ЕВРОПА ПРИТИСКА ПУТИНА ДА ПРИХВАТИ 30-ДНЕВНО ПРИМИРЈЕ: Овако би изгледало, на снагу ступа већ у понедељак
ЛИДЕРИ земаља тзв. ''коалиције вољних'' и Украјине, који су се састали у суботу у Кијеву, усвојили су заједничко саопштење у којем су се договорили да 12. маја почне тотално и безусловно примирје које ће трајати најмање 30 дана, објављено је на сајту украјинског председника Володимира Зеленског.
Фото: Профимедиа, Shutterstock
Како су навели у заједничком саопштењу лидери Велике Британије, Француске, Немачке, Пољске и Украјине, ово примирје не може да буде ограничено било каквим условима, а ако би Русија изнела било какве услове, то би се тумачило као покушај пролонгирања рата и угрожавања дипломатије, пренела је агенција Укринформ.
Након састанка у Кијеву, Зеленски је понудио додатни увид у предлог о 30-дневном прекиду ватре који је договорио са лидерима Велике Британије, Француске, Немачке и Пољске.
Садржи следеће ставке:
- безусловно, 30-дневно примирје које почиње од понедељка, 12. маја "у ваздуху, на мору и на копну"
- "Прац́ење његове примене је апсолутно изводљиво - у координацији са САД, ово је реално", рекао је Зеленски.
- дискусије о "безбедносним, политичким и хуманитарним основама за мир" требало би да почну током паузе
- ако Русија одбије услове безусловног примирја, биц́е примењене додатне санкције на њен енергетски и банкарски сектор.
Зеленски је рекао да украјински ЕУ партнери већ раде на "јакон новом пакету санкција у координацији са УК, САД и Норвешком".
- Договорено је да је јасан приоритет јачање украјинских одбрамбених и безбедносних снага као примарне гаранције суверенитета и безбедности Украјине. Кључни елемент безбедносних гаранција требало би да буде и контингент за подршку - рекао је Зеленски.
Званичници су поздравили чињеницу да позив на примирје и преговоре подржавају и Европа и САД.
Они су такође нагласили суштински значај јачања оружаних снага Украјине као главног гаранта украјинског суверенитета и безбедности, наводи Укринформ.
Истовремено је изражена спремност да се даље јачају украјинске оружане снаге, укључујући финансирање одбране и улагања у производњу оружја у Украјини и у европским земљама у оквиру заједничких пројеката.
Такође је договорено да се и даље ради на ефикасном коришћењу замрзнутих руских средстава, као и да се то питање размотри на следећем самиту групе Г7.
На састанку у Кијеву учествовали су француски председник Емануел Макрон, немачки канцелар Фридрих Мерц, као и британски и пољски премијери Кир Стармер и Доналд Туск који су разговарали са украјинским званичницима.
На састанку је путем видео линка учествовала и италијанска премијерка Ђорђа Мелони.
Путин предложио да директни преговори са Украјином почну у Истанбулу следеће недеље
Председник Русије Владимир Путин предложио је да Русија и Украјина одрже директне преговоре, без предуслова 15. маја у Истанбулу.
- Предлажемо да кијевске власти наставе преговоре које су прекинуле крајем 2022. године, наставе директне преговоре, и то без икаквих предуслова. Предлажемо да без одлагања почну следећег четвртка, 15. маја, у Истанбулу, где су раније одржани и где су прекинути - рекао је Путин у обраћању медијима.
Како је рекао, он ће се лично обратити председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану да организује преговоре.
(Телеграф)
Препоручујемо
Изрешетао рођеног брата: Усмртио га из аутоматске пушке, па побегао са лица места
03. 05. 2026. у 08:39
Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника
Подршка америчком председнику Доналду Трампу пала је на најнижи ниво у његовом тренутном мандату, а Американци су све више незадовољни његовим поступањем са трошковима живота и ратом са Ираном, показују резултати нове анкете Ипсоса.
28. 04. 2026. у 20:51
Срушио се авион код главног града: Погинули сви путници и пилот
Ваздухопловна цивилна управа Јужног Судана саопштила је данас да се срушио авион југозападно од главног града Џубе, при чему је погинуло свих 14 особа које су биле у летелици.
27. 04. 2026. у 16:49
Русија спрема напад на ТРИ европске земље - жели да тестира НАТО: Алармантне тврдње стручњака
ПРЕМА новој анализи, Русија се активно припрема за напад на балтичке државе, што би представљало велики војни изазов за Запад. Таквим потезом, Владимир Путин би тестирао спремност НАТО-а да брани три мале чланице - Естонију, Летонију и Литванију - у случају могућег почетка Трећег светског рата.
02. 05. 2026. у 21:42
Коментари (0)