КИЈЕВ ТРАЖИ УЛАЗНИЦУ ЗА НАТО: Домети самита Алијансе у Виљнусу

Долазећи у Виљнус, у ситуацији велеобрта када је Турска одлучила да подржи улазак Шведске у НАТО, украјински председник Владимир Зеленски је изразио незадовољство због "неодлучности и слабости" Северноатлантске алијансе када реч о пријему његове земље Украјине, додавши да то "охрабрује руски терор".

Фото Танјуг/АП

- Изгледа да не постоји било каква жеља да се Украјини упути позивница у НАТО нити да се од ње учини чланица Алијансе – био је разочаран Зеленски.

Украјински председник је оценио апсурдним то што није утврђен календар пријема за његову земљу.

Бела кућа је претходно искључила могућност пријема Украјине у овом тренутку, јер би то практично значило директан рат НАТО с Русијом. Није мого да буде пружен ни опипљивију агенду, али је најављено да ће бити "трасиран пут", који подразумева и олакшице, а што је и најзначајније, тиме се Украјина једном види унутар Алијансе, што сигурно веома љути Москву. Међу савезницима унутар НАТО, међутим, не постоји сагласност око будућег пријема Украјине, управо из ових разлога. Најгласније за слање позивнице су Пољска и Балтичке земље.

У међувремену, траже се међурешења. И пре краја самита, који се завршава данас, немачки канцелар Олаф Шолц је најавио заједничку декларацију седам најразвијенијих земаља, Немачке, САД, Велике Британије, Немачке, Јапана, Италије и Канаде у вези с безбедносним ангажманом за Украјину.

- За нас је од самог почетка било важно да постоји овакав безбедносни ангажман, који би могао да буде ефикасан када се мир буде вратио – наговестио је Шолц, али није улазио у детаље.

Оно што је, међутим, познато, јесте да ће Немачка, као други по рангу снабдевач Кијева оружјем и муницијом, после САД, испоручити додатно наоружање Украјини у висини од близу 700 милиона евра. Реч је пре свега о лансирним системима за противваздушну одбрану типа "патриот", артиљеријским пројектилима, блиндираним возилима "мардер" и тенковима "леопард 1А5".

Са своје стране, француски председник Емануел Макрон је најавио слање крстарећих ракета дугог домета "сторм шедоу" које Французи зову "скалп". Њихов домет је већи од 250 километара, а према неким проценама чак 560.

- Одлучили смо да доставимо нове ракете које ће омогућити Украјини ударе у дубини територије – казао је Макрон и додао да је важно да се Кијеву пошаље порука подршке и јединства НАТО, као и да се упути порука да "Русија не може и не треба да добије овај рат."

Француска је до сада одбијала да упути ово наоружање, из бојазни да ракете не би отишле на руску територију. Због тога је Макрон јуче прецизирао да је потребно држати се доктрине да Украјина треба само да брани своју територију. Процењује се да Француска поседује укупно око 400 ових ракета.

Пре Париза и Берлина, одлуку да пошаље наводеће ракете дугог домета донео је и званични Лондон.  

УЛАЗАК ШВЕДСКЕ САМО ТЕХНИЧКО ПИТАЊЕ

После Турске која је одлучила да пружи руку Шведској, огласила се и званична Мађарска. Будимпешта је уз Анкару до сада била једина која није ратификовала шведски захтев за улазак у НАТО. Сада се и то мења.

- Наш став је јасан. Влада подржава прикључење Стокхолма Северноатлантској алијанси. Завршетак процеса ратификације је сада само техничко питање – поручио је мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације