САНКЦИЈЕ РУСИЈИ УЗ ПРИЗНАВАЊЕ ТЗВ. КОСОВА: Захтеви Србији у новој резолуцији ЕП о стратегији за проширење Уније
ПОСЛАНИЦИ Европског парламента усвојили су јуче великом већином (502 гласа за, 75 против, 61 уздржан) резолуцију, а на основу извештаја хрватског посланика Тонина Пицуле, о препоруци Европском савету, Европској комисији и високом представнику за спољну и безбедносну политику о новој стратегији за проширење.
Документ срочен на основу извештаја хрватског посланика Тонина Пицуле, Фото АП
У овом тексту се тражи појачање сарадње ЕУ са властима из Београда и Приштине на постизању свеобухватног правно обавезујућег споразума "на основи узајамног признавања у оквиру дијалога", што се оцењује као кључно на путу ка ЕУ. Захтева се и да се сва отворена питања реше брзо и у доброј вољи у оквиру дијалога.
Друга важна ставка, која се односи на Србији, јесте да се сада отворено тражи да брзина приступа ЕУ буде директно везана с (не)увођењем санкција Русији. Конкретно, усвојено је да се у процесу проширења даје предност усклађивању са спољном и безбедносном политиком, уз закључак да преговори о приступању са Србијом могу да се наставе само ако се усклади са санкцијама ЕУ против Русије. Од европских власти се тражи да позову Србију да се системски усклади с рестриктивним мерама ЕУ и њеном општом политиком према Русији.
Надаље, тражи се да се оствари знатан напредак у реформама повезаним са ЕУ, напредовање у демократији и владавини права и прихватање вредности и приоритета ЕУ.
Посебна ставка је финансијска помоћ. Усвојеном резолуцијом се захтева да се поновно размотре сва средства ЕУ намењена Србији. Амандманом је придодато да треба да буду преиспитана сва средства "од којих би власти имале користи", нарочито у економским и инвестиционим пројектима за Западни Балкан.
Даљи кораци Београда условљени усвајањем мера против Москве, Фото АП
Европосланици траже да се санкционише назадовање или константан недостатак напретка блокирањем приступне помоћи. Од ЕУ се тражи и да оснује посебну радну групу за праћење напретка у поштовању владавине права.
Од свих земаља кандидата се захтевају подстицање културе политичког плурализма, добросуседски односи, демократска консолидација, изградња друштва "без дискриминације, расизма, насилног национализма и екстремизма", са заштитом мањина, укључујући Роме, припаднике ЛГБТ заједнице, етничких и верских заједница и особа с инвалидитетом. Централна пажња мора да се усредсреди на родну равноправност и права жена и девојчица.
Истовремено, изражава се и жаљење због, како се истиче, кршења људских права и нехуманог поступања према азилантима и мигрантима, а мора да се ради и на стварању достојанствених услова у затворима. Затражено је и спровођење плана за постепено укидање роминга између ЕУ и земаља кандидата, прелазак на чисту енергију, већа прекогранична мобилност, повећање учешћа цивилног друштва...
Пицула је истакао да за оне кандидате који испуне услове, приступни преговори треба да се заврше до краја ове деценије. Предложио је и квалификовану већину за доношење одлука током процеса приступања, а једногласну за коначну одлуку.
Комесар за проширење Оливер Вархељи поручио је да проширење представља стратешко улагање у стабилност и просперитет европског континента:
- Европа је снажно и уједињено одговорила на руску инвазију, али нам треба подршка наших савезника и суседа.
У дебати су се често чули позиви да се процес проширења убрза, да се регион Западног Балкана не би препустио утицају Русије. Иначе, овакве резолуције нису обавезујуће, али утичу на формирање европске политике.
Европски посланици су јуче усвојили и резолуцију о "Руској Федерацији као држави која подржава тероризам", за коју је гласало 494 посланика, против је било 58, а од гласања се уздржало 44.
ЦРНУ ГОРУ КОЧИ ПОЛИТИЧКА КРИЗА
УСВОЈЕНИМ документом ЕП је изразио задовољство што је Европска комисија утврдила услове за додељивање статуса кандидата БиХ и позвао Европски савет да на то одговори у најбржем року. Такође, изражена је и забринутост због континуиране политичке кризе у Црној Гори, што има негативне политичке последице за пут ове земље ка ЕУ.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (2)