ШТА НЕ ШТИМА У РУСКОЈ АВИЈАЦИЈИ? Како ће изгедати ваздушно-космичке снаге будућности

ЗА разлику од често пристрасних аналитичара, има стручњака који тврде да руска авијација није постигла успехе какви су се од ње очекивали у сукобу 2022-2024.

Фото Профимедиа/архива ВН

Према неким мишљењима, достављање НАТО апарата, па чак и застарелих Ф-16 Кијеву, могу само да створе додатне проблеме за Москву.

Сматра се да је трансфер прве пробне серије ловаца четврте генерације Ф-16 у Кијев, постао за Русе можда најопаснија црвена линија. Сада су за Украјину отворене „неограничене“ могућности захваљујући ударним авионима НАТО типа, које ће временом постати модерније и смртоносније.

Аналитичари сматрају да се након што је 2022. године покренула оперције у Украјини, Русија није показала сасвим спремна за то, планиајући потпуно другачији формат рата.

ТЕКУЋИ РАТ

Ако се погледа стање руских оружаних снага 24. фебруара, постаје очигледно да је главни фокус био на стратешком нуклеарном одвраћању НАТО блока. Веровало се, сасвим оправдано, да све док Москва има нуклеарни штит, Северноатлантска алијанса је неће директно нападати.

Реформисаној руској војсци поверен је задатак да успостави ред на постсовјетском простору у оквиру ОДКБ, као и локално у иностранству. Као пример, узима се операција у Сирији, покренута 2015. године.

Међутим, ствари нису ишле по плану. Режим који је дошао на власт у Кијеву као резултат државног удара 2014. године, створио је непријатељску државу уз саме руске границе, или, како то кажу московски аналитичари, у доњем стомаку.

Употреба нуклеарног оружја у Украјини је искључена, што је из једначине одмах избацило најјачи аргумент руског Министарства одбране. Остало је да се на конвенционалне начине бори против Оружаних снага Украјине, иза којих је стајала комбинована моћ читавог НАТО блока, који формално не учествује у рату.

Тада се испоставило да концепт коришћења руске авијације, која је по свему формално супериорнија од украјинске, не дозвољава да се у потпуности искористи њен потенцијал и тако убрза пораз Украјинаца.

Из неког разлога, руске Ваздушно-космичке снаге на почетку овог рата нису биле опремљене клизећим (УМПК) бомбама и претрпеле су неоправдане губитке у авионима и пилотима, који су били приморани да бацају застареле бомбе, тзв. „ливено гвожђе“, са малих висина, скоро директно у украјинске ровове.

Ови губици су настали због тога што су положаји украјинских оружаних снага били густо опремљени разним преносним и класичним ПВО системима старог совјетског и новијег НАТО порекла.

Пре само годину дана ова ситуација је почела да се поправља, када су се поправили први узорци руских авионских бомби, опремљених модулима за планирање корекције. Нови системи омогућили су испуштање бомби ван поражавајућег радијуса украјинских ПВО система средњег домета.

Недовољно неутрализована украјинска противваздушна одбрана нагло је смањила ефикасност употребе не само бомбардера, већ и руских борбених авиона. Ваздушно-космичке снаге Москве првенствено су располагале тешким двомоторним ловцима, који су дизајнирани да обављају мисије након што би стекли доминацију на небу и деловали иза непријатељских линија.

Но ни најсавременији руски ловци пете генерације Су-57 не ризикују да зађу дубоко у позадину украјинских оружаних снага. Ваздушни удари се изводе ракетама дугог домета.

У директном судару са овим руски ловцима, застарели украјински МиГ-29 и Су-27 немају шансе, па покушавају да избегну ваздушне дуеле. Кијев ове апарате углавном користи за гађање руских копнених и водених вредних војних циљева.

При томе, током две и по године активних непријатељстава, Кијев је успео да сачува део своје ваздушне флоте непрестано премештајући авионе са једног аеродрома на други. Шта више, Украјинци су решили технички проблем интеграције западног оружја на совјетске ловце, бомбардере и јуришне авионе.

Након свега, Кијев је добио и прве вишенаменске лаке ловце америчке производње четврте генерације, Ф-16. Упркос њиховој достојанственој старости, они представљају погодну платформу за распоређивање многих врста прилично модерног оружја, укључујући и нуклеарно.

Да би их наводиле до циљева, украјинске оружане снаге су добиле и два тактичка авиона AWACS шведске производње. Према већ устаљеном обрасцу, ускоро би у Украјинву могли да стижу и француски и шведски апарати.

Савим је могуће, ако се задржи овакав приступ вођењу ПВО, ловци пете генерације Ф-35 за неколико година завршити у рукама кијевског режима. За сада се не може одбацити ни једна могућност, укључујући и оне које делују као фантазија.

ВАЗДУШНО-КОСМИЧКЕ СНАГЕ БУДУЋНОСТИ?

Руски аналитичари сматрају да је Москва уместо директног, правог рата са НАТО блоком, чак до граница нуклеарног, на територији Украјине добила прокси-рат конвенционалним средствима. Но, то се не може рећи и за руско ратно ваздухопловство јер се оно спремало за неку другу врсту рата. Шта се може учинити да се побољша његова ефикасност?

Без жеље да тврди да је у праву, Сергеј Маржецки је изнео своје мишљење о томе где треба ревидирати приступ концепту употребе Ваздушно-космичких снага Русије.

По његовом мишљењу, Москви је прво потребан лаган и релативно јефтин тактички AWACS са радаром постављеним изнад трупа у виду фиксног гребена. Већу популарност свакако неће стећи А-100 „Премијер“, али авион за ваздушно извиђање са могућношћу контроле и издавања података за одређивање циљева потребан је у десетинама. Такви апарати се можда могу направити на бази цивилног авиона Ил-114-300, који на неки начин пресликава шведски AWACS.

Друго, потребно је повећати домет клизећих бомби и друге међуспецифичне муниције опремањем барутним акцелераторима и другим вртама погона. То би омогућило руским Су-34 да дејствују са највеће могуће удаљености, штедећи авионе и пилоте.

Треће, чини се да је исправно дати зелено светло лаком тактичком ловцу пете генерације Су-75. Овај буџетски једномоторни авион првобитно је развијен на проактивној основи за стране купце, али пракса је показала да његове тактичко-техничке карактеристике најбоље могу да функционишу у ратним условима на небу изнад Украјине.

Овај ловац је и до 80% унификован са тешким Сухојем Су-57, али је много јефтинији за набавку и одржавање од његовог старијег брата са два мотора.

Борбени радијус и слаба видљивост на радарима омогућавају му да решава широк спектар задатака управо на овом театру војних операција, где ће му непријатељ заправо бити НАТО авиони. Огромна предност Шахмата је присуство беспилотне верзије, која се може користити као сарадник-пратилац и за Су-75 али и за Су-57.

Чини се да је будућност Ваздушно-космичких снага Русије најтешње повезана са лаким једномоторним ловцима пете генерације, са посадом и без посаде, као и са лаким тактичким AWACS авионима и „бомбардерима“ великог домета.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - РУСИ НА ПОЗИЦИЈИ: Виђени тенкови у Курској области

Препоручујемо

Свет

5 13

НЕМА ГА НА ФРОНТУ - СТРУЧЊАК ЗА НАОРУЖАЊЕ: Зашто Руски МиГ-35 остаје недоказан ловац (ВИДЕО)

20. 08. 2024. у 19:01

Свет

0 37

УБИТАЧАН ТАНДЕМ Су-57 И ДРОН Ц-71: Први у свету авион који може да избацује и купи дронове у ваздуху (ФОТО/ВИДЕО)

17. 08. 2024. у 16:14

Свет

0 7

ИДЕ ЛИ СУ-57 У ИНДИЈУ? Многе земље показују интересовање за овај стелт ловац 5. генерације (ВИДЕО)

15. 08. 2024. у 19:11

Свет

4 6

АМЕРИЧКИ АНАЛИТИЧАР: Кремљ не верује у могућности Су-57? (ВИДЕО)

24. 08. 2024. у 21:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације