БИТКА ЗА СЕНАТ НА ИВИЦИ НОЖА: Републиканци брзо напредују према већини у Доњем дому на Капитол Хилу, док се тесна битка води за Горњи дом

ОЧЕКИВАЊА републиканаца да ће на изборима где је 240 милиона Американаца бирало нови сазив Представничког дома, део Сената, гувернере у 36 држава, и локалне власти, на великом "црвеном таласу" упловити у Конгрес, била су ближа Представничком дому, него Сенату.

Републиканске присталице , Фото АП

Док су у трци за Представнички дом, према последњим резултатима, брзо напредовали према "магичној" бројци 218, која им гарантује већину, у Сенату је ситуација и даље "на ивици ножа".

У Представничком дому, где се бирао комплетан састав, републиканци су, према последњим подацима, освојили 203 места, а демократе 187. Председавајућа Представничког дома, демократа Ненси Пелоси реизабрана је у Калифорнији у доњи дом Конгреса, али више, по свему судећи, неће држати палицу предводника већине.

У Сенату, где се бирало 35 од укупно 100 сенатора, две водеће странке имале су, према до сада пребројаним гласовима, само једно место разлике. Демократама је недостајала победа у само још две државе да би дошли до бројке 50, која им гарантује већину у случају да резултат, остане као и  до сада, "фифти-фифти", јер им додатни "златни глас" обезбеђује демократска потпредседница САД Камала Харис.

Но, неизвесност је велика, па су све очи посебно су упрте у четири главне државе, које могу да донесу већину у Сенату - у Џорџију, Аризону, Неваду и Висконсин. Али, зборне комисије широм САД још верификују гласове и, баш као што се то догодило на прошлим изборима 2020. године, на коначне резултате може се чекати данима, чак недељама.

Колико ће да се чека зависи од бројних фактора, укључујући веома малу разлику у гласовима између кандидата, могуће оспоравање избора на појединим биралиштима, поновно пребројавање и прилично извесно понављање избора у Џорџији, кључном бојном пољу за Сенат. Државни закон Џорџије каже да, уколико нико од кандидата не освоји више од 50 одсто, одржаће се други круг избора. Питање одлагања је, међутм, политички осетљиво од избора пре две године.

О напетостима које владају у Америци, каже за "Новости" политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић, сведочи неповерење бирача у изборни систем које се, истина мање него на прошлим изборима, поново исказало неправилностима на појединим гласачким местима. У Пенсилванији је, с тим у вези, већ поднета и прва тужба, док је квар на чак 20 одсто гласачких машина у Аризони подстакао позиве на протесте.

Оно што је, истиче Кесић, без обзира на крајњи исход, већ јасно после ових избора јесте дубока подељеност Америке. Видело се то, каже, по главним питањима које су форсирали у кампањи републиканци, од лоше економске ситуације, преко питања повећаног криминала, до илегалне имиграције, за разлику од демократа којима је, уз инсистирање на одбрани демократије, кључна тема била право на абортус.

Подељеност, међутим, не влада само између две партије, већ је видљива и унутар самих странака:

- Предност републиканаца у Доњем дому, према садашњим пројекцијама, таква је да ће следбеници МАГА, бившег председника Доналда Трампа, имати јако упориште. Но, то не значи да ће Трамп имати неподељену подршку међу републиканцима, јер постоји друго крило странке, укључујући и у Сенату, које ће га прозивати што странка није постигла боље резултате, будући да је већина кандидата имала управо његову подршку - каже Кесић.

Обрад Кесић, Фото З. Јовановић

На сличан начин, међутим, подељени ће бити и демократе, које ће актуелног шефа државе прозивати због губитака на изборима, и тражити ново лидерство - коментарише за "Новости" политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић.

После избора, међутим, извесно је да, досад владајућој, Демократској партији, као ни шефу Беле куће, не предстоје лаки дани. Упркос бољем резултату него што су предвиђале анкете, постало је јасно да ни демократе не могу да затварају очи пред оним што су им поручили бирачи, незадовољни инфлацијом, стањем економије:

- То ће несумњиво отворити расправу и у демократским редовима о поверењу Американаца у њихов економски програм - каже Кесић.

Са републиканском већином, чак само и у Доњем дому Конгреса, та расправа биће додатно отежана у наредне две године за демократску администрацију Беле куће. Не само да је врло могуће да буду покренуте истраге у вези са корупцијом породице Бајден, већ чињеница да Представнички дом држи "кључ касе", значи да ће за актуелног шефа Беле куће постати теже да "прогура" своју агенду.

- Могуће је да се суочи и са конфронтацијама у вези са буџетским питањима, па се могу очекивати тешки преговори око многих важних питања - упозорава Кесић.

Актуелни и бивши председници САД, Џозеф Бајден и Доналд Трамп, нису били на гласачким листићима на међуизборима у Америци, али су ипак утицали на гласање за Конгрес, гувернере и локалне власти. И актуелни, и бивши шеф Беле куће најављују кандидатуру за изборе 2024. године, али пут до најпрестижније вашингтонске адресе неће бити лак, посебно за актуелног станара.

- Бајден се већ сусреће са критикама због начина на који води земљу, чак и међу самим демократама, који већ говоре да шеф Беле куће није јак лидер, чак да нема ни менталну способност да ефикасно обавља председничке дужности. Због тога ће се наћи под притиском да се не кандидује. Али, у проблему је и сама странка, јер нема другог истакнутог лидера.

Ситуација, оцењује Кесић, није једноставна ни за Трампа, јер има јак отпор естаблишмента. Он је већ послао врло јасну поруку и млађем страначком колеги Рону Десантису, потенцијалном ривалу унутар Републиканске странке за председничке изборе 2024. године да не улази у трку, јер би "могао да каже неке ствари о њему које не би биле пријатне". Кесић, међутим, истиче да бивши шеф Беле куће, у односу на актуелног, има ипак предност због јачања упоришта његових МАГА републиканаца, тако да ове изборе види тек као увод у наредне две, бурне године на подељеној и узбурканој политичкој сцени САД.

Дуг процес до изборних резултата, Фото АП

МАРИХУАНА

БИРАЧИ у Мериленду убедљивом већином изгласали су легализацију марихуане у овој савезној држави САД. Мериленд је једна од пет држава које су у овом изборном циклусу гласале и о легализацији дроге.

ЗАПАДНИ БАЛКАН У ДРУГОМ ПЛАНУ

Очекујем да ће Америка бити принуђена да смањи притисак на Западни Балкан, истиче за "Новости" политички аналитичар Обрад Кесић, додајући да је већ видљиво у последњих шест месеци да, због рата у Украјини, САД нису претерано укључене у збивања у нашем региону, што се видело и на примеру избора у БиХ. После ових избора, који указују на дубоку подељеност у САД, у наредним месецима он очекује да би могло доћи до још мањег посредовања САД, укључујући ситуацију у вези са КиМ:

- То би могло да свали већу одговорност на Европску унију. Но, како не постоји јединство око овог питања у Унији, а нити довољно одлучности у Бриселу, уз смањено присуство Америке, плашим се да би ситуација у вези с КиМ даље могла да клизи ка кризи. Стога би било најбоље да се из тренутне напете ситуације на КиМ изађе решавањем непријатељстава компромисом - сматра Кесић.

МАЊА ПОМОЋ УКРАЈИНИ

Један од исхода ових избора, уверен је Кесић, могла би бити мања издвајања за помоћ Украјини. Са републиканском већином у Представничком дому теже ће се опредељивати, каже, средства за Кијев, тим пре што и међу самим демократама расте отпор, будући да бирачи у САД, без обзира на страначку опредељност, питају зашто да се новац троши на то, кад они сами већ тешко састављају крај с крајем.

СТОП РОПСТВУ У ТРИ ДРЖАВЕ

БИРАЧИ у три америчке државе, Алабама, Тенесију и Вермонту, изјаснили су се у уторак за формалну забрану ропства и принудног рада у затворима, док су у Лујзијани одбили уставни амандман који регулише то питање. У Орегону је та опција водила, али резултати још нису коначни, док је Лујзијана, која је некада била робовласничка држава, одбила уставни амандман којим се забрањује принудни рад у систему затворских санкција. Сада више од десет држава у уставима има одредбе којима се забрањују ропство и принудни рад у затворима. Гласачи у Колораду су се први о томе изјаснили још 2018, а потом су исто изгласале и Небраска и Јута, две године касније. И. С.

УЗЛЕТ ГУВЕРНЕРА ДЕСАНТИСА

На изборима за гувернере у 36 америчких држава ситуација је углавном непромењена у односу на претходне изборе. Избор гувернера важан је због питања права на абортус, права трансродних особа, поседовања и ношења оружја, али и будућих избора.

СЕНАТОР ОД 95 ЛЕТА

РЕПУБЛИКАНАЦ Чак Грасли из Ајове напуниће 95 година када му истекне мандат, чиме постаје један од најстаријих сенатора у историји Конгреса. Рекордер је републиканац Сторм Турмонд из Јужне Каролине, који се повукао 2003. године из Сената, када је имао 100 година. Грасли ће бити најстарији члан Сената из редова републиканаца. Демократе Дајен Фејнштајн је три месеца старија од Граслија, биће у Конгресу до 2024. године, док Граслију мандат истиче за шест година. Грасли је освојио осми мандат. Бавио се пољопривредом, у браку је 68 година и има петоро деце.

Илустрација В. Н.

НАЈСКУПЉИ

Трошкови ових избора, на корак су да се изједначе са БДП Монголије за 2022. годину и најскупљи су међуизбори у историји Америке, јер је потрошено 16,7 милијарди долара, према подацима двостраначке "Опен сикретс". Овогодишња политичка трка скоро је двоструко скупља од избора за Конгрес 2010. године, а више него двоструко од оних 2014. године.

СВЕ ВИШЕ ЗА ПРАВО НА АБОРТУС

БИРАЧИ у америчким савезним државама Кентаки и Мичиген изгласали су право на абортус које ће бити загарантовано државним уставом, чиме су се прикључили Калифорнији и Вермонту, који су се раније определили за тај корак. Присталице права на абортус у Мичигену сакупиле су више потписа него у било којој ранијој иницијативи за гласање у историји те државе, пре него што се питање нашло пред гласачима. Овим је стављена тачка на забрану абортуса из 1931. године.

* * * * * * *

ПЕНСИЛВАНИЈА

МОЖДАНИ УДАР, ПА - ПОБЕДА

ДЕМОКРАТА Џон Фетерман (53) је однео је победу у Пенсилванији за место сенатора над републиканцем Мехметом Озом, познатим и као Доктор Оз, због популарних емисија о медицини. Фетерман, заменик гувернера од 2019. године, током кампање се опорављао од можданог удара и имао проблем са говором. Водио је кампању у шортсу и дуксерици. Висок више од два метра, Фетерман је рекао да се брзо опоравио и да није претрпео никаква когнитивна оштећења.

* * * * * * *

ФЛОРИДА

СТИГЛА "ЗЕД" ГЕНЕРАЦИЈА

Демократа Максвел Алехандро Фрост, музичар, возач "Убера" и борац против оружја, изабран је за конгресмена из централне Флориде, као први припадник "генерације зед", коју називају и постмиленијум генерацијом, џензерима. Најстарији сада имају 22 године и готово се не сећају света пре мобилне технологије. Нестрпљиви, мање фокусирани, живе у високотехнолошком свету, добри су у обављању више задатака у исто време, брже се пребацују са игре на посао, и обрнуто.

* * * * * * *

МАСАЧУСЕТС

ПРВА ГЕЈ ГУВЕРНЕРКА

ГЕНЕРАЛНИ тужилац америчке државе Масачусетс Мора Хили (51) постала је прва гувернерка једне државе у САД која се отворено декларисала као лезбијка. "Желим да кажем нешто свакој малој девојчици и свакој младој ЛГБТ особи. Надам да ова победа показује да можете бити шта хоћете и да вам нико не може стати на пут осим ваших убеђења, али то се неће десити. Стојим пред грађанима поносна што ћу бити прва геј особа која је изабрана да буде гувернер Масачусетса", казала је Хили.

* * * * * * *

МЕРИЛЕНД

ТАМНОПУТИ ГУВЕРНЕР

ДЕМОКРАТА Вес Мур ће постати први Афроамериканац на месту гувернера Мериленда, где је и рођен. Дипломирао је на Универзитету Џон Хопкинс, магистрирао на Волфсон колеџу у Оксфорду, а после неколико година у америчкој војсци и резервном саставу војске, Мур је постао инвестициони банкар у Њујорку. Објавио је пет књига, а био је и извршни директор Фондације Робин Худ до 2021. године.

Препоручујемо

Свет

0 3

КО ЋЕ ИМАТИ ВЕЋИНУ ПОСЛЕ ИЗБОРА У САД? Срђа Трифковић открио да ли можемо да очекујемо промену спољнополитичког курса Вашингтона

08. 11. 2022. у 19:39

Свет

0 0

ВАЖАН ДАН ЗА СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ: Американци сутра бирају чланове Конгреса на међуизборима

07. 11. 2022. у 22:39

Свет

0 2

АМЕРИКА У "ЦРВЕНОМ": Дубоко подељени Американци данас гласају за Конгрес и локалне власти

08. 11. 2022. у 07:00

Свет

0 2

"ЦРВЕНИ ТАЛАС" ПРЕПЛАВЉУЈЕ АМЕРИКУ: У САД у уторак избори од које ће зависити будућност Бајденове Владе

06. 11. 2022. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације