НЕМАЧКА ТУМАРА ЦЕЛОМ АЗИЈОМ! Шолц се нада да ће наћи себи "достојног" партнера

БЕРЛИН, који се нашао у процепу између две крајности, затегнутих односа са Кином с једне, и Пекинга, као ефикасног излаза из својих економских ћорсокака, с друге стране, спас види у окретању другим привредним, али и политичким партнерима у југоисточној Азији.

Фото Танјуг/АП

Немачка касни, будући да су неке западноевропске земље тај корак начиниле много раније и већ имају склопљене савезе са новим колаборантима у овом делу света, али и у Индопацифичком региону.

За Јапан су САД одавно снажан безбедносни партнер, као и за Аустралију и Јужну Кореју. Кина, од 2013. године, настоји да се у региону позиционира и улаже у оквиру "Иницијативе појас и пут" (БРИ), познатије као "Нови пут свиле". У земљама попут Камбоџе, Тајланда, Индонезије и Сри Ланке, велики инфраструктурни пројекти финансирају се кинеским новцем. За то време, Берлин настоји да ухвати прикључак.

Тако се недавно догодио преседан везан за Сингапур који, како истиче "Дојче веле", сликовито показује колико је Берлину стало до овог могућег економског сарадника. Истовремено су, наиме, у Сингапур, отпутовала два кључна немачка "играча", канцелар и вицеканцелар, Олаф Шолц и Роберт Хабек, који води и ресор привреде.

- Морамо да реорганизујемо нашу трговинску политику - поручио је Хабек недавно, на Азијско-пацифичкој конференцији немачке привреде (АПК), истичући да је тај регион много већи од Кине и да се и те како исплати наћи алтернативне кооперанте.

Фото Танјуг/АП

Однос Брисела и Асоцијације нација југоисточне Азије (АСЕАН), подигнут је на ниво стратешког партнерства, почеле су консултације о безбедносној политици са Јапаном и Аустралијом, а постоји и споразум о ваздушном саобраћају. Стагнирају, међутим, многи планирани споразуми о слободној трговини у региону са партнерима као што су Индија и Индонезија.

Немачка влада је, за средину идуће године, најавила доношење важне "кинеске стратегије", али је, у споразуму коалиционих партнера, Кина већ описана као "супарник система" због кршења људских права. Усклађивање та два документа, деликатна је работа, а биће и својеврсно балансирање на које Пекинг гледа са сумњом.

Хабек стално понавља да би нова трговинска политика требало да буде "базирана на вредностима". Он, као "зелени" политичар, жели сарадњу са земљама које теже социјалним стандардима, заштити климе и заштити мањина. Али, већина земаља југоисточне Азије не испуњава те стандарде, или њима управљају аутократе.

"Диверзификација" је постала реч која непрекидно одзвања, барем кад су ова двојца немачких политичара у питању. Због енергетске кризе и зависности од Кине, с једне стране и све затегнутијих билатералних односа, с друге, Немачкој су потребни нови партнери. Закључак није нов, констатован је још 2020. године у такозваним Индо-Пацифичким смерницама, али се њихова примена неоправдано развукла, коментаришу медији.

ЕУ је, тек децембра 2021. године, одговорила конкретном контраофанзивом, промовишући "Глобалну капију", као конкуренцију "Новом путу свиле". Кроз њу земље у развоју треба узајамно да се подржавају у изградњи инфраструктуре и дигитализацији. За ту намену до 2027. ваља, из приватних и државних извора, обезбедити око 300 милијарди евра. Пројекат, међутим, још није ни стартовао.

Време пролази, а на горуће питање где Немачка, економски, жели да буде за пет, десет, 20 година, одговора нема. Кина је, с друге стране, одавно поставила своју мапу пута економског напретка. И док су се Пекинг и Вашингтон годинама усмеравали на Индо-Пацифик, Немачка се првенствено фокусирала на Кину. Тако се дошло до, по Берлин, тужне, али непобитне чињенице да, поред ових политичких тешкаша, Немачка игра само епизодну улогу.

Фото Танјуг/АП

Током 16 година на функцији канцеларке, Ангела Меркел је 12 пута путовала у Кину која је постала најважнији трговински партнер Немачке и кључно продајно тржиште за многе немачке компаније. Са сваким већим уговором који су немачке индустријске групације потписале и који је привлачио пажњу медија, немачка зависност од кинеског партнера, све више је расла. Критиковала је то опозиција, али узалуд.

Упркос свему, влада у Берлину данас на Пекинг званично гледа као на "системског ривала". Осим тога, могући рат око Тајвана, између Кине и САД, довео би Берлин у незавидну позицију, ако би морала да се одлучи за партнера у НАТО у случају евентуалног увођења санкција. Последице по немачку економију, биле би далеко катастрофалније, него у актуелној енергетској кризи.

Зато се траже алтернативе у Индо-Пацифику и немачки политичари буквално опседају овај део света, заинтересовани за југоисточну и источну Азију, као никада до сада. Зато је, почетком новембра председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер путовао у Јапан и Јужну Кореју, зауставивши се прво у Сингапуру. Канцелар Шолц је трипут обилазио Азију за 11 месеци.

Бег из кинеског загрљаја биће маратон за Немачку, оцењује "Дојче веле". Влада у Берлину напокон схвата да је Азија више од Кине, али су се ствари, у међувремену, искомпликовале, јер су године владавине Ангеле Меркел узеле су данак.

Нова мантра владе у Берлину, "Азија је више од Кине", крупна је прекретница у економској политици у односу на еру Меркелове, која је, као и са руским гасом, увела Немачку и на пољу трговине у нездраву и, како се показало, по грађане дубоко неразумну зависност.

Шта је са Сингапуром, Вијетнамом или Индонезијом, која је недавно била домаћин самита Г20? Бивша канцеларка била је тек једном у свакој од те три земље, иако су оне, са својих око 650 милиона становника, свака на свој начин, економски "тешкаши" Савеза јужноазијских нација АСЕАН. Индонезија је прошле године имала далеко највећи БДП од око 1,19 билиона америчких долара. Сингапур, додуше, има много мању економију, али та високо развијена острвска држава величине Хамбурга, има већи БДП по глави становника него САД, или Немачка. Још један плус је чињеница да Сингапур управља другом по величини контејнерском луком на свету и кључни је финансијски центар у Азији.

Када је реч о демократији и људским правима, Вијетнам није ништа мање репресиван и ауторитаран од Кине. Али, тај јужни кинески сусед ускоро ће удвостручити своју економску производњу за мање од десет година и престићи развијенију Малезију, па у Берлину схватају да не би смели да га прескоче.

БРЗИ ПРЕОКРЕТ БИЋЕ КАО МАРАТОН

КИНА је, упркос свему, далеко најважнији трговински партнер Немачке у региону, а немачки привредници, надају се да ће тако и остати, да им политика неће покварити бизнис. Немачка и Кина размењују робу у вредности од око 250 милијарди евра годишње. Поређења ради, обим трговине са Вијетнамом је само 14,5 милијарди евра, а са Сингапуром, нешто више од 11 милијарди евра. Брзи заокрет је зато нереалан и пут ка већој диверзификацији немачке спољне трговине биће прави маратон, оцењују немачки аналитичари.

ЗАВИСНОСТ ОД КИНЕ И ЗА ЛИТИЈУМОМ

КОНСУЛТАНТСКА кућа "Ернст унд Јанг" истиче да је посебно велика зависност од Кине, на пример, када се ради такозваним ретким металима или литијуму. Од руског напада на Украјину, западне владе још интензивније разматрају зависност од Кине која је, између осталог, главни снабдевач ретким металима.Канцелар Олаф Шолц је прошле недеље нагласио да би израда нове стратегије требало да обухвати и коришћење домаћих сировина. Немци се уздају и у Државни фонд за финансирање нивоу ЕУ, који су предложили Берлин и Париз за развој нових налазишта сировина у Европи.

Препоручујемо

Свет

1 0

ШОЛЦ О КРИТИКАМА ЗБОГ ПОСЕТЕ ПЕКИНГУ: Само заједничко противљење употреби нуклеарног оружја је довољно за посету Кини

05. 11. 2022. у 19:18

Свет

2 3

ШОЛЦ И СИ СПРЕМНИ ЗА САРАДЊУ: Бурне реакције из Берлина на канцеларову посету

05. 11. 2022. у 08:33

Политика

0 0

БЕРЛИН РАЗОЧАРАН КУРТИЈЕМ: Тражи одустајање од таблица и формирање ЗСО

23. 11. 2022. у 21:45

Свет

0 5

НЕМЦИ БЕСНИ: „Пребрза куповина“ Ф-35 стелт ловаца и хеликоптера ЦХ-47Ф угрожава индустрију

16. 11. 2022. у 18:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације