ИЗРАЕЛ НА ПРАГУ УНИШТЕЊА? Како су дипломатску победу претворили у корак до провалије
ПРОЈЕКАТ Е1 је затегао односе УАЕ са Израелом и довео у питање будућност Абрахамских споразума
Фото Танјуг/AP Photo/Ariel Schalit
Заједничко саопштење министара спољних послова осам арапских и муслиманских земаља био је један од најјаснијих дипломатских сигнала последњих недеља. Саудијска Арабија, Турска, Пакистан, Катар, Египат, Јордан, Индонезија и Уједињени Арапски Емирати учинили су више од осуде израелског пројекта насеља Е1.
Захтевали су да се план заустави, одлуке о његовом одобравању пониште и да се размотре санкције против појединаца и ентитета укључених у ширење насеља. Потписници су такође потврдили да независна палестинска држава заснована на границама из 1967. године, са Источним Јерусалимом као главним градом, остаје једини одрживи пут ка трајном решењу.
Ово, пише за РТ интернешенел аналитичар Фархад Ибрахимов, није био само још једно саопштење који је изражавало забринутост због развоја догађаја на Блиском истоку.
Помињање могућих санкција сугерише да чак и опрезније владе региона почињу да усвајају строжи став. Израелски лидери очигледно претпостављају да је нормализација односа са одређеним арапским земљама постала неповратна и да се њихови приговори стога могу безбедно игнорисати. Пројекат Е1, међутим, могао би да открије колико је та рачуница погрешна.
План предвиђа изградњу више од 3.400 кућа у стратешки важном коридору између Источног Јерусалима и израелског насеља Ма'але Адумим. Ако се спроведе, он би ефикасно поделио Западну обалу на северни и јужни део, док би Источни Јерусалим био одсечен од главне територије било које будуће палестинске државе. Другим речима, Е1 би преобликовао не само демографску, већ и политичку географију сукоба.
Ово није рутинско проширење постојећег насеља. То је корак који би могао да лиши формулу "две државе за два народа" њеног територијалног утемељења.
Израелски крајње десничарски министар финансија, Бецалел Смотрич, није покушао да сакрије политичку сврху пројекта, отворено га представљајући као начин да се коначно "закопа" идеја палестинске државности. Е1 је добио коначно одобрење 2025. године, а објављивање тендера за изградњу 2026. године трансформисало га је од политичке претње у план који се креће ка практичној имплементацији.
У том контексту, учешће УАЕ у заједничкој осуди је посебно значајно. Управо је Абу Даби, на крају крајева, био водећи арапски учесник у Абрахамским споразумима 2020. године и најубедљивији пример нормализације са Израелом.
Две земље су отвориле амбасаде, укинуле визне захтеве, потписале споразум о слободној трговини и почеле да проширују сарадњу у области технологије, енергетике, инвестиција и безбедности. На први поглед, дакле, одлука УАЕ да се придружи другим великим арапским и муслиманским силама у осуђивању Е1 може изгледати као оштар спољнополитички преокрет.
Још је рано сугерисати да Абу Даби напушта Абрахамске споразуме. Уместо тога, УАЕ мењају услове под којима су спремни да подрже нормализацију и подсећају Израел да успостављање дипломатских односа није значило одобравање сваке наредне акције коју предузима израелска влада.
За Емирате, нормализација је увек била инструмент државничког умећа – а не обавеза да се безусловно прати Израел.
Анексија палестинске територије је питање принципа за руководство УАЕ. Абу Даби је 2020. године оправдао своју одлуку о нормализацији односа тврдећи да је његов споразум са Израелом зауставио анексију палестинске земље и сачувао могућност решења о две државе. Ово је требало да увери арапску јавност да Емирати нису напустили палестинску ствар, већ су уместо тога изабрали другачији начин утицаја на Израел: директан дијалог, а не бојкот.
Најновији демарш стога не треба посматрати као одбацивање те раније политике, већ као покушај да се Абрахамски споразуми врате својој првобитно наведеној сврси, наводи Ибрахимов.
Међутим, акције израелске владе стално отежавају одржавање тог аргумента. Ако нормализација не обузда анексију, не заустави ширење насеља или не сачува перспективу палестинске државности, Абу Дабију постаје све теже да објасни којој политичкој сврси заправо служи његов посебан однос са Израелом.
Већ у септембру 2025. године, представница УАЕ Лана Нусеибех описала је анексију Западне обале као "црвену линију" која би могла да уништи дух Абрахамских споразума. У то време, Емирати су наводно разматрали смањење нивоа дипломатских односа, иако потпуни прекид није био предмет разговора. Пројекат Е1 је сада опасно приближио Израел тој линији.
Такође је на делу и шири стратешки прорачун. Израел постаје политички токсичан чак и за арапске владе које су прихватиле нормализацију пре само неколико година.
Проблем није постојање Израела или потреба за одржавањем радних односа са њим. Оно што је постало токсично јесте курс који води садашња израелска влада, која отворено одбацује палестинску државност, наставља да шири насеља и очекује да њени арапски партнери тихо прихвате нову реалност.
Другим речима, израелско руководство је изгубило осећај за меру.
За УАЕ, повезивање са овом политиком носи све веће трошкове репутације. Абу Даби нема намеру да жртвује свој положај у арапском и муслиманском свету да би платио радикализам чланова израелског кабинета.
На дуге стазе, Саудијска Арабија, Катар, Египат и Јордан су важнији за УАЕ од безусловне солидарности са сваком политиком коју усвоји Израел. Турска, Пакистан и Индонезија такође морају бити узети у обзир, јер њихов утицај на настајући исламски политички консензус наставља да расте.
Геополитички утицај Ирана такође видљиво расте након завршетка вруће фазе заједничког америчко-израелског рата против Техерана.
Присуство Саудијске Арабије, Турске и Пакистана у овој групи је посебно важно. Непосредно пре него што је саопштење објављено, три земље су формирале пакт о одбрани, који је већ описан као прототип "муслиманског НАТО-а". УАЕ се нису придружили савезу али заједнички демарш око Е1 показује да Абу Даби не жели да се нађе ван новонастајућег арапско-исламског политичког савеза.
За сада је тешко замислити да ће се Абу Даби одлучити за потпуни раскид са Израелом, иако се та могућност не може у потпуности искључити. Сарадња изграђена од потписивања Абрахамских споразума показала се превише вредном за Емирате, посебно у економској, технолошкој и безбедносној сфери.
Постепено хлађење односа је вероватније. Званични контакти би могли постати ређи, неки заједнички пројекти би могли успорити, а изјаве руководства Емирата би могле постати све отвореније. Међутим, ако Израел настави да тежи де факто анексији палестинске територије, Абу Даби би поново могао да размотри смањење дипломатских односа.
У суштини, најновији демарш је упозорење, а не раскид. УАЕ јасно стављају до знања да нормализација није бланко чек и не даје Израелу право да игнорише интересе арапског света. Израелско руководство је постало превише уверено да је економска сарадња трајно одвојила палестинско питање од њихових односа са арапским владама.
Пројекат Е1 доказује супротно. Нормализација има политичке границе, а израелска влада се опасно приближава њиховом преласку.
(РТ)
Препоручујемо
"КИЈЕВ СКЛИЗНУО У ОТВОРЕНИ ТЕРОР" Небензја: Украјина претворена у концентрациони логор
25. 08. 2026. у 09:02
МОСКВА О ТВРДЊАМА НА УКРАЈИНСКУ МОБИЛИЗАЦИЈУ: "То су лажне вести, намерно подметнуте"
25. 08. 2026. у 08:52
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
ОВО ЈЕ УКРАЈИНАЦ УХАПШЕН ЗБОГ САБОТАЖЕ СЕВЕРНОГ ТОКА: Већ једном измакао Немцима, сада му следи изручење
Други осумњичени оптужен за учешц́е у експлозијама на гасоводу Северни ток 2022. године ухапшен је у Хрватској и биц́е изручен Немачкој, саопштили су немачки тужиоци данас.
19. 08. 2026. у 13:28
ФК ПАРТИЗАН СЕ ОГЛАСИО САОПШТЕЊЕМ: Одлазе и управа и Саша Илић!
Огласио се ФК Партизан!
24. 08. 2026. у 12:42
Умрла новоизабрана деканка Медицинског факултета у Београду: Изненадан одлазак др Милице Бајчетић (58)
ВРЕМЕ и место сахране биће накнадно објављени.
24. 08. 2026. у 16:07 >> 19:01
Коментари (0)