БАКАРНА НИТ ЗА ВЕЧИТО УСКРШЊЕ ВРЕМЕ: Париска црква Сен Силпис привлачи ходочаснике из света, трагом тајни из књиге "Да Винчијев код"

КАД сунце тачно у подне жмирне кроз витраж на јужном трансепту Цркве Сен Силпис у Паризу, с непогрешивом тачношћу баци светлосни траг на бакарну нит гномона која се провлачи мермерним подом овог здања. Овај необични сунчани сат само је једна од знаменитости због које ходочасници из читавог света током целе године обилазе ову париску богомољу.

Фото Г. Чворовић

- Гномон је, свакако, највећа атракција због које нас посећују, а туристи углавном долазе бар још због две ствари, а то су чувене оргуље из 1781. године и три слике, од којих једна на плафону и две на зиду, великог мајстора Ежена Делакроа које се налазе у првој капелици са десне стране чим се уђе у цркву - истиче за "Новости" Марк Берте, црквени водич у Сен Силпису.

Планетарном похођењу цркве нарочито је кумовало њено помињање у чувеној књизи "Да Винчијев код" Дена Брауна. Већ готово двадесет година, откако се у књижарама појавило ово штиво, колона знатижељника, атеисти и боговерници без разлике, хрле на леву париску обалу не би ли пронашла неки од тајних знакова провучених кроз густе странице овог романа. А на њима, бар што се Цркве Сен Силпис тиче, грешка до грешке.

- То је, у неку руку и нормално, јер се ради о књижевном делу, а не о научном штиву.

Назовимо то ауторском слободом - наглашава помирљиво наш саговорник и дозвољава аутору да има своје уметничко виђење.

Foto: Марк Берте, Фото Г. Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

У сваком случају, Ден Браунова књига је привукла у цркву огроман број посетилаца, а то није мала ствар. Самим тим, заслужна је и за додатно интересовање које се у свету развило за овај храм. Ни две деценије касније ништа се у том смислу није променило. А све је почело од гномона.

- Када је реч о овом сату, онда говоримо о целој инсталацији, дакле меридијалној линији, обелиску и отворима на прозору кроз које пролазе светлосни зраци што ствара сунчану тачку на поду. Данас је, баш, слабије видимо, јер је овог тренутка облачно. Сунчана тачка се, када метеоролошки услови то дозвољавају, помера од истока ка западу, како светлост иде ка хоризонту. Када у једном тренутку пресече линију, знамо да је тачно подне по сунчевом времену - објашњава наш саговорник.

Свакога дана, постоји, истовремено, и напредак тачке од југа ка северу, и обрнуто, зависно од годишњег доба, због чега се меридијан простире читавом ширином цркве, а на крају се пење и на обелиск.

- Најдужег дана у години, отприлике 21. јуна, налази се на самом почетку, под прозором, и свакога дана расте, све до најкраћег у години, када, крајем децембра, стигне на око метар и по испод врха обелиска - каже овај стручњак за уметнине у цркви Сен Силпис.

Остали сати се не виде. Цркву је интересовало само тачно време да би знала када да служи подневну службу, односно "ангелус". Занимљиво је да на гномонском меридијану недостаје један део, који захвата презвитеријум.

- Градитељи гномона нису хтели да руше степенике и балустраду презвитеријума који је већ постојао када је постављан сунчани сат, тако да у једном делу године не знамо тачно време - открива Берте.

Изградњу гномона наредио је жупник цркве Сен Силпис Жан Жозеф Ланге де Жержи 1728. године, да се више не би водиле расправе око тога када тачно почиње Ускрс. Деликатан посао је поверио тада познатом енглеском израђивачу сатова Хенрију де Салију, али је овај убрзо преминуо. Тамо где је он стао, наставио је 1743. члан Академије наука и научник Париске опсерваторије Пјер Шарл Лемоније. Главни нацрт урадио је конструктор астрономских инструмената Клод Лангола.

Ден Браун је, међутим, линију гномона, која се провлачи ширином цркве, поистоветио са Париским меридијаном, који с њом нема никакве везе. Париски меридијан, који је претходио Гринвичу и простире се кроз цео град, обухватајући државе и континенте, удаљен је стотинак метара даље, док је гномон интерни мерни инструмент. Никада се није звао ни "ружина линија", како га је крстио амерички списатељ.

Црква је грађена од 1646. до 1870. године, и није, као што је Браун писао, настала на темељима цркве из 12. века. Да досоли интригу, писац је својевољно сместио и "свети Грал" у подножје обелиска.

Али, оно што је стварно, то су недавно рестаурирана платна Делакроа, оргуље и гномон који, сам по себи, представља велику занимљивост, без обзира на то што се не уклапа у Ден Браунов сценарио.

Обилазећи цркву, преко њега неки коракну и да не слуте да су, тако, прекорачили из сталног јутра у вечно поподне.

Слика Ежена Делакроа, Фото Г. Чворовић

НАПОЛЕОНОВА ФОНТАНА

МЕЂУ атракцијама је, испред цркве, и велика фонтана. Прва је, по налогу Наполеона, изграђена 1803. и понела је име Фонтана мира. Деловала је мало, па је архитекта Луј Висконти 1847. изградио нову, већу, која и данас краси трг између цркве и општине париског Шестог арондисмана.

СТАРИНЕ, ПРОСЈАЦИ, КЊИГЕ

ВЕЛИКИ број туриста свакога дана обилази цркву. Сликају се испред спољашње фасаде за успомену на посету Граду светлости. На цркеним степеницама, као и другде у свету, просјак ишчекује милост верника. Нешто даље, продавац изнео на продају књиге. Око фонтане, траје ефемерна годишња продаја старина на отвореном.

БОНУС ВИДЕО - ВАШИНГТОНСКЕ ТАЈНЕ: Ко је у Белој кући био геј, а кога су волеле жене?

Препоручујемо

Свет

0 4

ВЕЛИКА СВЕЧАНОСТ У ПАРИЗУ: Патријарх Порфирије на устоличењу владике западноевропског Јустина (ФОТО/ВИДЕО)

09. 10. 2022. у 11:02

Друштво

3 2

АРНО ГУЈОН: У Француској кренуо и видео серијал о Србима на Косову и Метохији

13. 10. 2022. у 17:34

Свет

3 2

"ФРАНЦУСКА НЕ ЖЕЛИ СВЕТСКИ РАТ" Макрон поручио - "Путин мора да заустави сукоб"

13. 10. 2022. у 16:11

Економија

2 12

НАЈГОРА СИТУАЦИЈА У ПОСЛЕДЊИХ 25 ГОДИНА: Скоро 9.000 предузећа поднело захтев за банкрот у Француској

11. 10. 2022. у 20:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације