ИСТОРИЈСКА ПОСЕТА БЕОГРАДУ: Али Хамнеи последњи пут крочио на тло Европе 1989. године

В.Н.

01. 03. 2026. у 16:12

У АТМОСФЕРИ пријатељства "Покрета несврстаних" Београд је у фебруару 1989. године дочекао тадашњег председника Исламске Републике Иран, Алија Хамнеија.

ИСТОРИЈСКА ПОСЕТА БЕОГРАДУ: Али Хамнеи последњи пут крочио на тло Европе 1989. године

Фото: АП

Посета иранског лидера Београду 1989. године била је много више од протоколарне дипломатије.

- Очекујем да ће се у Персијском заливу успоставити праведан и трајан мир - рекао је Али Хамнеи у Београду 1989. године.

Шест месеци раније окончан је осмогодишњи ирачко-ирански рат. Значајан допринос миру дала је једна држава од оснивача "Покрета несврстаних" - Југославија.

Међутим, и готово четири деценије касније овај део света далеко је од мира. Сједињене Америчке Државе и Израел бомбардују Техеран, а више од 40 иранских високих званичника убијено је у једном дану. Међу њима и ајатолах Али Хамнеи.

Неколико месеци касније, у јуну 1989. године, Хамнеи је изабран за врховног вођу Ирана, чиме је боравак у југословенској престоници остао упамћен као његова последња посета Европи.

Састанак са Раифом Диздаревићем

Током боравка у Београду, Хамнеи се састао са председником Председништва СФРЈ Раифом Диздаревићем.

Како је наведено у заједничком саопштењу објављеном у престоници, разговори су вођени "у срдачној атмосфери пријатељства и узајамног разумевања, што карактерише односе између две несврстане земље".

Диздаревић и Хамнеи су рекли да су задовољни позитивним развојем билатералних односа и политичког дијалога, као и да су спремни да јачају односе у свим областима.

Посебно су разговарали о економској сарадњи, а било је речи о науци, просвети, култури и информисању.

Саговорници су се осврнули и на међународна питања, од припрема за Девети самит Покрета несврстаних, до ситуације на Блиском истоку, у Авганистану и Јужној Африци.

Једна од значајних тема на столу двојице лидера била је и конвенција о забрани развоја, производње и употребе хемијског оружја.

Југословенска страна поздравила је одлуку Ирана да прихвати Резолуцију 598 Савета безбедности УН и оконча рат са Ираком, изразивши наду да ће то представљати основу за трајнији мир у региону.

"Стрела је одапета"

Хамнеи је посету Београду завршио конференцијом за новинаре у Двору на Дедињу. Доминирала су питања о прогону британског писца Салмана Руждија и књизи "Сатански стихови“.

- Мислим да овај случај нема решења. Стрела је одапета. Веома је брижљиво нанишањена и на путу је ка свом циљу. Стога арогантни људи треба да науче шта им се може десити ако вређају и понижавају друге - рекао је Сајед Али Хамнеи.

Оценио је да се десио незгодан инцидент који је у светској јавности различито коментарисан.

- Није потребно читати књигу реч по реч да би се схватило да је реч о увредама - навео је Хамнеи.

Додао је да Иран нема намеру да извози исламску револуцију и да ислам у свом веродостојном тумачењу поштује друге вере.

Посета Београду била је део шире дипломатске турнеје Хамнеија. Исте године посетио је Кину и Северну Кореју у мају 1989. године. Месец дана касније, изабран је за врховног вођу Ирана и од тада никада није напустио земљу.

(Информер)

БОНУС ВИДЕО - Напад на америчке војне базе у Дохи

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника

Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника

Подршка америчком председнику Доналду Трампу пала је на најнижи ниво у његовом тренутном мандату, а Американци су све више незадовољни његовим поступањем са трошковима живота и ратом са Ираном, показују резултати нове анкете Ипсоса.

28. 04. 2026. у 20:51

Русија спрема напад на ТРИ европске земље - жели да тестира НАТО: Алармантне тврдње стручњака

Русија спрема напад на ТРИ европске земље - жели да тестира НАТО: Алармантне тврдње стручњака

ПРЕМА новој анализи, Русија се активно припрема за напад на балтичке државе, што би представљало велики војни изазов за Запад. Таквим потезом, Владимир Путин би тестирао спремност НАТО-а да брани три мале чланице - Естонију, Летонију и Литванију - у случају могућег почетка Трећег светског рата.

02. 05. 2026. у 21:42

Коментари (0)

Игра је подигнута на виши ниво уз празничне бонусе