ИЗБОРИ У АМЕРИЦИ Финиш трке за Сенат: Главне битке воде се у четири државе - Погледајте тренутне резултате; Огласио се Бајден

У АМЕРИЦИ су у уторак, 8. новембра, одржани међуизбори за амерички Конгрес, на којима су Американци бирали представнике за Представнички дом и трећину Сената. Биралишта су сада затворена широм земље.

Фото АП

СЕНАТ (укупно 100 места)

Демократе 48
Републиканци 49

КОНГРЕС (бира се 435 места)

Демократе 187
Републиканци 203

Бајден: О својој кандидатури одлучићу почетком 2023.

Амерички председник Џозеф Бајден изјавио је данас да ће почетком следеће године одлучити да ли ће се кандидовати за још један четворогодишњи мандат.

Бајден је поновио да намерава да се поново кандидује за функцију, али да је то породична одлука о којој ће се одлучивати током празника, преноси Ројтерс.

Током обраћања јавности након избора за Сенат, Бајден је поручио да је америчка демократија била на проби протеклих година, али да је народ рекао своје.

-Дан избора је био добар дан за демократију. Бирачи су јасно поручили да желе да очувају нашу демократију. Немамо још увек комплетне резултате, али велики црвени талас се није догодио, рекао је Бајден алудирајући на републиканце.

Бајден се огласио први пут после избора: „Имали смо јаку ноћ“

Демократе су имале „јаку ноћ“ током избора за Конгрес, рекао је амерички председник Џо Бајден током првог обраћања после гласања.

Бајден је рекао да су медији и аналитичари предвиђали „велики црвени талас“ (велику победу републиканаца), али да се то није догодило.

Foto: Tanjug/AP Photo/Evan Vuči

-Гласачи су били јасни да су и даље фрустрирани. Схватио сам то, рекао је Бајден.

Он је казао и да су демократе „изгубиле мање места у Представничком дому Конгреса него у време првог мандата било ког демократског председника у последњих 40 година“.

На изборима који су одржани на средини Бајденовог мандата, републиканци воде у трци за Представнички дом Конгреса, где су близу освајања већине, док је број места у Сенату тренутно изједначен, после гласања за 35 од 100 чланова тог тела.

АНКЕТА: Амерички бирачи не желе да се Бајден поново кандидује

Више од две трећине гласача за кандидате за Представнички дом САД не жели да се председник Џо Бајден кандидује за реизбор 2024. године, према првим резултатима излазне анкете коју је спровео Edison Research, а пренео ЦНН.

Мање од шест од десет демократских бирача рекло је да би Бајден требало да се кандидује за други мандат. Отприлике девет од десет републиканских бирача и више од седам од десет независних бирача рекло је да не жели да се он поново кандидује.

Бајденов рејтинг је у јулу пао на 36 одсто, што је његов најнижи ниво откако је постао председник. Анкета Ројтерса/Ипсоса показала га је на 39 одсто у понедељак, дан пре међуизбора.

Бајден је изабран за председника 2020. године, победивши садашњег председника Доналда Трампа. Бајденове оцене учинка нарушиле су, између осталог, висока стопа инфлације и растуће цене гаса.

Неки републиканци су такође критиковали Бајдена због писања „бланко чекова“ за Украјину усред њеног сукоба са Русијом, истовремено га позивајући да се фокусира на економију и друге унутрашње послове.

Бајден се обраћа нацији

Председник САД Џо Бајден обраћа се нацији и свету док се чекају сви резултати међуизбора.

Бајден је рекао да је данас био добар дан за демократију и за Америку.

- Наша демократија је тестирана последњих годинама, али на овим изборима су грађани рекли своје - рекао је Бајден.

Он је рекао да су људи задужени за изборе одрадили свој посао, без мешања.

- Иако још не знам све резултате, ово знам, није се догодило оно што су медији предвиђали. Знам да не волите мој опсесивни оптимизам, али добро смо прошли. Изгубили смо неколико места, али смо имали најбољи период за гувернере још од 1986. године - рекао је Бајден.

Председник САД се посебно захвалио младим гласачима.

- Гласали су за своје слободе - рекао је Бајден.

Председник САД се осврнуо на проблеме које муче земљу, али и свет.

- Ипак добро се носимо са свим тим. Ето, после 20 месеци пандемија више не контролише наше животе. Пао је проценат незапослености и учинили смо све док смо смањивали јавни дуг - рекао је Бајден и додао да ниједна администрација није толико смањила дефицит.

- Знам да је људима тешко да виде те резултате у свакодневном животу али верујем да смо предузели праве кораке за земљу, за демократију, за људе - поручио је први човек Беле куће.

Огласио се Трамп

Бивши амерички председник Доналд Трамп изјавио је данас да су овогодишњи избори за Конгрес донекле били разочаравајући, али да су републиканци остварили велику победу.

- Иако су на неки начин ови избори донекле били разочаравајући, мој лични став је да је ово веома велика победа - 219 победа и 16 пораза. Ко је икада био бољи од тога? - написао је Трамп на друштвеној мрежи "Трутх социал".

Бивши амерички председник Доналд Трамп рекао је да су победе републиканских кандидата на изборима за Конгрес његова заслуга, а порази нису његова кривица.

Републиканци повели у трци за Сенат

Републикански сенатор Рон Џонсон победиће на реизбору у Висконсину у једној од најважнијих трка за Сенат, објавили су медији у САД.

Бајден ће одржати говор

Амерички председник Џо Бајден одржаће говор у Белој кући после међуизбора.

Фото: ЕПА

Беле жене гласале за републиканце

Ове године, републиканци су освојили већину белих жена, пише Си-Ен-Ен.

Републиканци су такође добро проценили да ће имати бољи учинак међу латино гласачима него пре четири године.

Америчко друштво подељено на пола

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић изјавио је, у Јутарњем програму РТРС-а, да ови избори потврђују да је америчко друштво подељено, готово на пола.

Кесић оцењује да ће се америчка криза наставити, а поделе у америчком друштву продубити.

Кесић је објаснио да онај ко контролише Доњи дом контролише буџет, док Сенат контролише именовања.

12.27. Изборне комисије још верификују гласове

Лако може да се догоди да данас не буде познат коначан састав Сената.

Изборне комисије широм САД још верификују гласове и, баш као што се то догодило на прошлим изборима 2020. године, на коначне резултате може се чекати данима или недељама, навео је ББЦ.

Познато је да је, према садашњим пројекцијама бројних медијских кућа, ситуација поравната - демократе и републиканци имају по 48 места, а републиканцима треба 51 да би имали већину, док демократе могу са 50 да формирају већину, јер имају и глас потпредседнице САД Камале Харис.

Колико ће да се чека на коначне резултате зависи од бројних фактора, укључујући и веома малу разлику у гласовима између кандидата, могуће оспоравање избора на појединим биралиштима, поновно пребројавање и скоро извесно понављање избора у Џорџији, кључном бојном месту за Сенат.

Државни закон Џорџије каже да, уколико нико од кандидата не освоји више од 50 одсто, одржаће се други круг избора.

Питање одлагања је постало политички осетљиво питање од председничких избора 2020. године, када је бивши председник Доналд Трамп тврдио да су избори покрадени.

Тренутно је бројање гласова привремено заустављено у већини америчких држава, где је сада рано јутро.

Неки окрузи су, такође, објавили да прекидају гласање, а примера ради, округ Марикопа из важне државе Аризоне саопштио је да сигурно неће објавити резултате до вечерас, по локалном времену.

11.09 Сенаторски избори у Џорџији вероватно ће у други круг

Сенаторски избори у Џорџији готово ће сигурно бити одлучени у другом кругу, објавили су тамошњи званичници.

То је зато што према државном закону, ако ниједан кандидат не добије више од 50 посто гласова, креће се у други круг између два најбоља кандидата. Џорџија је кључна и демократама и републиканцима за задобијање контроле у Сенату.

На дан избора у САД, бивши председник Доналд Трамп послао је, како преноси Си-Ен-Ен, врло јасну поруку Рону ДеСантису, страначком колеги и потенцијалном ривалу унутар Републиканске странке за председничке изборе 2024. године: "Немој да улазиш у трку, иначе...".

- Могао бих да вам кажем неке ствари о њему које не би биле пријатне. Знам о њему више него ико, више него његова супруга - рекао је Трамп за "Фокс њуз диџитал".

Фото: АП

Док је трка за Представнички дом америчког Конгреса готово решена глатко у корист републиканаца, у току је велика борба за превласт у Сенату.

Ствари су такве да тренутно, према пројекцијама ЦНН, две водеће странке у САД имају по 48 места, а демократама недостају још две државе да би дошли до бројке 50, која им гарантује већину, јер у случају да буде 50:50, имају додатни глас демократске потпредседнице САД Камале Харис (50+1).

Државе за које се верује да се води кључна борба су Невада, Аризона, Џорџија и Висконсин.

Око 09.30 по средњеевропском времену, односно, 3.30 по источном америчком, ситуација у тим државама је подељена.

Демократе су близу победе у Аризони и Џорџији, док су републиканци у предности у Висконсину и Невади, али још ништа није решено.

Подаци ЦНН показују да је веома тесно у Џорџији, где на основу 96 одсто пребројаних гласова, републикански сенатор Рафаел Ворнок има тесну предност над демократом Хершелом Вокером - око 11.500 гласова више.

У Аризони, узорак је само 56 одсто, а демократа Марк Кели има 56,3 одсто, док републиканац Блејк Мастерс има 41,4 одсто.

Разлика је за сада 217.000 гласова.

У Висконсину републиканац Рон Џонсон има тесну предност над демократом Манделом Барнсом - у гласовима то је 39.000, док је у процентима то 50,6 наспрам 49,2.

У Невади је трка најнеизвеснија.

Пребројано је 74 одсто гласова, а води републиканац Адам Лаколт са само 615 гласова испред Кетрин Кортез Масто, што је у процентима 48,6 према 48,5.

09.07 Један од најстаријих у историји Конгреса: Сенатор Грасли имаће 95 година кад му истекне мандат

Републиканац Чак Грасли (89) из Ајове, који је победио у изборима за Сенат, напуниће 95 година када му истекне мандат и самим тим постаће један од најстаријих сенатора у историји Конгреса, пренео је АП.

Грасли је на изборима у Ајови победио демократу Мајка Френкена.

Рекордер је републиканац Сторм Турмонд из Јужне Каролине, који се повукао 2003. године из Сената, када је имао 100 година.

Грасли ће бити најстарији члан Сената из редова републиканаца, али други у Сенату, иза демократе Дајен Фејнштајн, која је три месеца старија од Граслија.

Фејнштајн је сенаторка од 1992. године и биће у Конгресу до 2024. године, док Граслију мандат истиче за шест година.

08.48 АП: Американци гласали да би пркосили Бајдену и Трампу

Актуелни и бивши председници САД, Џозеф Бајден и Доналд Трамп, нису били на гласачким листићима у уторак, када су одржани међуизбори у Америци, али су и те како утицали на изборе за Конгрес, гувернере и на локалу.

Седам од 10 републиканаца су у анкети Асошиејтед преса рекли да су гласали у инат Бајдену, док је две трећине демократа рекло да су њихови гласови усмерени да покажу противљење Трампу.

Бајден се сусреће са критикама због начина на који води земљу, чак и међу демократама, додаје АП.

Скоро две трећине гласача који су подржали демократске кандидате за Конгрес, рекли су да Бајден није јак лидер.

Један од пет демократских гласача тврди да он нема менталну способност да ефикасно обавља председничке дужности, наводи америчка новинска агенција.

08.30 Пелоси: „Наши резултати надмашили су очекивања“

Председница Представничког дома Ненси Пелоси изразила је делимични оптимизам након избора.

- Јасно је да демократски кандидати за Представнички дом снажно надмашују очекивања у целој земљи - рекла је Пелоси.

Ако републиканци преузму контролу над Представничким домом на овим изборима, како се предвиђа, Пелоси ће изгубити место председнице.

Фото: ЕПА

07.34 - Пенсилванија: Демократа у дуксерици победио Доктора Оза

Демократа Џон Фетерман (53) донеће демократама једно место у Сенату тако што ће однети победу у Пенсилванији над републиканцем Мехметом Озом, познатим и као Доктор Оз, због својих емисија о медицини популарних у САД, а и шире.

Фетерман, који је био заменик гувернера од 2019. године, и Оз, кога је подржао Доналд Трамп, имали су врло важну трку за Сенат, у којој је тријумфовао Фетерман, који се током кампање опорављао од можданог удара, па је чак имао и проблем са говором, пренео је ЦНН.

Фетерман, који себе представља као типичног Американца, водио је кампању у одећи у којој се најбоље осећа - у шортсу и дуксерици са капуљацом.

Висок више од два метра, Фетерман је упадљив у свакој групи људи.

Како преноси "Глас Америке", Фетерман је морао да прекине кампању пошто је имао мождани удар, али је рекао да се брзо опоравио и да није претрпео никаква когнитивна оштећења.

Трамп је веровао да само Оз може да победи Фетермана.

07.21 - Према најновијим извештајима демократа Џош Шапиро победио на изборима за гувернера Пенсилваније.

Фото: АП

07.10 - Затворена сва бирачка места

Сва бирачка места на међуизборима у Сједињеним Америчким Државама, затворена су у седам часова јутрос по средњоевропском времену.

Последња бирачка места затворена су на Аљасци, на острвима Алеутијан, где живи око 10.000 становника, али и на Хавајима, који су у истој временској зони.

Више од 240 милиона Американаца бирало је нов сазив Представничког дома и Сената, гувернере у 36 држава, а одржани су и локални избори.

07.05 - Гувернери углавном задржали позиције

Осим избора за Конгрес, у САД су у уторак одржани избори за гувернере у 36 америчких држава, а ситуација је углавном непромењена у односу на претходне изборе.

Иако трка за гувернера привлачи мање пажње него за Конгрес, са друге стране избор гувернера важан је због питања права на абортус, права трансродних особа, поседовања и ношења оружја, али и будућих избора, пренео је Ројтерс.

Нека од најзвучнијих имена међу гувернерима задржала су своја места од раније.

У Њујорку, демократа Кејти Хоукл је обезбедила место победивши тесно изазивача из редова републиканаца Лија Зелдина, конгресмена са Лонг Ајленда.

Републиканац Грег Абот из Тексаса убедљив је био против демократе Бета О''Рурка, освојивши трећи мандат.

Абот, уз кога стоји бовши председник Доналд Трамп, подржао је конзервативну политику током свог другог мандата, па се тако противио антиковид вакцинама и обавезном ношењу маски.

Потписао је најрестриктивнији закон о забрани абортуса у целој Америци и аутобусима је слао мигранте у државе које контролишу демократе.

Републиканац Рон ДеСантис други пут је изабран за гувернера на Флориди тако што је победио демократу Чарлика Криста, што се у САД види као увод у трку ДеСантиса за председника 2024. године.

Мериленд је добио првог црног гувернера, пошто је демократа Вес Мур победио републиканца Дена Кокса, у држави где су демократе нађачале републиканце у размери 2:1.

Председавајућа Представничког дома, демократа Ненси Пелоси реизабрана је у Калифорнији у доњи дом Конгреса.

07:00 Затворена биралишта на Аљасци

06.00 Најновије пројекције по државама

Према проценама ЦНН-а, републикански гувернер Тексаса осваја трећи мандат.

У Ајови републиканска гувернерка осваја реизбор, републиканац Џим Пилен осваја Небраску, а републиканац Марк Гордон Вајоминг.

Републиканац Џон Кенеди из Луизијане осваја Сенат, а у Сенат ће поново и републиканац Чак Гресли којем ће ово бити осми мандат. Републиканац Ерик Шмит осваја сенаторско место у Мисурију.

Демократа Алекс Падиља осваја место у Сенату које припада Калифорнији. Републикански сенатор Ајдаха Мајк Карпо осваја реизбор.

Реизбор осваја и демократска сенаторка Илиноиса Тами Дакворт, као и демократска сенаторка Њу Хемпшира Меди Хасан.

Републиканац Ј.Д. Ванц побеђује у трци за сенатора из Охаја, а републиканац Тед Бад из Северне Каролине.

Демократа Ричард Блументал осваја реизбор у Сенат из Конектиката.

Демократски сенатор Рон Виден осваја реизбор у Орегону, а демократски сенатор Пати Мареј реизбор у држави Вашингтон.

06:00 Затворена биралишта на Хавајима

Затворена су биралишта широм земље, гласање траје још само на Аљасци.

05:55 Потпуно изједачена трка за Сенат, остало још осам места

Како се и предвиђало, трка за Сенат је много неизвеснија од оне за Представнички дом.

Тренутни резултат је 46:46, а преостало је још осам места у Сенату.

05:50 Тренутни резултати

Према пројекцијама, тренутни резултати су следећи:

Представнички дом - 435 места, за већину потребно 218

• Демократе - 132
• Републиканци - 176

Сенат - 35 од 100 места, за већину потребно 50 

• Демократе - 46
• Републикаци - 46

Како су протекли избори?

Док су Американци јуче још гласали на изборима за Представнички дом Конгреса, део Сената и гувернере савезних држава, као и бројне локалне власти, републиканци су се спремали за славље.

Јер, процене аналитичара, као и анкете, слагале су се у проценама да ће следбеници првог међу конзервативцима, Доналда Трампа, вероватно освојити још око 25 места у Представничком дому, што је више него довољно да имају већину, а такође би могли да добију и једно додатно место у Сенату, што им је само потребно за контролу над овим домом америчког Конгреса.

Више од 42 милиона Американаца је гласало, лично или слањем листића, већ пре изборног дана. Но, неке државе дозвољавају слање гласачких листића и на дан избора, па ће можда проћи дани или недеље пре него што исход буде до танчина јасан.

Како би освојили већину у Представничком дому, републиканцима је потребно пет места, а само још једно да би преузели контролу над Сенатом. Ови међуизбори, на половини председничког мандата, истовремено, као својеврсни референдум о двогодишњем учинку актуелне администрације председника Џозефа Бајдена, могли би да буду увод у велике муке, како за председника, тако и његову Демократску странку. Јер, ако се суоче са поразом, како се процењивало, чак и у деловима земље у којима су обично добро досад пролазили, рад Конгреса, али и Беле куће постао би ход по мукама.

- Данас се суочавамо са преломним тренутком - поручио је Бајден и упозорио да ће, ако републиканци победе на изборима, демократија у Америци бити ослабљена.

С друге стране, бивши председник Доналд Трамп је поручио гласачима да, ако подржавају назадовање и пад Америке, онда "апсолутно треба да гласају за радикалну левицу, луде људе", а ако желе да "зауставе уништавање земље", њихов глас треба да иде републиканцима.

Речју, избор 435 чланова Представничког дома и 35 сенатора највишег америчког законодавног тела, уз гувернере у 36 савезних држава и три територије и локалне власти, одржавао се у атмосфери нетрпељивости. Главни адут републиканаца била је економија, јер управо њено лоше стање највећа је брига бирача. Тој теми тешко је парирала било која друга, укључујући и питање абортуса, око кога су кампању базирале демократе, пошто је Врховни суд укинуо универзалну заштиту права на прекид трудноће.

Ако републиканци преузму Доњи дом, именоваће новог председавајућег, који ће на дужност ступити 3. јануара 2023, уместо демократске лидерке Ненси Пелоси. Лидер републиканаца у Представничком дому Кевин Макарти већ је представио програм "Посвећеност Америци", са законским предлозима из области економије и безбедности граница које ће Републиканска странка предложити ако преузме већину.

Сенат би могао да оде на обе стране. Републиканци желе да преузму и Сенат, али су трке са демократама, у појединим државама у којима сенатори иду на реизбор, веома тесне.

Одлука о томе ко ће контролисати Сенат у наредне четири године лежала је, стога, на бирачима у Пенсилванији, Џорџији и Невади.

Ако прогнозе падну у воду и демократе ипак успеју да задрже и Сенат и Представнички дом, могли би да поново покрену преговоре о важним тачкама Бајденове агенде које никада нису усвојене, као што је пакет социјалних и економских мера око којег, међутим, ни демократе међусобно нису могле да се договоре.

У супротном, агенда председника Бајдена била би практично мртва у преостале две године мандата. Предлози закона о јавном дугу, финансирању владе, војним питањима и осталим могли би постати предмет тешких преговора у Вашингтону.

НЕПРАВИЛНОСТИ НА БИРАЛИШТИМА

Већ током првих неколико сати гласања јуче су се појавиле прве неправилности на биралиштима, које су скептике подсетиле на "сагу" од пре две године, током председничких избора у више држава САД. Најпре је у Пенсилванији, једној од држава где се воде тесне борбе, уочен проблем на ковертама са гласачким листићима пристиглим поштом. Још већи проблем је, како нам преноси политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић, настао у Аризони, такође важној за исход избора, где се испоставило да гласачке машине не раде на чак 20 одсто бирачких места!

ТРАМП: У УТОРАК ИМАМ ВАЖНУ ОБЈАВУ

Бивши амерички председник Доналд Трамп наговестио је да ће објавити кандидатуру за председничке изборе 2024. године: "Имаћу веома важну најаву у уторак, 15. новембра, у Мар-а-Лагу у Палм Бичу на Флориди", рекао је Трамп присталицама, али је одбио да изнесе више детаља јер не жели да "одвраћа пажњу од веома важних, чак и кључних избора".

(Д. САВИЋ)

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Препоручујемо

Свет

0 5

АПСОЛУТНА ДОМИНАЦИЈА РЕПУБЛИКАНАЦА НА ФЛОРИДИ: Десантис води са скоро милион гласова више од демократског кандидата

09. 11. 2022. у 02:11

Свет

0 1

ПРЕТИО НОЖЕМ И ТРАЖИО ДА СЕ ЗАУСТАВЕ ИЗБОРИ: Гласање прекинуто на око пола сата како би се решио инцидент

09. 11. 2022. у 01:18

Друштво

0 0

КОЈИ ПОКЛОН ПОНЕТИ НА СЛАВУ ДОМАЋИНУ? Црква има савет

08. 11. 2022. у 13:50

Познати

0 0

МИРКА О МАЈЧИНСТВУ: "Док су они студирали, ја сам рађала"

08. 11. 2022. у 11:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације