Свет

БЕОГРАД МЕ ЈЕ ОЧАРАО: Колико је недавно преминули Фредерик Митеран волео Србију

Горан Чворовић - Од сталног дописника Новости ПАРИЗ

24. 03. 2024. у 17:42

Поштовање између Француске и Србије је узајамно. И мој стриц Франсоа Митеран је волео Србију. Имао је инстинктивне симпатије према српском народу.

БЕОГРАД МЕ ЈЕ ОЧАРАО: Колико је недавно преминули Фредерик Митеран волео Србију

Тим речима је, не тако давно, пре само годину и по, у ексклузивном интервјуу за "Новости", говорио Фредерик Митеран, некадашњи француски министар културе и нећак председника Франсоа Митерана, који је у 76. години у четвртак преминуо у Паризу, после краће и тешке борбе против рака.

Сматрао је да српски манастири с Косова треба да буду у Србији. Говорио да Французи и Срби деле исту историју, традицију, однос према култури и савезништву. Имао је много поштовања према Петеру Хандкеу. Признао је да га је на почетку сукоба у бившој Југославији понела клима на Западу.

- Мислио сам да Кустурица греши што подржава Србе. Касније сам се тога стидео. Извинио сам се Кустурици и он је то изненађење прихватио. Велики је редитељ – казао нам је Фредерик Митеран.

Био је по много чему посебан. Министар, академик, посланик, али и човек од пера, књижевник, новинар, телевизијски водитељ, хроничар краљевских породица, редитељ, љубитељ филма, ерудита. Тешко је било докучити и његово политичко опредељење. Јавност се веома зачудила када је као наследник славног левичарског презимена, прихватио портфељ у влади десничарског председника Николе Саркозија. Али, то је био Фредерик Митеран: никоме се није до краја приклањао, а његово поверење требало је заслужити. Баш је у разговору за "Новости" објаснио како гледа на политику, у распону схватања од митерановске левице до републиканске свести генерала Де Гола. Јер, живот чине нијансе.

Његов стан у близни француске скупштине, ушушкан и начичкан књигама, фигуринама, вазама, фотографијама, ситним уметничким предметима, личио је на сценографију за филм о свезнадару. Међу овим знамењима, налазила се и разгледница Народног позоришта у Београду, настала почетком прошлог века. Донео је с једног од путовања у нашу престоницу. Обожавао је и филм о крунисању краља Петра из 1904. године. Давао је савете око рестаурације двораца у Србији. Ангажовао се да колекција слика кнеза Павла буде приказана Французима. У Београду су му се допали Калемегдан, Кнез Миахилова улица, Споменик захвалности Француској, обале Дунава, стари део града, Палата Албанија.

- Очарала ме је уметничка слика у галерији с овом палатом и људима који чекају трамвај. Подсећала ме је на стил сликара с Монмартра – присећао се.

Последњи пут био је у Србији 2015. године. Жеља му је била да током једне од следећих посета обиђе Нови Београд, оде у Бели двор, види српске манастире на Косову. Нажалост, неће му се испунити. Смрт је била бржа.

СТРИЦ ФРАНСОА

За свог стрица Франсоа Митерана имао је велико поштовање. Говорио је да је његова љубав према Србију проистицала и из његовог образовања. У приватном животу француски шеф државе је, каже, био доста строг, а тек је пред крај живота постао предусретљив према својим синовима и њему.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Нови Samsung Neo QLED телевизори померају границе кућне забаве

Друштво

0 30

Нови Samsung Neo QLED телевизори померају границе кућне забаве

У СВЕТУ кућне забаве, где сваки пиксел, боја и детаљ чине разлику, нови Самсунг телевизори, недавно представљени на Унбоx&Дисцовер догађају, ступају на сцену са револуционарним иновацијама.

26. 04. 2024. у 16:00

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

Политика

0 17

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00