ЗАПАД ГДЕ ГОД ДА СЕ УМЕША ДОНОСИ КРВ, РАТОВЕ И СМРТ: Интервју - Фарит Фарисов, заменик председника Савета муфтија Русије

СУКОБ између Израела и Палестине у Појасу Газе отворио је питање коме ће Русија, у којој равноправно живе све конфесије, поклонити поверење, те да ли би њена реч, као непорецивог ауторитета у арапском свету, могла бити пресудна за даља дешавања.

Фото: Јутјуб/ Расул Тавдиряков

О томе какво је расположење муслимана у Русији по питању страдања палестинског народа, да ли су традиционално добри односи са Јеврејима нарушени и може ли Ал Акса ујединити исламски свет, у ексклузивном интервју за "Новости" говори Фарит Фарисов, заменик председника Савета муфтија Русије.

Са муфтијом шеиком Равилом Гајнутдином били сте домаћин делегацији Палестине у Москви. Колике су размере страдања палестинског народа и какав одговор следи?

- Са делегацијом амбасаде Палестине разговарали смо о тешкој ситуацији, о несразмерном одговору Израела и бомбардовању Газе. До овог тренутка страдало је више од 3.500 деце. Ово се ничим не може оправдати. Реч је била о хуманитарној помоћи коју смо послали. Сакупили смо новац и разговарали о техничкој страни: на које начине све можемо да помогнемо, на ком рачуну ће новац бити похрањен, које су могућности за његово пребацивање.

Да ли је сукоб у Појасу Газе унео шумове у традиционално добру комуникацију између руских Јевреја и муслимана?

- Јевреји у Русији били су моји суседи са којима делим заједничко детињство - одрастали смо једни поред других и високо их рангирам међу најбоље људе на свету. Зато нећу увредити ниједног Јеврејина. У Татарстану, уз највеће узајамно поштовање, живе Руси, Татари, Чуваши, Мордовци, све друге националности, муслимани и хришћани заједно.

Јевреји такође уживају наше поштовање. Али у сваком народу има од стране Запада инспирисаних одметника - и међу Јеврејима и међу Татарима од којих један број заговара ватрени национализам. У свету се води борба. И то већ дуго траје. Описали су је најпаметнији људи на које се цео свет ослања - Питагора, Конфучије и Буда. Све наше религије промовишу једно: правда је снага, снага је правда. И правда ће увек победити.

Фото fff3.ru

Ко по вама сноси одговорност за дешавања на Блиском истоку?

- О томе ко је одговоран за оно што се дешава у Појасу Газе, постоји став првог човека наше државе, који се поклапа са ставом муфтије шеика Равила Гајнутдина - недвосмислен је и разумљив. Ово није почело 7. октобра, траје већ више од деценије. Подстицај за то била је чињеница да је амерички председник, доласком у Јерусалим, град свих религија, најавио да ће тамо бити главни град Израела што представља кршење свих норми: људских, правних, суверених. То је била тачка без повратка. Што се Украјине тиче, није ли та тачка била 30. августа 2021. када је Кијев посетио амерички секретар за одбрану и изјавио да је њој место у НАТО. Све остало су последице. Људи који дубоко промишљају стварност знају да је трећи светски рат почео у Југославији, када су Американци и Англосаксонци одбацили УН и започели војну операцију.

Колико је за вишемилионску исламску заједницу Русије, али и за исламски свет у којем Русија ужива велики ауторитет важна опаска Путина "да се Москве тиче Блиски исток"?

- Ово се тиче нас, ово се тиче исламског света, ово се тиче Јевреја који живе са нама.

Показали смо да смо здрава снага ислама којом се не може манипулисати и да са Јеврејима живимо у међусобном разумевању. Многима се то не допада. Али желим поново да кажем да се према Јеврејима никада нисмо односили лоше, чак и када смо имали сазнања да се боре и тајно снабдевају специјалце у Украјини. Правимо разлику између Украјинаца који су наша браћа и оних који величају Бандеру, Шухевича и фашистичку идеологију. Снаге послате из Израела да се боре против нас и да нас убијају одвајамо од обичних Јевреја. Праведнији смо, потпуно другачије гледамо на свет, не можемо да клизимо као они. Да, теже је, јесте, болније је, али ми имамо покорност, имамо вођу, ми, шкргућемо зубима, али послушамо. То је једини начин да се победи непријатељ: када постоји принцип јединства командовања.

Кључ за разумевање палестинског устанка лежи у две речи -Ал-Акса. Да ли је Храмова гора место на којем ће се решити сукоб између Израела и Палестине, али и Истока и Запада?

- Ал-Акса је за нас муслимане велика светиња. Нисам чуо да је неко од званичника у Израелу демантовао гласине да на том месту треба подићи њихов храм. У томе је проблем. Када неко овде каже нешто лоше, бива постављен на своје место и наглашава се да то није став земље, није став Министарства спољних послова. Нико у Израелу није демантовао ове гласове. Зато морамо бити спремни. Како је рекао председник: "Ако желите мир, припремите се за рат". У источним земљама које смо обилазили многи верују да је Јевгениј Примаков имао снагу да окупи људе у Русији осамдесетих и деведесетих година. Чак је и Јасер Арафат говорио о томе. Сада, препознајући чврстину Владимира Путина, кажу да су спремни да се уједине. Он је једини лидер способан да се одупре мрачним силама. То признаје и Кина. Сви се клањају овом човеку.

Фото fff3.ru

Да ли садашња конфронтација може да се претвори у општи рат између Израела, тј. колективног Запада и исламских држава?

- Цео колективни исламски свет показује јединство по питању Палестине, али у овим државама постоје и унутрашње противречности због којих не могу да се уједине како би пружиле отпор. Турска и, наравно, Иран могу.

Да ли је Донбас друго непорециво свеодочанство о постојању руског света у којем се за исте вредности пролива крв и православаца и муслимана?

- Донбас је историјски територија Русије. Недавно сам написао књигу "Бели вукови 2" у којој сам дао своје виђење правог Украјинца. Прави Украјинац је прави ратник, а они који постану официри имају веома снажан дух. Зеленски није прави Украјинац. Прави Украјинац воли своју земљу и залаже се за њу. А Зеленски је ветроказ. Он није политичар, не разуме.

По његовом схватању, постати председник значи победити на изборима. Постати и бити председник две су веома различите ствари. Бити председник значи разумети да је највиши закон добро за народ.

Назирете ли тренутак када би Запад могао да изгуби интерес за Украјину?

- Видео сам и први и други чеченски рат и памтим речи Аслана Масхадова који је 1996. године рекао да су му сви спонзори окренули леђа када се рат завршио. Нису дали новац за обнову Чеченије, новац је био опредељен само за рат. Исто је и у Украјини. Колико су Запад и Америка дали новца само за рат? Колико би људи још било живо да нису то урадили, колико би Украјина напредовала? Да, истина, она не би била у НАТО, али би била успешна земља. Али Западу не треба успешна Украјина... Дакле, данас знамо да цео арапски свет подржава Русију од почетка до краја духом, речју и истоветним погледом на свет. Ми то осећамо. Арапски и муслимански свет није против Украјине, већ против злокобног, арогантног, западног света.

Како у контексту чињенице да Запад инсистира на поштовању суверенитета Украјине тумачите притиске на Србију да се одрекне дела своје територије?

- Године 1989. пропутовао сам целу Југославију. Много ми се допало. Боравио сам у многим градовима, а да никада нисам преноћио у хотелу. Био сам у домовима људи, разговарао, све је било идилично и земља је цветала. Некима се то није допало. Западу не треба мир. У Југославији су људи посећивали једни друге, као у Јерменији и Азербејџану, као Узбеци и Таџици. Али где год се Запад појави, тамо наступају крв и смрт. Када је реч о притисцима који се врше на српску владу, рећи ћу да је то само карика у ланцу западних планова.

Јељцин и Горбачов издајници

У време разбијања Југославије улога руског државног врха није била запажена...

- Искрено, и Јељцин и Горбачов били су издајници који су прокоцкали поверење наших блиских пријатеље, народа у Југославији. Чињеница да су иза свега стајалиАнглосаксонци не умањује њихову одговорност. А Англосаксонци су себе доживели као супериорну расу. Прво су уништили Индијанце у Америци, затим су црнце ангажовали да раде за њих, онда су дошли у Кину и тровали цео народ дрогом, па затим прешли у Индију где су убили још 100 милиона људи. Како могу да причају о суверенитету они који су уништили Индијанце?

Имами на првој линији фронта

ДА ли су на фронту поред православних свештеника и имами који пружају духовну подршку борцима?

- Да, имами су на првој линији фронта. Неки су и погинули. Многи су отишли као добровољци. Они нису против Украјине, они само желе да сутра могу да погледају својој деци у очи. Када је реч о борцима, шеврон на рукаву много говори. То је и највреднија ствар коју борац има. Најчешћи шеврон који носе муслимани, хришћани, Мордовци, Татари, Башкири, Узбеци, Чуваши, Казахстанци је онај на коме пише СССР. Ова скраћеница уједињује све нације. Хтели да признамо или не, људи на Кавказу су пријатељски живели у време Совјетског Савеза.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације