АМЕРИКА ОДБРОЈАВА Ултиматум од 48 сати за Иран: Носач у Хаифи, иранске „успаване ћелије“ у Европи и курдски фронт на западу

РАТ на Блиском истоку делује као сценарио који је већ написан, само се још чека да неко повуче последњу линију.

Foto: Profimedia/Chat GPT

Сједињене Државе поручују да су спремне за још једну рунду разговора са Ираном 27. фебруара, али под јасним условом, Техеран мора у року од 48 сати да достави детаљан нацрт новог нуклеарног споразума. У Вашингтону се то представља као „последња шанса“ да се избегне војни сценарио.

Порука је формално једноставна. Ако Иран представи предлог, САД су спремне да се састану у Женеви и започну детаљне преговоре како би се видело да ли је могуће постићи нови споразум. Ако тога нема, друга опција остаје отворена.

У исто време, Израел инсистира да се војна акција не одлаже. Тел Авив, преко свог политичког и безбедносног утицаја у америчком Конгресу, врши притисак да Вашингтон делује као главна сила против Ирана. У израелским проценама сматра се да је тренутак повољан и да би снажни удари могли трајно трансформисати Иран у државу која више не представља стратешку претњу. Све што треба да се уради, према том ставу, јесте да се бомбардује.

Фото US NAVY

Према оцени појединих међународних аналитичара, разлике између ставова Доналда Трампа и иранског руководства су толико дубоке да би до војне операције могло доћи без обзира на формалне преговоре. Дипломатски рок од 48 сати тако делује више као кратко продужење одбројавања него као стварна деескалација.

Док се рокови броје, војна реалност у региону говори другим језиком. Амерички носач авиона ЦВН-78 „Џералд Р. Форд“ стигао је на Блиски исток и базиран је у Хаифи, у Израелу. Прате га ратни бродови и помоћна пловила. Аналитичари процењују да је мало вероватно да ће се „Форд“ приближити иранској обали, већ ће остати у источном Медитерану као платформа спремна за евентуалне ударе.

Истовремено, америчко ратно ваздухопловство распоредило је додатне борбене авионе и јуришне дронове у базу у Јордану. Јордан је једна од ретких земаља у региону која није забранила коришћење своје територије и ваздушног простора за евентуалну операцију против Ирана.

Укупно америчко борбено ваздухопловство у региону, укључујући ваздушно крило са носача „Форд“ и базу Инџирлик у Турској, према проценама прелази 400 авиона. Међу њима су и ловци пете генерације Ф-35.

Према америчким медијима, команда рачуна да би, уколико Иран одбије да уклони обогаћени уранијум и потпуно одустане од нуклеарног програма, уследили масовни ваздушни удари. У оптицају се поново појављује израз „бомбардовање назад у камено доба“, који описује размере такве операције.

Стручњаци наводе да би, ако САД употребе све расположиве авионе стациониране на Блиском истоку, непрекидно бомбардовање могло трајати између 36 и 48 сати без прекида. Циљ таквих удара више не би био само уништавање стратешких нуклеарних објеката, до којих је тешко допрети без специјализоване опреме, већ такозвани центри за доношење одлука.

Foto: Profimedia

Свестан тог ризика, ирански врховни вођа Али Хамнеи наредио је формирање вишеслојног командног система како би се избегла парализа државе у случају елиминације појединих високих званичника или војних команданата.

Ситуацију додатно компликује безбедносна димензија изван Блиског истока. Према писању Њујорк тајмса, позивајући се на обавештајне агенције из САД и других западних земаља, проиранске „успаване ћелије“ могле би планирати нападе на америчке циљеве у Европи и на Блиском истоку у случају удара на Иран.

Конкретно, нису искључени напади присталица либанског шиитског покрета Хезболах и Ал Каиде на америчке војне базе и дипломатске мисије у европским земљама. Према тим проценама, саботаже би могле бити одговор на позиве из Техерана. Лист наводи да је до таквих закључака дошао пратећи повећану електронску активност међу члановима проиранских и других група. Истовремено се оцењује да нема доказа да Иран тренутно кује конкретне завере против Сједињених Држава, али да би сценарио одмазде био реалан у случају удара.

Предвиђа се и наставак напада јеменских Хута на западне бродове у Црвеном мору, што би додатно дестабилизовало поморске руте и енергетску безбедност.

Безбедносни стручњаци упозоравају да би амерички напад на Исламску Републику био много сложенији од недавних операција у другим деловима света и да би могао прерасти у дуготрајан и крвав сукоб. Међународна заједница са забринутошћу прати развој догађаја, страхујући да би удар могао уследити у врло блиској будућности.

Док се споља гомилају носачи и ескадриле, а из сенке прете „успаване ћелије“, унутар самог Ирана појављује се још један фактор нестабилности. Пет највећих курдских оружаних и политичких организација које делују у Ирану објавиле су уједињење у јединствени фронт под називом „Политичке снаге Иранског Курдистана“.

Ова коалиција обухвата Демократску партију Иранског Курдистана, Курдистанску партију слободног живота, Курдистанску партију слободе, Комалу и организацију „Орлови слободе Курдистана“. Неке од тих група имају седиште у суседном Ираку, али одржавају активно присуство у Ирану. Укупан број њихових оружаних снага процењује се на приближно 10.000 бораца.

Према речима представника коалиције, њихове милиције биће интегрисане у такозвану Курдску националну армију. Та формација, према доступним информацијама, већ контролише одређена подручја у западном Ирану, пре свега планинске и граничне регионе.

Повећана активност курдских група примећена је од јануара 2026. године, када је у Ирану избио нови талас протеста. Курдски региони познати као Роџелат постали су један од кључних центара антивладиних демонстрација. У условима нестабилности, организације су појачале координацију, интензивирале регрутовање и прошириле контролу над удаљеним планинским и пограничним територијама.

У случају новог таласа протеста, могуће је да би курдске снаге покушале да успоставе фактичку независност појединих региона од централне власти у Техерану. Такав развој догађаја могао би постати додатни дестабилизујући фактор и отворити простор за ескалацију сукоба, са елементима унутрашње конфронтације.

Тако се у истом тренутку преплићу ултиматум и ултимативна сила, носачи и нацрти споразума, спољне претње и унутрашњи фронтови. Између Женеве и Хаифе, између Црвеног мора и Роџелата, Блиски исток улази у фазу у којој свака дипломатска реченица носи тежину бомбе, а свака бомба може променити политичку мапу региона.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 4

БЛИСКИ ИСТОК НА КОРАК ОД РАТА Израелски извори сигурни 90 одсто: Руси и Кинези на маневрима са Ираном (ВИДЕО)

22. 02. 2026. у 07:00

Свет

0 4

ВИШЕ ХИМАРС-А СПРЕМНО ЗА СУКОБ СА РУСИЈОМ: Америка распоређује ракетну артиљерију на Арктику (ВИДЕО)

23. 02. 2026. у 16:11

Свет

0 4

ПРЕОКРЕТ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ? Ирански званичник: Техеран спреман на уступке у замену за укидање санкција САД

23. 02. 2026. у 00:00

Свет

0 0

ИРАН ПОЈАЧАО ПВО СА 500 СИСТЕМА Британски медији: Техеран постигао тајни споразум о куповини оружја са Москвом

22. 02. 2026. у 21:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације