ОБЛАЦИ ПОСТАЈУ ПРИВАТНА СВОЈИНА: Изазивање кише на једном месту, смањује је на другом и ствара - победнике и губитнике

НЕМА, малтене, ниједног човека на планети који не удише загађен ваздух! Ово се тврди у извештају Светске здравствене организације за одлазећу годину, у ком се прецизира да чак 99 одсто планетарне популације дисањем уноси у организам нездраве количине микрочестица. Процењује се да је 2019. око 6,7 милиона смртних случајева оболевања широм света било директна последица загађења ваздуха из околине и домаћинстава. Ово би, између осталог, тврде светски стручњаци, могло да буде последица и - засејавања облака.

Фото: Новости

Пакистанска метропола Лахоре са 11 милиона становника и најгорим квалитетом ваздуха на свету покушала је да га очисти недавно, први пут користећи вештачку кишу, насталу "засејавањем облака". То је био поклон Уједињених Арапских Емирата, који већ две године користе ову методу, тако што беспилотне летелице, опремљене инструментима за емитовање електричног набоја и сензорима, лете на малим висинама и испоручују електрично пуњење молекулима ваздуха. Технологија није нова, али јесте контроверзна:

- Ако изазовете кишу на једном месту, смањићете је на другом, што буквално ствара победнике и губитнике - упозорава за Дојче веле Дејвид Кејт, професор примењене физике на Универзитету Харвард. - Због тога се води дискусија о томе коме припадају облаци.

Шпански метеоролог Хозе Мигуел Вињас тврди да је "геоинжењеринг, укључујући и засејавање облака, опасан експеримент".

- Може да се отме контроли и изазове нежељене последице - сматра он.

Да би пала киша, потребни су облаци, али у многим сушним регионима нема их довољно. Засејавањем облака, које је могуће из авиона, дронова, или са земље, убрзава се кондензација водене паре, која, потом, пада на земљу као киша или снег. Најчешће се за засејавање користи сребрни, или калијум јодид и суви лед (чврсти угљен-диоксид), али и течни пропан који се шири у гас. Све је популарнија и употреба обичне, кухињске соли.

- Водена пара унутар облака бива надмудрена и почиње да формира капљице око засејаних честица - објашњава Хозе Мигуел Вињас, метеоролог шпанске фирме "Метеоред", која управља веб-страницама о временској прогнози у више земаља.

Русија ову методу одавно користи. У априлу 1986. пилоти совјетског ваздухопловства су тим поступком изазвали кишу у облацима који су се, после хаварије у нуклеарки Чернобиљ, кретали ка Москви, и тако спречили долазак радиоактивних облака до густо насељених градова. Америка је, у прошлости користила исту методу, међутим, и као оружје. На пример, у Вијетнамском рату је на тај начин продужила сезону монсуна, претварајући земљу у блато, што је пореметило ланац снабдевања и зауставило напредовање непријатељских јединица.

Почеци спорне технологије

ПРВЕ покушаје "засејавања облака" направили су 1946. у САД научници из истраживачке лабораторије "Џенерал електрикса". Данас се њихова метода користи у многим земљама света, углавном за изазивање кише тамо где је суша, али и ради прочишћавања ваздуха. Највећи систем засејавања облака постоји у Кини, али се користи и у Индији, Индонезији, Ирану, Израелу, Бугарској, Француској, Шпанији, Аустрији, Словнеији и Немачкој. Трошкови засејавања облака се крећу око 330.000 евра.

Препоручујемо

Свет

0 0

(Узнемирујућ видео) Ископао сестрин леш и однео га у банку - "фалио му један папир", мучили га административни проблеми

03. 05. 2026. у 14:32

Свет

0 0

Поново гори родни град Зеленског: Руси разарају Криви Рог

03. 05. 2026. у 13:59

Свет

0 3

Руси погодили жилу куцавицу Украјине: Није остао камен на камену

03. 05. 2026. у 13:17

Свет

0 1

Хитно упозорење Русије: Видите да се Европљани мобилишу

03. 05. 2026. у 12:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације