НЕМАЧКА СКИДА МАСКУ Први пут од Трећег рајха: БНД добија законска овлашћења за саботажу и офанзивне операције ван граница земље

ВЛАДА канцелара Фридриха Мерца започела је дубоку и суштинску промену немачке безбедносне политике, покрећући израду закона који би Федералној обавештајној служби, БНД, омогућио прелазак са класичне обавештајне делатности на активне, офанзивне операције у иностранству.

Фото: Профимедиа/Илустрација

Тиме се први пут институционално отвара простор да немачка обавештајна служба не само посматра и анализира, већ и директно делује против противника у такозваној сивој зони савремених сукоба.

Према нацрту закона, БНД више не би био ограничен искључиво на прикупљање и процену података. Нови мандат уводи концепт „оперативног реаговања“, који подразумева конкретне акције усмерене на ометање, слабљење или неутралисање инфраструктуре и капацитета које Берлин дефинише као хибридне претње. У пракси, то значи могућност саботаже логистичких, комуникационих или технолошких система противничких држава, ван немачке територије.

Централа немачке обавештајне службе

Како би се ограничили политички и дипломатски ризици оваквог искорака, закон предвиђа сложен механизам контроле. Пре сваке офанзивне операције мора бити проглашена „посебна обавештајна ситуација“, одлука која би се доносила на нивоу Савета за националну безбедност. Чак ни тада БНД не би могао самостално да делује, јер би свака таква операција захтевала сагласност двотрећинске већине у надзорном одбору Бундестаг. Тиме се покушава успоставити равнотежа између оперативне ефикасности и демократског надзора.

Посебан нагласак у реформи стављен је на сајбер простор. БНД би добио законско право на спровођење тзв. активне сајбер-одбране, укључујући преусмеравање мрежног саобраћаја, ометање сервера и неутралисање дигиталне инфраструктуре са које потичу напади. Овај концепт повратног хаковања представља јасан сигнал да Берлин сајбер домен више не посматра искључиво као простор пасивне заштите, већ као поприште офанзивног одвраћања.

Истовремено, планирана је и технолошка модернизација саме службе. Закон би омогућио широку примену система вештачке интелигенције за анализу великих количина података, као и коришћење технологија за биометријску идентификацију, укључујући препознавање лица. Период чувања прикупљених података био би продужен на 15 година, што би аналитичарима омогућило праћење дугорочних образаца деловања и идентификацију спорих, али системских облика хибридног притиска.

Овакав заокрет има и јасну геополитичку димензију. Проширење овлашћења БНД-а уклапа се у ширу стратегију немачке владе, која последњих година заузима све тврђи став према Русији и безбедносним изазовима у источној Европи. Давањем зеленог светла за саботажу и офанзивне операције, Берлин сигнализира спремност да се сврста уз најактивније чланице НАТО-а и да своју обавештајну службу претвори у инструмент пројекције моћи, а не само подршке политичком одлучивању.

Иако је закон још у фази разматрања и може претрпети измене, основна порука је већ послата. Немачка напушта стриктно дефанзивни модел обавештајног деловања и улази у еру у којој се граница између обавештајног рада и прикривене силе свесно брише. То представља једну од најзначајнијих промена немачке безбедносне архитектуре од краја Хладног рата и најављује знатно активнију улогу Берлина у будућим кризама.

БНД ЈЕ ОДУВЕК ДЕЛОВАО У ИНОСТРАНСТВУ, О ЧЕМУ СЕ ОВДЕ ЗАПРАВО РАДИ?

Прво, БНД је одувек деловао у иностранству, и то не само пасивно. Уплитање у политичке процесе мањих држава, подршка „пријатељским“ елитама, обавештајна логистика за промену власти, финансијско и медијско усмеравање, што је стандардни репертоар већих западних служби још од Хладног рата. Разлика је у томе што је све то формално вођено као прикупљање обавештајних података, док су оперативне акције биле препуштене „партнерима“ или извођене преко посредника.

Друго, нови закон не признаје старе праксе, већ мења доктрину. До сада је постојала правна фикција: БНД прикупља информације, а „акције“ спроводе други. Сада се та фикција укида. Берлин отворено каже да жели директно оперативно деловање, укључујући саботажу инфраструктуре, сајбер-ударе и ометање система противника, под немачком командом и одговорношћу.

Треће, ово је порука савезницима, не непријатељима. Немачка овим не плаши Русију, Кину или друге велике силе, оне одавно рачунају на немачку улогу у хибридним операцијама. Порука је упућена пре свега Вашингтону, Паризу и Лондону: Берлин жели да буде равноправан играч у „сивој зони“, а не само економски мотор који плаћа рачуне и даје логистику.

Четврто, закон је штит, не кочница. Прича о двотрећинској већини и парламентарном надзору звучи демократски, али у пракси служи да се унапред обезбеди политички консензус за операције које носе ризик скандала. Када се деси саботажа, цурење података или контраудар, власт може да каже: „Све је било законито, парламент је знао.“

Пето, разлика је између мешања и саботаже. Мешање у изборе, медије и елите спада у дугорочне, нискоинтензивне операције утицаја. Оно што се сада уводи јесте могућност директног физичког или дигиталног оштећења противничких капацитета. То је прелазак из политичког рата у техничко-оперативни сукоб, испод прага отвореног рата, али изнад класичне шпијунаже.

И коначно, ово је знак нервозе, не самопоуздања. Државе које су сигурне у своју позицију не морају да пишу законе о саботажи. Оне које осећају да им се простор маневра сужава, да зависе од других и да касне у стратешкој конкуренцији, покушавају да надокнаде кроз агресивнију обавештајну доктрину.

ИСТОРИЈСКИ КОНТЕКСТ

Федерална обавештајна служба (БНД) није настала на празном папиру после 1945. године. Њену језгру поставио је Рајнхард Гелен (Reinhard Gehlen), човек који је током Другог светског рата био шеф војне обавештајне службе Трећег рајха за Источни фронт. Као начелник одељења Fremde Heere Ost, Гелен је био задужен управо за оно што данас зовемо хибридним ратовањем: прикупљање података о СССР-у, анализу политичких структура, етничких слабости, логистике и потенцијалних тачака дестабилизације.

Након пораза Немачке, Гелен није завршио на оптуженичкој клупи, већ је интегрисан у амерички обавештајни систем. Већ крајем четрдесетих година, уз директну подршку САД, формирана је тзв. „Геленова организација“, која је касније формално прерастала у БНД. Велики део кадрова чинили су бивши официри Вермахта и СС-а са искуством управо у Источној Европи и Совјетском Савезу.

То значи да је ДНК БНД-а од самог почетка био офанзиван, усмерен на операције утицаја, инфилтрацију и поткопавање противника на истоку. Разлика између тада и сада није у суштини деловања, већ у степену политичке транспарентности и формалног признања онога што се ради. Оно што се деценијама спроводило кроз „непостојеће структуре“, сада се преводи у законски језик.

Зато данашња реформа не представља прекид са прошлошћу, већ повратак изворном моделу, прилагођеном дигиталном добу. Када Берлин данас говори о саботажи, сајбер-операцијама и активним мерама, он се заправо надовезује на традицију која никада није заиста прекинута, само је била заклоњена реториком „одбрамбене демократије“.

У том светлу, нова овлашћења БНД-а нису аномалија, већ формализација историјског континуитета. Немачка не измишља нову улогу, већ се враћа старој, само овај пут без илузије да је реч искључиво о пасивној обавештајној служби.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Свет

0 0

СКАНДАЛ ЗБОГ ПОГРЕШНЕ ХИМНЕ: Командант Подофицирске школе Бундесвера поднео оставку

23. 12. 2025. у 19:33

Свет

0 3

ТО БИ БИЛА ФАТАЛНА ГРЕШКА АМЕРИКЕ Писторијус: Руски напад на НАТО нереалан; Стратегија САД – документ о разводу с Европом

22. 12. 2025. у 22:11

Свет

0 3

НАУЧИТЕ ИСТОРИЈУ, ГОСПОДИНЕ КАНЦЕЛАРЕ! Џефри Сакс упозорава Мерца: Без дипломатије Европа иде ка новој катастрофи

17. 12. 2025. у 21:11

Свет

0 0

ПАНИКА У БЕРЛИНУ Нагло повећавају број војника: Бундесвер ће имати 260.000 припадника и 200.000 резервиста

05. 12. 2025. у 13:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације