СЛОМ МАРКЕ: Тачно 100 година од када су Немци зауставили своју инфлацију

КАДА се у економској штампи описује "чувена" немачка инфлација након Првог светског рата, као парадигма се узима цена кокошијег јајета.

Деца су се играла са обезвређеном марком, Фото Википедија

Наводно, по цени једног јајета (у папирним маркама) с краја Првог светског рата новембра 1918, године 1923. могли сте да купите 500 милијарди јаја. Одлазак на пијацу са колицима пуним новца био је уобичајен у том времену док је папир на коме је монета штампана вредео више од износа. До новембра 1923. цена америчког долара у односу на папирну марку порасла је за 8,912 процената.

Пре равно 100 година, 15. новембра 1923, Рајхсбанка је натерана да престане да монетизује државни дуг и издаје нови папирни новац. Одлучено је да један трилион папирних марака (број са дванаест нула: 1.000.000.000.000) буде једнак једној новој "рентској" марки. Само пет дана касније, 20. новембра, умро је Рудолф Е. А. Хавенштајн, моћни и неприкосновени председник Рајхсбанке, а мандат за столицу најмоћније немачке институције припао је Хјалмару Шахту, који ће "стабилизовати" папирну марку у односу на амерички долар. Шахт је донео одлуку да 4,2 трилиона папирних марака буде вредно један амерички долар, док је "чудо рентске марке" означило крај хиперинфлације.

Доцније, гувернер Хјалмар Шахт је у својој биографији из 1953. приметио: "Увођење новчанице државног папирног новца било је могуће само док су држава или централна банка држале реч да ће у сваком тренутку откупити новчаницу папирног новца у злату.

Осигуравање могућности откупа у злату у било ком тренутку мора бити настојање свих издаваоца папирног новца у будућности."

Шахтове речи садрже централни економски аксиом: папирни новац без "тврде" подршке је политички новац и као такав представља реметилачки елемент у систему слободних тржишта.

Поводом 100 година од када је свет "добио" лекцију о одрживости новца, привреде и друштвене уређености, аналазирају се наравоучениија и траже кривци. Међу економским стручњацима преовлађује мишљење да је централни проблем за решавање монетарног нереда у Немачкој 1918-1923. била сама Рајхсбанка. Централна банка је наставила да издаје све веће количине папирнатих марака, да би крајем 1922. Немачка била оптужена да није на време исплатила своје репарације. Тада су француске и белгијске трупе извршиле инвазију и окупирале Рурску обаст, индустријско срце земље, јануара 1923, а немачка влада под канцеларом Вилхелмом Куном позвала је раднике да се одупру било каквим налозима освајача, обећавајући да ће Рајх и даље плаћати своје плате. Тако је из Централне штампарије кренула "поплава" папирне марке, која је од 8,610 милијарди новчаница издатих до краја 1922. у априлу следеће износила 17,340 милијарди и даље - 669,703 милијарде у августу, достигавши 400 квинтилиона (што је 400.000.000) у новембру 1923. Велепродајне цене су скочиле на астрономске нивое.

И зашто је то све важно после 100 година, одговара економиста Торстен Полет из америчког економског Мисесе института:

- Гледајући на свет данас - у коме многе економије деценијама користе папирни новац произведен у кредитима и где су дугови изузетно високи, тренутни изазови су у извесном смислу слични онима који су преовладавали у Вајмарској Републици пре више од 90 година.

Сада као и тада, реформа монетарног поретка је преко потребна; и што се пре приступи изазову монетарне реформе, то ће бити мањи трошкови прилагођавања - упозорава.

Додаје како данас Америка дугује 33 трилиона долара (по глави Американца око милион), штампање евра нимало не улива поверење, као ни апсолутно пресликана економска политика које се доктринарно држе евроатлантски савезници.

Немачки економиста Ханс Ф. Сенхолц "показује прстом на политичаре: "(Сваку) марку су штампали Немци и издала је централна банка којом су управљали Немци под владом која је била чисто немачка. Немачке политичке партије биле су искључиво одговорне за политику коју су водили. ...Немачка хиперинфлација је настала од стране човека, била је резултат намерне политичке одлуке да се количина новца де факто повећа без икаквог ограничења".

Које поуке треба научити из немачке хиперинфлације - пита и одговара Немац Сенхолц:

- Прва лекција је да чак ни политички независна централна банка не пружа поуздану заштиту од уништења (папирног) новца. Рајхсбанка је постала политички независна још 1922; заправо у име савезничких снага, као услуга која се пружа у замену за привремено одлагање плаћања репарација.

Пад запослености

КРАЈЕМ 1919. године стопа незапослености у Немачкој износила је 2,9 одсто, 1920. године 4,1, 1921. године 1,6 посто и крајем 1922. године 2,8. Дивљим штампање новца у 1923. стопа незапослености у мају 1923. достигла је 19,1 одсто у октобру, 23,4 одсто у новембру и 28,2 одсто у децембру. Хиперинфлација је осиромашила велику већину немачког становништва, људи су патили од зиме и несташице хране. Политички екстремизам је био у порасту.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације