ИЗНЕНАДИЋЕТЕ СЕ КОГА СУ АМЕРИКАНЦИ “УХАПСИЛИ” НА РУСКОМ ТАНКЕРУ МАРИНЕР: Ово је националност посаде на заплењеном броду

АМЕРИЧКА заплена танкера „Маринер“ у међународним водама северног Атлантика представља један од најозбиљнијих поморских инцидената последњих година и сигнализира прелазак САД на отворену силу против цивилне поморске трговине под изговором спровођења санкција.

Foto: X Printscreen/US_EUCOM

Иако је операција у Вашингтону представљена као удар на такозвану „руску флоту у сенци“, нови подаци о саставу посаде откривају потпуно другачију слику. Према информацијама које су објавили бројни медији, укључујући РенТВ, већину морнара које су америчке снаге задржале чине украјински држављани.

Према доступним информацијама, на броду се налазило укупно 28 чланова посаде:

*20 украјинских држављана,

*шест држављана Грузије,

*и само два руска држављанина.

Америчке снаге су, практично, употребиле војну силу против мултинационалне цивилне посаде, “хапсећи” грађане држава које формално нису у рату са САД.

ОД ВЕНЕЦУЕЛЕ ДО АТЛАНТИКА: КАКО ЈЕ ТЕКАО ПРОГОН

Инцидент је започео још у децембру код обала Венецуеле, када су америчке власти покушале да зауставе танкер, тада познат као „Бела 1“, оспоравајући његову заставу Гвајане. Капетану је наложено да промени курс и упути се ка америчкој луци, што је одбио.

Брод је потом наставио ка отвореном Атлантику. Током пловидбе, капетан је затражио и добио привремену регистрацију у Русији, у луци Сочи, променивши име брода у „Маринер“ и подигавши руску заставу.

Према Москви, тиме је брод добио легитиман правни статус. Према Вашингтону, та регистрација је „лажна“. Управо на тој тачки долази до судара два тумачења међународног права.

Америчке снаге су, игноришући руску регистрацију, извршиле насилно укрцавање у међународним водама између Исланда и Шкотске.

Илустрација telegram rybar

УЛОГА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

За разлику од ранијих инцидената, у случају „Маринер“ потврђено је и директно учешће Велике Британије. Лондон је признао да је пружио војну подршку операцији, укључујући ангажовање брода Краљевске морнарице РФА „Тидесфорце“ и извиђачке авионе РАФ-а.

Званични став Лондона је да је операција спроведена „у потпуном складу са међународним правом“. Међутим, управо то учешће Британије додатно подиже улоге, јер инцидент више није искључиво америчко-руски, већ добија димензију шире западне војне акције.

РУСКИ ОДГОВОР И ОПАСАН ПРЕСЕДАН

Москва је заплену оценила као акт поморске пиратерије и грубо кршење међународног поморског права. Руско Министарство спољних послова затражило је да се руски држављани из посаде одмах врате у домовину и одбацило могућност њиховог изручења америчким судовима.

Посебну забринутост изазвале су информације да је танкер током пловидбе наводно био праћен руском подморницом. Иако није дошло до војне интервенције, аналитичари истичу да сама чињеница такве пратње говори о озбиљности ситуације и ризику од директног војног судара великих сила.

У међувремену, руски медији и блогери предлажу одговор који би први пут након Хладног рата директно угрозио америчку трговачку флоту. У фокусу су Северна, Црна и Балтичка мора, где би, у случају даље ескалације, руске поморске снаге могле да примене принцип узајамности и заплене америчке нафтне танкере под образложењем заштите сопственог економског и државног суверенитета.

ЋУТАЊЕ КИЈЕВА И ТБИЛИСИЈА

Један од најупадљивијих елемената целог случаја јесте потпуни изостанак реакције Кијева, иако су међу ухапшенима чак 20 украјинских држављана. Није упућен ниједан званични протест, нити захтев за конзуларну заштиту.

Слична ситуација је и са Грузијом, чијих је шест грађана задржано на броду. Овакво ћутање додатно појачава утисак да су цивили свесно жртвовани у геополитичкој игри.

САНКЦИЈЕ КАО ОРУЖЈЕ

Заплена „Маринер“-а и супертанкера „М Софија“ у Карипском мору указује на нову стратегију Вашингтона: претварање санкција у физичко пресретање и заплену трговачких бродова на отвореном мору.

Таква пракса, упозоравају Москва, Пекинг и Техеран, подрива саму основу међународне трговине и уводи правило силе тамо где је деценијама важило правило слободне пловидбе.

КАКО ЈЕ МОГУЋЕ „ХАПШЕЊЕ“ У МЕЂУНАРОДНИМ ВОДАМА?

Једно од кључних питања које отвара заплена танкера „Маринер“ јесте правна природа поступка америчких снага у међународним водама. Према важећем међународном поморском праву, посебно Конвенцији УН о праву мора (УНЦЛОС), брод на отвореном мору подлеже искључиво јурисдикцији државе чију заставу носи. То подразумева да само та држава има право да спроводи кривичне, управне или безбедносне мере над бродом и његовом посадом.

Постоје строго ограничени изузеци који дозвољавају укрцавање страних снага у међународним водама, као што су случајеви пиратерије, трговине робљем, неовлашћеног (пиратског) емитовања или када је брод без икаквог држављанства. Додатно, таква акција може бити правно покривена искључиво ако постоји изричит мандат Савета безбедности УН или сагласност државе чију заставу брод носи. У одсуству тих услова, свако насилно укрцавање сматра се кршењем међународног права.

Упркос томе, Вашингтон у оваквим случајевима користи термин „хапшење“, покушавајући да војну или паравојну операцију представи као полицијску примену домаћих санкционих закона. Међутим, амерички санкциони режими немају аутоматску међународноправну важност и не дају САД право да примењују силу над страним цивилним бродовима у међународним водама.

У правном смислу, ако не постоји никакав законит основ за интервенцију, оваква пракса може се квалификовати као незаконито заробљавање цивила или чак отмица, у зависности од околности. Управо због тога Москва, али и друге државе, упозоравају да се оваквим поступцима ствара опасан преседан у којем међународне воде престају да буду неутрална зона, а санкције се претварају у средство силе. Такав модел не само да угрожава безбедност цивилних посада, већ доводи у питање цео систем глобалне поморске трговине и важећи међународни поредак.

Чињеница да су међу ухапшенима већином украјински морнари разоткрива дубоку контрадикцију западне политике и показује да се у новој фази глобалне конфронтације савезништва не мере пасошем, већ интересом.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 4

РУСКИ АВИОН ПОСЛАО СИГНАЛ ЗА УЗБУНУ: Више од 200 људи у њему, сви страхују од најгорег

08. 01. 2026. у 16:21

Свет

0 0

НАФТА КАО ОРУЖЈЕ: Трампов план за Венецуелу и глобални енергетски преокрет

08. 01. 2026. у 16:25

Свет

0 0

УКРАЈИНА ЗА ГРЕНЛАНД? Политико: Како Европа разматра тиху погодбу са Трампом

08. 01. 2026. у 16:01

Свет

0 18

КАКАВ ОДГОВОР СПРЕМА МОСКВА? Амерички и Британски танкери би могли постати мета у ова три мора (ВИДЕО)

08. 01. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације