ПРЕД НЕМЦИМА НОВИ МИГРАНТСКИ ЧВОР: Сутра кризни састанак државног врха

НЕМАЧКА је на прагу новог мигрантског чвора. Док власти одбијају да ограниче број избеглица, али и истовремено, не дају више новца за њихово збрињавање, стање на терену постаје алармантно. Синдикат полиције, прибојава се праве експлозије незадовољства и изласка народа на улице.

FOTO: AP/Tanjug

"Без заштите граница, без горње границе броја избеглица, уз истовремено ускраћивање додатних финансијских средстава градовима - то је опасан коктел који би могао да утиче на наглу промену расположења у земљи", оцењује Хајко Тегац, потпредседник Немачког синдиката полицајаца, за најтиржанији домаћи дневник Билд.

Због поново повећаног прилива избеглица, ситуација у немачким градовима је све напетија. Ненси Фезер, социјалдемократска министарка унутрашњих послова, упорно одбија да ограничи број избеглица, али и да одреши кесу. Критикујући њен став, Тегац је оценио да је "Фезерова "очигледно изгубила контакт с реалношћу".

Министарка, међутим, свој контрадикторни став оправдава чињеницом да "је немогуће одредити горњу границу хуманости", будући да и даље 80 одсто избеглица долази из Украјине". Она је критиковала градове и општине због захтева за повећаним буџетским издвајањима за ову намену.

- Чудно је што се већ од почетка априла говорило да новца нема довољно за целу годину - каже Фезерова и додаје да је влада канцелара Олафа Шолца за 2023. покрајинама и општинама, благовремено обећала 2,75 милијарди евра додатне подршке.

Ни либерални министар финансија Кристијан Линднер не штеди критике на рачун градских и локалних влсти због тога што су од федералне владе захтевали повећање средстава за избеглице. Тврди да су градови лане остварили више пореских прихода него што се очекивало. "Заправо би градови могли финансијски да помогну савезном буџету" вели Линднер и указује на чињеницу да "украјинске избеглице од првог дана примају пун износ помоћи за незапослене која се намирује из савезног буџета.

Дакле, врзино коло, затвара се по уобичајеним "стандардима". Најпре "зарате" савезна и власти 16 немачких покрајина, а онда и немачки народ наоштри зубе против избеглица који "једу паре, станове и послове".

На лоше стање у градовима са смештајем избеглица жале се из многих крајева Немачке. Тину Шроману, демохришћанском посланик у парламенту покрајине Мекленбург Предња Померанија, необјашњиво је што министарка унутрашњих послова одбија да уведе горњу границу броја избеглица без обзира на недостатак стамбеног простора у градовима и комунама.Алудирајући на све бројније уличне протесте грађана против изградње смештаја за избеглице, он је изразио бојазан да би ситуација "могла да измакне контроли".

- Ако се влада у Берлину и даље буде овако поступала и односила се према овом проблему, бојим се да ћемо још брже доћи у ситуацију из које се нећемо брзо спасити - упозорава Шроман.

И Јенс Марко Шерф зелени посланик из Милтенберга у парламенту економски најразвијеније покрајине, Баварске, нема разумевања за Фезерову. "Имамо недостатак станова, вртића, школа, курсева језика и интеграције - свега је премало! Суштина је да су изјаве госпође Фезер потпуно несхватљиве. Она тиме негира лошу ситуацију на терену", вели Шроман.

Шолц је, сутра, 10. мај, сазвао кризни састанак на ком представници градова са члановима владе треба да размотре проблематику смештаја избеглица чији број се од завршетка пандемије поновно значајно повећао, не само због рата у Украјини. После почетка руске специјалне операције у Украјини, лане је у Немачку из те земље дошло око 1,1 милион избеглица, од којих је скоро милион остао.

Број људи из других земаља који траже заштиту у Немачкој такође опет расте. Прошле године поднето, поднето је око 218.000 захтева за азил, а у јануару и фебруару ове године више од 54.000, што је знатно више него у истом периоду лане.

РАДНИКА НИ ЗА ЛЕК

МНОГИ хотели и ресторани у Немачкој траже раднике, али домаћа радна снага није заинтересована за ту врсту послова. Помоћ би могла да дође из иностранства да администрација није толико спора са издавањем виза."Немци неће да раде у угоститељству", каже Мук Рерл, власник породичног ресторана, отвореног још 1658. године који се рекламира као "најстарији ресторан на свету". Рерл је раднике у иностранству нашао - у Африци.

ВИЗЕ "ЗИДАЈУ" ЗИДОВЕ

У неким балканским земљама интересената за визе има и 150 пута више него броја термина који нуде амбасаде. Навала на визе на западном Балкану је посебно велика због правила које, од 2016., омогућава досељавање у Немачку и онима без квалификације, а једини услов је уговор о раду.Недостатак кадрова у хотелијерству и угоститељству није нов, али ситуација се током пандемије корона-вируса драстично погоршала. Многи послови у тој бранши су "ментално и физички исцрпљујући", али су се плате повећале и изнад десет одсто, али се ипак страхује да ће бројна радна места остати непопуњена. Научници и квалификовани радници из иностранства, могли би да реше тај проблем, али је бирократска рампа јача.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације