ВЕЛИКИ РАТ МАЛИХ ДРОНОВА: Каква је улога беспилотних летелица у Украјини и због чега сад страхују од иранских апарата

УОЧИ недавне посете председника Русије Техерану - западне агенције су као главну вест преносиле тврдњу како ће Владимир Путин потписати договор са руководством Ирана о куповини беспилотних летелица које су Русима потребне за рат у Украјини.

Фото Rosteh

Узалуд су у Москви и Техерану демантовали писање западних медија, они су и даље понављали та нагађања.

Западни медији су писали како је руска делегација у јуну и јулу била у Ирану и разговарала о дроновима "шахид-191" чији је домет 700 километара, а тежак је око пола тоне, као и "шахид-129" који је пандан америчком "предатору " и кинеском "винг лонг 2" и да се наводно већ тада говорило о томе да Русија жели да купи стотине иранских беспилотних летелица.

Иран је успео да направи велики број различитих дронова. Све је почело кад су 2011. успели да приземље у своју базу амерички дрон "Локид Мартин РQ-170 Сентинел", а затим су га раставили и детаљно изучили. Тада су ирански стручњаци на основу тих сазнања направили и унапредили своје дронове. Сада Иран има све врсте дронова, од оних који прикупљају информације до ударних тзв. дронова-камиказа. Познаваоци кажу да су Иранци направили уникатне моделе које осим њих нема нико.

Фото Архива

Донедавни потпредседник руске владе Јуриј Борисов признао је да на почетку рата армија није имала довољан број беспилотних летелица. Борисов је казао да је Русија са закашњењем почела да их уводи, иако је искуство у Сирији показало да на томе треба радити.

Московски војни коментатор Виктор Баранец, бивши портпарол Министарства одбране РФ, каже да су Украјинци пожурили и купили хиљаде дронова, па су их имали много више.

Руска војска је закаснила и тек сада се тај пропуст исправља и дронови праве у три смене.

Још у мају је војни експерт Андреј Прокајев казао да руским јединицама недостају мали беспилотни апарати који би на првим линијама фронта откривали противничке позиције.

Фото Архива

Кад се зна да су квадрокоптере користили још 2014. године, чудно је да је армијско руководство допустило пропуст и није на време набавило те јефтине дронове које имају чак и ТВ сниматељи.

Сада се јавно говори о томе да руске јединице нису имале искуство масовне употребе квадрокоптера. Међутим, Руси заиста брзо уче и убрзано поправљају ситуацију.

Московски војни експерт Јуриј Кнутов каже да Американци шаљу Украјини дронове са електричним моторима, који су бешумни и теже се откривају од оних који користе бензин. Те бешумне дронове може оборити само "панцир" или "тор", објашњава Кнутов.

Предност дронова-камиказа је што се могу користити тамо где је слаба ефикасност артиљерије. Осим тога, такви дронови нису скупи.

Са правом се намеће питање како то да Русија, која је способна да прави најмодерније и најмоћније авионе пете генерације, није на време почела да прави дронове. У време Јељцинове владавине руски војни врх није обраћао пажњу на то да долази време употребе дронова разних намена и формата. Тадашњи највиши војни руководиоци Русије су говорили - "шта ће нама дронови кад имамо толико авиона и пилота".

Фото Ministarstvo odbrane RF

У Путиново време министар одбране Анатолиј Сердјуков је предложио произвођачима оружја да развијају дронове о свом трошку, а затим би држава бирала најбоље и финансирала масовну производњу. Тек доласком Сергеја Шојгуа на министарско место озбиљније је почео да се решава овај проблем, али тада су међусобно почеле да се суде компаније које су већ радиле на пројектима дронова. То је све утицало на кашњење.

Стручњак за беспилотне летелице Денис Федутинов каже да је неоспорно да су годинама на војним изложбама показивани разни руски дронови од "ориона" до "сиријуса" и "хелиоса", али је мало тога произведено. Федутинов је међу онима који се залажу за куповину дронова од Ирана. Он сматра да би руској војсци добро дошао ирански дрон "шахид 129" који је у Сирији био веома ефикасан у борби против исламских екстремиста. Сличан став имају бројни московски експерти који кажу да нема времена за чекање.

На другој страни, један број војних аналитичара каже да руски произвођачи дронова могу релативно брзо да направе боље дронове него што су ирански. Проблем није у теоријском знању, већ у недостатку времена јер рат увелико траје.

У Русији се много писало и говорило о тешком дрону "охотник" (ловац) који је конструисао "Сухој". Његова тежина је 25 тона, а може да носи ракете и бомбе до осам тона. Домет му је шест хиљада километара а брзина до 1.400 километара на сат. За њега су у Русији тврдили да ће направити револуцију у беспилотној авијацији јер засада ниједна земља нема ништа слично. Међутим, руски скептици тврде да док почне серијска производња сасвим је могуће да Американци или Кинези направе сличне дронове исте класе.

ИРАНСКИ "НЕВИДЉИВИ"

СТРУЧЊАЦИ тврде да ниједна земља не може да се пореди са Ираном кад је реч о невидљивим дроновима. Ирански дрон "шахид 161" је направљен, како кажу у Техерану, по стелт технологији. Дрон "шахид 171" спада у тешке беспилотне летелице. Он је наоружан најновијим авионским навођеним бомбама.

ОБАРАЈУ И ТУЂЕ И СВОЈЕ

ВОЈНИ аналитичар Алексеј Леонков потврдио је пред камерама ТВ Русије да обе стране у рату у Украјини обарају не само противничке, већ и своје дронове.

- Беспилотне летелице немају систем препознавања "свој-туђ" па због тога ПВО неретко обара и своје дронове. Колико је оборено туђих, а колико својих, тешко је рећи, али није спорно да се то дешавало - казао је Алексеј Леонков.

* * * * * * * *

ДАН ПОСЛЕ ПОТПИСИВАЊА СПОРАЗУМА О ИЗВОЗУ УКРАЈИНСКИХ ЖИТАРИЦА, ВЕЛИКА ЛУКА ПОД ЖЕСТОКИМ УДАРОМ

АНТОНИО ГУТЕРЕС ОСУДИО НАЈНОВИЈИ РУСКИ НАПАД НА ОДЕСУ

ГЕНЕРАЛНИ секретар УН Антонио Гутерес "недвосмислено осуђује" руске нападе на украјинску луку Одеса који су се догодили само дан након потписивања споразума о извозу житарица из украјинских лука, саопштио је јуче портпарол УН Фархан Хак.

Руске ракете погодиле су јуче инфраструктуру у Одеси дан након што су Русија и Украјина, уз посредовање Уједињених нација и Турске, потписале споразум о поновном отварању црноморских лука и наставку извоза житарица.

Фото АП

Москва мора да одговара за "нечувени удар на лучки град Одесу", поручила је јуче америчка амбасадорка у Украјини Бриџит Бринк.

Украјина је позвала Уједињене нације и Турску да осигурају да Русија испуни своје обавезе из споразума о деблокади извоза украјинских житарица из лука на Црном мору, саопштило је јуче Министарство спољних послова из Кијева.

Руски војни авиони, ракете и артиљерија погодили су више од 240 војних локација у Украјини у претходна 24 сата, изјавио је јуче портпарол Министарства одбране Русије генерал-мајор Игор Конашенков.

"Оперативно-тактичко и војно ваздухопловство, артиљеријске бригаде, настављају да наносе ударе војним објектима на украјинској територији. У претходна 24 сата, уништили су 12 командних штабова, четири пројектила и артиљеријско оружје, складишта муниције у насељу Никаноровка у Доњецкој народној републици и граду Николајеву, као и људство и војну опрему на 226 места", навео је Конашенков, преноси ТАСС.

Три особе су убијене, када је 13 руских пројектила јуче погодило војну писту и железничку инфраструктуру у украјинском централном региону Кировохрад, рекао је локални гувернер Андриј Рајкович.

Украјинска војска испалила је најмање седам граната у области хидроелектране Хаковка у региону Херсон, саопштила је јуче војно-цивилна администрација те области, која је под руском контролом.

Препоручујемо

Свет

0 0

ФОСФОРНИМ БОМБАМА ПО ЦИВИЛИМА: Украјинске трупе напале Доњецк (ВИДЕО)

23. 07. 2022. у 22:44

Свет

0 12

ШТА БРИНЕ ЗАПАД: Амерички Њузвик – Да ли ће Циркони учествовати у рату у Украјини

23. 07. 2022. у 22:10

Свет

1 6

АРЕСТОВИЧ САМ СЕБЕ ДЕМАНТУЈЕ: Јуче је говорио о опкољавању 1.000 руских војника, а данас каже - нема ништа од тога

23. 07. 2022. у 21:51

Свет

0 1

КАДИРОВ ТВРДИ: Западна помоћ се топи у џеповима власти у Кијеву

23. 07. 2022. у 21:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације