ДОКТРИНА "ШОКИРАЈ И ЗАПЛАШИ": Овако су Американци извршили удар на Ирак пре тачно 20 година

ДВАДЕСЕТОГ марта 2023. године навршава се тачно 20 година од када су Сједињене Државе уз помоћ Велике Британије, Аустралије и мање улоге Пољске напале у ноћи између 19. и 20. марта Ирак.

Фото: Профимедиа

Прве ноћи на Багдад је пало 320 пројектила у складу са доктрином" шокирај и заплаши".

У раним јутарњим часовима 20. марта паралелно са ваздушним нападима из Кувајта у Ирак ушле су и 3. пешадијска дивизија, 101. ваздушно-десантна дивизија. У правцу Басре кренула је Прва моторизована дивизија на челу које била је бригада "Пустињски пацови" уз помоћ пољских специјалаца из јединице "Гром" која је прва заузела Луку Басру.

Како је званично тад речено, циљ операције био је рушење и уништење политичког руководства Ирака на челу са тадашњим председником Садамом Хусеином и успостављање нове демократске и одане власти. За разлику од претходних акција у Ираку од 1991. до 2002. године главни циљ САД и објекат напада је био политички и војни врх Ирака и сви удари били су усмерени ка том циљу - елиминација ирачког руководства.

У војном погледу напад на Ирак у рану зору 20. марта није представљао стратешко изненађење, јер су интензивне припреме за ту акцију вршене скоро годину дана и најављиване преко медија.

Припреме су биле свеобухватне и тешко је оценити када су оне почеле, јер у то доба САД су на простору Блиског истока имале јаке војне снаге, које су биле почајчане због рата против Ал Каиде у гудурама Авганистана. Сигнал да се нешто спрема било је интензивирање приче почетком 2002. када је Авганистан био у потпуности заузети и то јануара 2002. године на састаку председника Џорџа Буша Млађег, потпреседника Дика Чејнија, секретара за одбрану Доналда Рамсфелда и Саветнице за Националну безбедност Кондолизе Рајс. Тада је Пентагон добио смернице за припрему операције. Израда плана напада на Ирак поверена је тадашњем команданту Централне команде генералу Томију Френксу.

Припрема војске за рат

Иначе, знатно пре планова војни теоретичари САД усмерили су се на тражење нових офанзивних начина деловања и употребе нових борбених система у условима малих снага, које су опремљене модерним средствима, против противника, који има масовну војску, с тим да своје губитке у том сукобу сведе на минимум. У ствари радило се на модернизацији доктрине "Копнено-ваздушне битке" уз помоћ онога што се звало Револуција у војним пословима. Већа пажња посвећена је регрутацији војних професионалаца, њиховој обуци, интелектуалним способностима, вештинама. Промењена је знатно полна и расна структура војске. Око 15 посто кадра чиниле су жене. У комбинацији са савременом техником то је требало да сруши емпиријску формулу да је за напад потребно имати снаге које су 2,5 до 3 пута бројније од браниочевих. Тежиште је усмерено на борбену авијацију, извиђачке системе, дигиталну технологију и умрежавање информација што је довело до стварања посебне доктрине познате и као "Мрежно-центрично ратовање. Под утицајем те приче САД формирале су нове јединице попут 4. механизоване дивизије, која је задржала старо име, али је изнутра потпуно реконструисана, која је постала спој противоклопних ракета, борбених возила пешадије, хеликоптера, артиљерије. Новина су били хеликоптери, посебно борбени, чије посаде су биле способне за борбено деловање ноћу и дању. Свака дивизија је добила авио-бригаду, а њој је био придодат још један авио-батаљон. Једнице су биле састављене од оклопних, хеликоптерских, артиљеријских, инжињеријских, извидничких, штабних и других модула из којих је било могуће саставити мање модуле, такзоване макромодуле под називима: Таск форс груп, Таск јунит, Таск елемент које су биле усмерене на извођење конкретног задатка. Слична структура сачињена је сад и у украјинској војсци.

Припреме за рат

Специјалне акције и операције обухватале су политичко-пропагандно деловање, посебно психолошке операције према сопственој јавности и припрему те јавности за рат и придобијање. Глyавне мете специјалних операција у Ираку биле су војска, републиканска гарда, цивилно становништво и центри моћи. Значајан задатак имале су специјалне снаге САД које су борбено деловале на западу Ирака из база у Јордану које су имале задатак да прикупљају информације о положајима ракета скад и кретању ракетне бригаде 334 у тој зони на основу искустава из Пустињске олује.

Мрежно мапирање Ирака

Како извести напад на Ирак употребом класичне операције попут Пустињске олује 1991, операција Пустињска лисица 1998. или Здружена снага - НАТО агресија на СРЈ 1999. Централна војна команда под командом генерала Френкса још средином 2002. почела је да сређује листу циљева, анализира сателитске снимке, информације добијене извиђањем из ваздуха употребом авиона У-2 и другим видовима обавештајних активности. У изради планова примењена је метода мрежног планирања.

Наиме, читава територија Ирака издељена је у квадратиће у насељеним подручијима веће, ван насељних мање, у којима су ратни планери идентификовали потенцијалне циљеве, одредили њихов значај и приоритете, снаге и средстава за њихово уништење и извршили кодирање квадрата, односно циљева у њима. На примеру Багдада то је изгледало овако, један квадрат, један блок насеља, у оквиру тог квадрата свака зграда је била обележена и наведен њен значај и циљ по степену приоритетности напада. Затим су све листе циљева поново умрежене - територијално и послате непосредним извршиоцима, односно Команди коалиционих снага у Персијском заливу.

Информациони рат

У нападу на Ирак примењено је начело информатичког рата, односно употреба савремених информатичких средстава у циљу постизања циља. Касније је та доктрина трансформисана у "Паралелни рат - нови појам уведен у теорију и праксу војске САД, где су главну улогу имале ваздухопловне и ракетне снаге, а касније и снаге Ков. Теорија о паралелном рату развијена је у Ваздухопловној раној школи ваздухопловног универзитета у бази Маxвелл у САД 1990-их година 20. века. Паралелни рат се разликовао од класичног по томе, што у класичном се нападала периферија напријатеља где су распоређене његове снаге да би се кроз процес добијања битака дошло до његовог центра. Супротно од класичног у паралелном рату почетни и главни удар наноси се у центар гравитације, односно гађа се политичко и војно руководство противника. У паралелном рату паралелно се изводе специјалне и обавештајне акције пропаганда уз активно дејство копнених, ваздухопловних и поморских снага на читавој територији противника, чиме се ствара "хомогенизовано војиште".

Међутим, генерал Френкс је одмах на почетку рата наступио истовремено са ваздушним и копненим нападом против свих важнијих циљева противника у центру, периферији и између. Копене снаге интензивније борбе су водиле на југу Ирака док су се кретале према северу, избегавали борбе у градовима и бирали правце за обилажење. Америчке снаге у првих 48 часова продрле су 160 км у дубину ирачке територије и у даљем наступању наилазили су на све мањи отпор. Изостала је и одлучујућа битка за Багдад. Паралелно с копненим продором текли су ваздушни и ракетни удари.

Први напад кренуо је у ноћи 19. на 20. март употребом тактичких бомбардера Ф-117А са употребом вођених бомби ЕГБУ-27, паралелно са тим текло је лансирање и удари крстарећих ракета по Багдаду и другим градовима. Прве ноћи на Багдад је пало 320 пројектила у складу са доктрином" шокирај и заплаши". Масовни удари су предузети за онеспособљавање команде и руководеће структуре Ирака. У складу са том доктринома нападнути су радари, ПВО средства, објекти републиканске гарде.

Оружје које је обележило напад на Ирак

Оружје прецизног дејства постало је важан чинилац ове ратне операције. Ту се мисли осим на употребу ГБУ и авио-бомби и на употребу глобалног система позиционирања које су носили бомбардери Б-1, Ф-117, Б-2. Ф-117 носио је ЕГБУ-27 ласерски вођену авио-бомбу опремљену са системом глобалног позиционирања.

САД и коалиција су ангажовале у операцији више од 1.800 авиона - борбених, транспортних извиђачких. Од тог броја САД су дале 863 авиона од којих је 475 борбених. Од 30. марта до 18. априла смањен је интензитет ваздушних операција. Над Ираком извршена су укупно у нешто мање од месец дана 41.404 авио-полетања, избачено је 29.199 авио-бомби.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: Посланици француске скупштине химном спречавају премијерку да говори

Препоручујемо

Свет

1 2

"СЛОЖЕНИ ПРОБЛЕМИ НЕМАЈУ ЈЕДНОСТАВНА РЕШЕЊА" Сијева порука пред пут у Москву: Предлог Пекинга за Украјину одражава глобалне ставове

20. 03. 2023. у 07:34

Свет

6 37

РАТ У УКРАЈИНИ: Напад дроновима на Крим; Руске јединице ушле у Авдејевку; Падобранци РФ одбили десант ВСУ (ФОТО)

20. 03. 2023. у 06:59 >> 01:08

Панорама

0 0

ПРЕШЛИ СТЕ ПЕДЕСЕТУ? Шта треба да избегавате од намирница, а шта да уврстите у јеловник

19. 03. 2023. у 13:58

Познати

0 0

СЕТАН СУСРЕТ, СВИ СУ ПОМРЛИ: Бајић се вратио у кућу у којој је снимана серија "Село гори"

19. 03. 2023. у 16:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације