УСТА ПУНА ПРАВДЕ, А ЏЕП НОВЦА: Који су све скандали дрмали европске институције

Ако би се показале као тачне, оптужбе против ректорке Колеџа Европе Федерике Могерини покренуле би највећи скандал који је погодио Брисел још од колективне оставке Комисије Жака Сантера 1999. године, после оптужби за лоше финансијско управљање.

Фото: Горан Чворовић

Тако у кулоарима Берламона описују актуелну ситуацију у којој се нашла ЕУ, после привођења некадашње потпредседнице Европске комисије и високе представнице за спољну и безбедносну политику, некадашњег генералног секретара Европске службе за спољне акције Стефана Санина и заменика директора Колеџа Чезареа Зегретија.

Људи с врха европског крема оптужени су за превару у јавној набавци, корупцију, сукоб интереса и кршење професионалне тајне због неправилности приликом доделе уговора за оснивање академије за дипломате. Тужилаштво сумња да је поверљива информација о јавној набавци могла да буде прослеђена, што имплицира фаворитизам и нетранспарентност.

Замислите, сад, највише еворпске дипломате који другима соле памет како да поштују законе и прописе, а школовали су се на академији чији су руководиоци оптужени за превару!

Заклети Европљани, који се у својим извештајима, директивама и резолуцијама позивају на правду и поштење, умели су много пута до сада да заврше у рубрикама хронике. Ни они, очигледно, нису имуни на шушкаву мелодију новчаница. Али, похлепа оних ухваћених с шаком у тегли џема овде је много опаснија, с далекосежним последицама, јер кваре идеал и стремљења оних који у европској демократији виде пример уређеног живота.

Није Могернијева изузетак. Тресле су зидове зграда Берламон и Јустус Липсијус на кружном току [уман у Бриселу многобројне афере од којих су се неким европским административцима дуго црвенели образи. Ту и тамо продре вест о нелојалном лобирању, корупцији, фиктивним запошљавањима посланичких сарадника... Није од оптужби мирна ни актуелна шефица извршне власти Урсула фон дер Лајен у коју се упире прстом због набавке вакцина "испод жита".

Поменута афера са комисијом којом је председавао Лускембуржанин @ак Сантер ушла је у европско анале марифетлука. Комисија је била под истрагом због злоупотребе финансијских средстава, неправилности, погрешног менаџмента и непотизма. Ревизори који су покушали да испитају трошење и програме били су ометани. Службници запослени у Комисији добијали су наређења да блокирају контролу.

Било је случајева када није могло да се уђе ни у траг неким средставима намењеним хуманитарној помоћи или програмима обуке. Поверење у финансијско управљање је било значајно пољуљано. У извештају независних експерата је закључено да ЕК као целина није успела да одговори на тешке и поновљене неправилности, као и да многи њени чланови нису показали осећај одговорнсти. Због немогућности да се неки комесари разреше, као и претњи да ће целој комисији бити изгласано неповерење, колективно су поднели оставку 15. марта 1999. године.

Посебно су на удару били Францускиња Едит Кресон, за фаворитизам, и [панац Мануел Марин, због проневера установљених око хуманитарне помоћи. И онда је тај и такав Марин, после оставке читавог колегијума ЕК, преузео функцију вд председника, све до ступања на функцију Продијеве комисије у септембру 1999. године, што је обухватало и период бомбардовања Србије!

Актуелне оптужбе против Могеринијеве опет имају карактер финансијске злоупотребе, корупције, неправилности и јавним набавкама и фаворизовању, као и у време Сантерове комисије, с малом разликом што је њој мандат већ престао и што је онда на тапету било опште неповерње у управљању буџетом ЕУ, док су данас оптужбе усредсређена на одређени програм, односно дипломатску академију и на само поједине особе. Али, и онда и сада, четврт века касније, проблеми су настали око финансијско-административног интегритета институција ЕУ и у оба случаја ради се о оптужбама за злоупотребу средстава и моћи, и о кршењу начела транспарентности и одговорности.

У међувремену је долазило и до других скандала. Тако је афера "катаргејт" озбиљно уздрмала поверење у "чедност" европских представника. Реч је о великом коупционашком скандалу који је у ЕП избио крајем 2022. године. Белгијска полиција је тада открила да су Катар и Мароко наводно подмићивали посланике и званичнике ЕУ како би утицали на парламентарне одлуке, о визним олакшицама, трговинским споразуима, а једна од мотивација притисцима за утицај унутар парламента представљена је и као припрема политичког простора да се Катар прикаже у повољнијем светлу као домаћин Светског првенства у фудбалу.

У претресима је заплењено више од милион и по евра у готовини, пронађених у коферима, хотелу и становима. Главна осумњичена била је Ева Каили, тада потпредседница Европског парламента, ухапшена заједно са својим партнером Франческом Ђорђијем. Предмет истраге су били и Пјер-Антонио Панцери, шеф једне невладине организације и посланици Марк Тарабела и Андреа Коцолино. Панзери је пристао на „споразум о покајању“ и признао кривицу. Каили је тврдила да је невина, а у истражном затвору је била неколико месеци. Процес и даље траје.

Европски комесар за здравство са Малте Џон Дали морао је 2012. године да поднесе оставку, због оптужби да је преко посредника покушао наводно да узме мито од 60 милиона евра од шведске дуванске компаније да би утицао на писање повољне директиве. У откривање афере била је укључена Европска служба за сузбијање превара. Управо је ова служба више пута била на мети критика због недовољне независности у односу на европске институције и прекомерног политичког надзора.

"Лукс-ликс" је афера у којој је 2014. године објављено да је Луксембург нудио тајне пореске погодности великим мултинационалним компанијама. Иако ово формално није афера ЕУ институција, директно је компромитовала тадашњег премијера Луксембурга Жан-Клода Јункера, који је убрзо постао председник Европске комисије.

С времена на време се открива и да неки европосланици надувавају путне трошкове и дневнице, без одговарајуће контроле, али то никада до краја није искорењено. Један од системских проблема, који се појављивао у више случајева, јесу и оптужбе за фиктивна запошљавања посланичких помоћника. Тако су француска центристичка странка Модем и њена претходница УДФ осуђене на високу новчану казну, док је петоро бивших европосланика добило условне казне затвора. Председник те партије Франсоа Бајру, иако је био оптужен, ослобођен је кривице, а убрзо после тога постао је француски премијер. Тренутно се лидерка француских суверениста Марин Ле Пен бори у сличној афери у другостепеном поступку, од чега јој зависи и да ли ће моћи да се кандидује на следећим председничким изборима.

Много мастила потрошено је и на аферу "фајзергејт", због сумњи да се председница ЕК Урусула фон дер Лајен договарала преко приватних СМС порука о набавци вакцина против ковида. Европски суд правде критиковао је ЕК због уништења или недостављања преписке. То је један од највећих скандала око недостатка транспарентности у историји ЕУ.

ПОПУСТЉИВИ ПРЕМА ЛОБИЈИМА

На дугачак списак треба ставити и аферу "дизелгејт" у којој су пре десетак година европске институције критиковане да су годинама толерисале манипулације у емисији гасова у аутомобилској индустрији. ЕК је оптужена да је у политици регулације била попустљива према лобијима.

Препоручујемо

Свет

0 0

БЕРЛИНЕР ЦАЈТУНГ: Амерички план довео украјинско руководство у тежак положај

07. 12. 2025. у 18:00

Свет

0 0

СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ НАТО ЧЛАНИЦЕ: "Следи тренутак када ћемо морати да обарамо руске авионе"

07. 12. 2025. у 17:40

Свет

0 0

ЗАПАД НЕ МОЖЕ ДА ПОБЕДИ У РАТУ СА РУСИЈОМ: Амерички официр објаснио

07. 12. 2025. у 17:38

Свет

0 0

ТАКЕР КАРЛСОН: Надам се да ћу поново посетити Русију

07. 12. 2025. у 17:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације