ТРИ АМЕРИЧКА НОСАЧА АВИОНА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ? „Форд“, „Линколн“ и „Буш“ чекају Трампов миг за удар на Иран

СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе донеле су одлуку да пошаљу другу ударну групу носача авиона на Блиски исток, коју предводи носач авиона USS Gerald R. Ford. Прва ударна група већ је распоређена у региону и предводи је носач авиона USS Abraham Lincoln.

Фото U.S. Navy

Према наводима америчке штампе, која се позива на изворе у америчкој морнарици, наређење за распоређивање добио је и трећи носач авиона, USS Georg Bush, који је тренутно стациониран у близини морнаричке ваздухопловне базе у Вирџинији. Тиме би се број америчких ударних група носача авиона у ширем региону Блиског истока попео на три, што представља изузетно ретку концентрацију поморске силе.

Стручњаци који анализирају ситуацију указују на неколико кључних фактора који стоје иза овако обимног распоређивања. Једна од важних нијанси јесте питање да ли ће америчке ударне групе носача авиона ући у Персијски залив. Иран је више пута наговестио да би, у случају напада на његову територију, могао да блокира Ормуски мореуз, једну од најважнијих светских транспортних артерија за сирову нафту.

Таква блокада могла би бити изведена, на пример, потапањем великих баржи повезаних минским ланцима, чиме би пловни пут био физички затворен. Чак и без директних борбених дејстава, чишћење мина и деблокада Ормуског мореуза могла би да траје недељама или чак месецима, што би имало озбиљне последице по глобално тржиште енергената.

Због тога је вероватно да Пентагон планира да распореди ударне групе носача авиона у различитим акваторијама Блиског истока, како би избегао концентрацију свих кључних снага у Персијском заливу и смањио ризик од њиховог евентуалног блокирања или изолације.

Фото Marine Corps

Други важан разлог за слање друге, а потом и треће ударне групе, јесте одбијање низа блискоисточних држава да уступе своју територију, ваздушни простор или воде за евентуалне америчке нападе на Иран. Међу државама које су, према наводима, одбиле да учествују или пруже логистичку подршку налазе се Уједињени Арапски Емирати, Оман и још неколико регионалних актера. Тиме је доведен у питање традиционални амерички модел деловања, који се ослања на формирање и вођење широке коалиције.

У таквим околностима, Сједињене Државе су приморане да се у већој мери ослоне на сопствене капацитете, посебно на поморску силу, која омогућава пројекцију моћи без директне зависности од регионалних база.

Распоређивање USS Gerald R. Ford додатно појачава симболику и стратешку тежину овог потеза. Реч је о водећем броду нове класе носача авиона америчке морнарице, депласмана од око 100.000 тона. Као најновији и технолошки најнапреднији носач у америчкој флоти, опремљен је савременим системима за лансирање авиона и може да носи више од 75 борбених летелица различитих типова.

Његову пратњу чини ударна група састављена од разарача и крстарица са вођеним ракетама, што чини снажан поморски састав способан за офанзивна и одбрамбена дејства великог интензитета. Присуство таквог брода у источном Медитерану и ширем региону Блиског истока представља јасну демонстрацију силе.

Циљеви распоређивања укључују подршку Израелу, заштиту америчких интереса и обезбеђење слободе пловидбе у кључним поморским пролазима, укључујући и Ормуски мореуз, где су у прошлости забележене тензије са актерима повезаним са Ираном.

Паралелно са војном мобилизацијом, амерички председник Доналд Трамп појачао је реторику према Техерану. У јавним иступима поставио је јасне црвене линије, упозоравајући иранско руководство и организације које Иран подржава, попут Хезболаха и Хамаса, на озбиљне последице евентуалних напада на Израел или америчке снаге.

Порука Вашингтона јесте да САД не траже рат, али да су спремне да одговоре снажном војном силом на сваку провокацију. Према тој логици, демонстрација војне супериорности треба да делује као фактор одвраћања и средство притиска у преговорима.

Фото Танјуг/АП/Vahid Salemi

Аналитичари оцењују да распоређивање више носача авиона има двоструку сврху. Прва је одвраћање Ирана и његових савезника од отварања нових фронтова или проширивања сукоба. Друга је обезбеђивање оперативне спремности за евентуалне брзе ударе уколико би ситуација ескалирала.

Истовремено, концентрација три ударне групе носача авиона на релативно ограниченом простору повећава ризик од инцидента, погрешне процене или ненамерне ескалације. Међународна заједница пажљиво прати развој догађаја, свесна да би сваки погрешан корак могао довести до ширег регионалног сукоба.

Foto: Profimedia

Пентагон сигнализира да ће појачано америчко присуство у региону остати колико год буде потребно. Стратегија Вашингтона изгледа да комбинује војно одвраћање са дипломатским притиском, уз истовремено задржавање могућности за преговоре.

Са USS Gerald R. Ford, USS Abraham Lincoln и потенцијалним доласком USS Georg Bush у регион, Сједињене Државе демонстрирају капацитет да брзо концентрирају значајне снаге. Питање које остаје јесте да ли је циљ дугорочно одвраћање или припрема за конкретну војну операцију, у ситуацији у којој регионални савезници оклевају да отворено стану уз Вашингтон у случају напада на Иран.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 4

АМЕРИЧКИ УДАР НА ИРАН СВЕ БЛИЖИ: САД шаљу 3 ударне групе носача авиона, Ф-35 и ТХААД, Кина послала најмоћнији разарач и шпијунски брод

12. 02. 2026. у 17:11

Свет

1 2

РУСКИ ЕКСПЕРТ ОБЈАШЊАВА: Зашто би Вашингтон могао да војно тестира Иран и да се покаје због тога

11. 02. 2026. у 06:45

Свет

0 3

ТЕХЕРАН ОДБИО ТРАМПА Axios: Преговори о нуклеарном споразуму између Ирана и САД отказани

04. 02. 2026. у 20:27

Свет

0 4

(МАПА) ПЕКИНГ ПАЖЉИВО ПРАТИ ДЕШАВАЊА КОД ИРАНА: Кинески шпијунски брод у сенци америчког носача авиона (ВИДЕО)

04. 02. 2026. у 17:34 >> 17:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације