ЗАБРАНА УВОЗА ГАСА ИЗ РУСИЈЕ, ИТАЛИЈАНСКА СТРАТЕГИЈА ЗА НЕЗАВИСНОСТ: И из САД, и са истока и југа, да би се направиле залихе

ЗАТВОРИТИ руски гасовод није лако као окретање дугмета на шпорету, јер се обустава испоруке дешава у фазама, али са престанком увоза руског течног природног гаса поставља се питање који ће други гас ЕУ користити за грејање зграда и за електоенергетску индустрију, а да се не плаћа највећа цена икада.

Фото: АП

Дефинитивно стоп ЕУ за руски гас од 2027. године историјски је заокрет, а Италија је била међу првим земљама која је прекинула набавку и сада преправља своју енергетску географију фокусирајући се и на природни течни гас из САД, што представља најскупљу варијанту.

Рок који је утврдила ЕУ: забрана увоза руског течног гаса ступа на снагу 25. априла 2026, гас по краткорочним уговорима, а путем гасовода 17. јуна, уговори на дужи рок истичу 1. јануара 2027, а они из дугорочних уговора путем гасовода 30. септембра 2027. Циљ елиминисања увоза руске нафте и њених деривата је такође постављен за крај 2027. године.

Пут који је назначио Брисел за повећање снабдевања од других партнера је посебно онај  природног течног гаса из САД, по ценама генерално вишим од историјских протока кроз цевоводе. На глобалном тржишту су доступни и други добављачи, али ниједан не може одмах да замени главне прекинуте руте. Али, разне установе на међународном нивоу, подвлаче да ЕУ развија једну другу енергетску зависност, после руске које је желела да се ослободи, јер се 58 процената природног гаса транспортује бродовима из САД, али то је због прераде најскупоља варијанта снабдевања. И представља околност која може да постане опасна у блиској будућности. А за италију то значи да плаћа најскупљу цену гаса од свих земаља ЕУ.

Европа је прошла кроз зиму са брзо опадајућим нивоима залиха, Италија је прошла релативно боље, захваљујући комбинацији подстицаја за пуњење складишта, капацитета за регасификацију (Пјомбино и Равена) и добро развијене преносне мреже. Међутим, изгледи за наредне године су неизвесни; ако би залихе пале испод безбедносних прагова, ЕУ би била приморана да се врати на спот тржишта, плаћајући високе премије ризика.

Данас је руски удео готово нула у Италији, у 2021. години преко 40 процената гаса долазио је из Русије, док су остали добављачи имали другачији удео. Иако је садашњи ниво резерви солидан и изнад је средњевропског, Италија је кренула са могућностима из Северне Африке (Алжира) и кавкаског (Каспијског) коридора, јер се залихе увећавају лети за зиму. Алжир је већ био међу главним добављачима са 29. до 30. процената, док су Норвешка и Либија имале мање удела, а значајан део увоза долазио је као течни природни гас из Катара, САД и афричких земаља.

Италијанско тржиште првенствено се ослања на снабдевање из Алжира, на северноевропске токове као што су они из Норвешке, гас из Азербејџана и течни природни гас од глобалних партнера, укљућујући САД и Катар. САД су постале кључни играч у новом енергетском билансу, ЕУ значајан удео течног природног гаса увози из северноамеричких терминала, и све се претвара у већу зависност од океанских рута и глобалних временских и геополитичких услова, што може утицати на трошкове и доступност горива.

Рим је успоставо дугорочну сратегију за трансформацију Италије у енергетско чвориште за централну и јужну Европу, постројењима за регасификацију, Пјомбино и Равена и интерконекцију са Трансјадранским цевоводима, и то су кључни делови овог мозаика. И ако се евентуално рачуна да је амерички течни гас краткорочно решење и Централна Азија представља дугорочни ризик, јер она садржи огроман енергетски басен, увак остаје једно „али“ за Италију: страх од геопилитичке конкуренције јер и Русија и Кина сматрају Централну Азију својим двориштем.

У резимеу, очи Италије су уперене на: Туркменистан, четврти највећи произвођач гаса на свету, са налазиштем Галкиниш међу највећима, иако тренутно извози првенствено у Кину. Азербејџан је већ добављач Италије, са изгледима за удвостручавање капацитета до 2027. године, јача улогу Бакуа као транзитног чворишта за гас из Централне Азије. Казахстан је кључан за повезивање Каспијског басена да европским тржиштем. Узбекистан и Таџикистан, иако мање одлучујући за количине усмерене ка ЕУ, остају кључни партнери за инфрастуктурне и индустријске пројекте.        

Препоручујемо

Економија

0 5

ОДРЖАН САСТАНАК У МОСКВИ: Србија ће током 2026. добијати руски гас по најповољнијој цени у Европи

03. 02. 2026. у 18:12

Политика

0 5

ИНТЕРВЈУ Александар Боцан-Харченко за "Новости": Имаћете гас по најбољој цени и после марта

01. 02. 2026. у 10:06

Панорама

0 5

СКУПЉИ ОД ЗЛАТА: Ово је најскупљи племенити метал на свету (ВИДЕО)

21. 02. 2026. у 20:30

Свет

0 2

БРИТАНСКИ МЕДИЈИ: ЦИА и МИ6 су предвидели руску Специјалну војну операцију, али потценили њен ток и последице

21. 02. 2026. у 19:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације