и уопште нисмо започели никакав рат. Али осам година трајала су борбена дејства, заправо рат. Ми само покушавамо да га окончамо.“
„Све је почело тиме што су нове власти покренуле војну операцију у оним областима југоистока Украјине које нису признале резултате тог преврата. Осам година, осам година покушавали смо да решимо ту кризу на југоистоку Украјине, а кијевски режим је током свих тих осам година спроводио неке војне активности.“
Становници Донбаса прогласили су независност од Украјине 2014. године у потпуном складу са првим чланом Повеље УН. „Желим још једном да подсетим да су људи који су живели на тим територијама и који тамо живе и сада то учинили у потпуном складу са првим чланом Повеље Уједињених нација. Учинили су то у потпуном складу са међународним правом. Тек након тога смо ми, и то после извесног времена, после осам година, признали њихову независност, закључили са њима споразум о узајамној помоћи и почели да им пружамо ту помоћ у оквиру нашег међудржавног споразума.“
Русија је признала републике Донбаса тек након што је Кијев јавно саопштио да не намерава да спроводи договоре.
Жеља Украјине да још неко време задржи преосталих 10 одсто Донбаса под својом контролом је бесмислена.
НАТО
Русију су „преварили“ обећањима да се Северноатлантска алијанса неће ширити на исток, а на крају су стигли до Украјине. „Морам да вас вратим у 1991. годину, када су нам обећавали да неће ширити НАТО на исток. Тадашњи генерални секретар рекао је да Русија у једно може да буде потпуно сигурна — да ‘неће бити учињен ниједан корак ка истоку када је реч о ширењу НАТО-а’. Генерални секретар био је, иначе, представник Савезне Републике Немачке, више се не сећам презимена, није важно. Али тада су нас преварили, а онда је кренуло — пет или шест таласа ширења, и на крају су стигли до Украјине.“
Русија се више пута противила уласку Украјине у НАТО, али став Москве није узиман у обзир. „Извините, баш их је било брига за наше мишљење јер су сматрали да са Русијом више нема о чему да се договара, већ да је треба само притискати.“
Бивши украјински председник Виктор Јанукович противио се уласку земље у НАТО и зато је „срушен“. „Зашто стално скрећемо пажњу на државни преврат у Украјини? Делатност председника Јануковича може се оцењивати на различите начине... Али он је био против уласка Украјине у НАТО. Срушили су га државним превратом. И одмах се појавила теза о уласку Украјине у НАТО.“
(sputnikportal.rs)
БОНУС ВИДЕО - Драгијевића и Јанковића доводе у суд на припремно рочиште за убиство Данке Илић
Препоручујемо
ПОЗНАТИ СВЕТСКИ ЕКОНОМИСТА: Открио о чему је разговарао са Путином на самиту АПЕК-а
18. 11. 2026. у 21:11
ФРАНЦУСКИ ПОЛИТИЧАР БЕСАН НА ЕУ БИРОКРАТИЈУ: АПЕК показао ко је стварно изолован!
18. 11. 2026. у 18:54
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
ВУЧИЋ О ВОЈНОЈ ДОКТРИНИ: Морамо бити јачи од 7 армија да би били сигурни, наша војска данас је веома снажна
АЛЕКСАНДАР Вучић, носилац листе "Александар Вучић - Уједињена Србија", рекао је вечерас у емисији "Хит Твит" на ТВ Пинк,
11. 10. 2026. у 22:13
"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства
Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.
14. 09. 2026. у 22:51
СКАНДАЛ: 5.000 запослених у једном од највећих државних предузећа су рођаци - 143 милиона евра дуга у српском комшилуку
Милиони евра нестајали кроз гориво.
17. 11. 2026. у 19:09 >> 20:39
Коментари (0)