"ЧУВАР ЕВРОПЕ" ЈЕ ПОСТАО НАПАДАЧКИ ПАС: Завршена трансформација НАТО пакта која је почела крајем Хладног рата

П. З. С. / rt.com

30. 06. 2022. у 22:28

СЕВЕРНОАТЛАНТСКИ савез, или НАТО, управо је завршио свој годишњи самит у Мадриду, Шпанија. Некадашња трансатлантска одбрамбена алијанса се током протекле три деценије трансформисала од чувара Западне Европе у глобалног полицајца, настојећи да војно пројектује такозвани став заснован на вредностима и правилима.

ЧУВАР ЕВРОПЕ ЈЕ ПОСТАО НАПАДАЧКИ ПАС: Завршена трансформација НАТО пакта која је почела крајем Хладног рата

Фото: Новости

Први генерални секретар НАТО-а, лорд Исмеј, славно је приметио да је мисија блока „да држи Русе напољу, Немце доле, а Американце унутра“. Укратко, НАТО је служио као зид против физичке експанзије Совјетског Савеза са места које је успоставио у источној Европи на крају Другог светског рата. Исто тако, стварање НАТО-а спречило је склапање уговора између Немачке и Совјетског Савеза који би омогућио поновно уједињење Немачке. И на крају, постојање НАТО-а је налагало да САД задрже значајно стално војно присуство у Европи, помажући да се разбије традиционална склоност Америке ка изолационизму.

На самиту у Мадриду, НАТО је радикално редефинисао своју мисију како би одразио нову мантру која би се могла сажети као „држати Русе доле, Американце унутра, а Кинезе ван“. То је агресивно – чак и непријатељско – држање, засновано на одржавању западне (тј. америчке) превласти. Ова мисија треба да се оствари кроз одбрану и проглашење такозваног „међународног поретка заснованог на правилима“ који постоји само у главама његових креатора, а то су у овом случају Сједињене Државе и њихови савезници у Европи. То такође представља радикални раскид са досадашњом праксом која је настојала да задржи НАТО дефинисан у четири угла свог трансатлантског права рођења, настојећи да прошири свој безбедносни кишобран на Пацифик.

Пас чувар је, изгледа, поново обучен за пса нападача.

Када организација пролази кроз тако радикалну трансформацију у смислу своје основне мисије и сврхе, логика налаже да постоји разлог (или разлози) довољни да оправда последице везане за акцију. Чини се да постоје три таква разлога. Прво и најважније је чињеница да Русија одбија да прихвати захтеве НАТО-а да постоји као млађи „партнер” чији суверенитет мора бити подређен колективној вољи постхладноратовске Европе. Руски председник Владимир Путин је јасно ставио до знања да Русија себе сматра великом силом и да у потпуности очекује да буде третирана као таква – посебно када је реч о питањима која се тичу такозваног „блиског иностранства” – тим бившим совјетским републикама , као што су Украјина и Грузија, чије су континуиране везе са Москвом егзистенцијалне природе.

Фото: Профимедиа/Илустрација



НАТО, с друге стране, док је Русију називао „партнером“, никада није био озбиљан у погледу пружања одрживе руке пријатељства, већ је предузео тридесетогодишњи програм проширења који је прекршио вербална обећања дата совјетским лидерима, остављајући Русију ослабљеном и не бити озбиљно схваћен од стране самопроглашених „победника“ Хладног рата. Када је Русија одустала, процес који је обележио Путинов иконички говор на Минхенској безбедносној конференцији 2007. године, НАТО је заузео агресивнији став, обећавајући Грузији и Украјини евентуално чланство у Алијанси, а 2014. подржавајући насилни удар против владе у Украјини која започео је низ догађаја који су кулминирали текућом војном операцијом коју је водила Русија у Украјини.

Говорећи на овонедељном самиту НАТО-а, генерални секретар организације Јен Столтенберг окончао је свако претварање да је блок био невини посматрач у догађајима који су довели до руске војне интервенције у Украјини, истичући са поносом да се НАТО спремао да се бори против Русије од 2014 – односно од државног удара предвођеног САД. Заиста, НАТО од 2015. године обучава украјинску војску према стандардима НАТО-а.

Не ради јачања самоодбране Украјине, већ ради борбе против етничких Руса у Донбасу. НАТО, изгледа, никада није био заинтересован за мирно решење кризе, која је избила када су украјински националисти почели да брутализирају већину у региону која је наклоњена Москви.

Две чланице НАТО-а, Француска и Немачка, помогле су у одржавању лажног мировног процеса, Споразума из Минска, за који је бивши украјински председник Петро Порошенко недавно признао да није ништа друго до лажна увреда у циљу куповине времена како би НАТО могао да обучи и опреми украјинску војску у циљу насилног преузимања контроле и над Донбасом и над Кримом.

Све што је самит у Минхену 2007. заиста урадио је да је уклонио сваки претварање да је НАТО озбиљан у погледу мирног коегзистирања са моћном, сувереном руском нацијом. Истински одбрамбени савез би спремно прихватио такав исход. НАТО је, сада је јасно, све само не.


НАТО је разоткривен као нешто више од компоненте америчке глобалне пројекције моћи, пружајући додатну војну и политичку подршку америчкој империји дефинисаној „међународним поретком заснованим на правилима“ заснованом на трајној војној и економској надмоћи САД. Одржавање Америке на врху, међутим, показује се као мост предалеко, углавном зато што се сама америчка империја руши у својим темељима, економски се борећи да одржи такозвани „амерички сан“ и политички да одржи у животу погрешна обећања америчког демократија која подупире сам имиџ који САД настоје да промовишу у иностранству. Степен у коме САД могу да функционишу са мало кредибилитета у међународној арени данас је одређен искључиво нивоом „куповине“ остатка света за златног идола који је „међународни поредак заснован на правилима“.

Фото: Танјуг/АП



Док су САД биле у стању да снажно наоружају и НАТО и његовог економског двојника Г7 да активно промовишу „међународни поредак заснован на правилима“, Русија и Кина су се удружиле да створе алтернативни поглед на свет.

То је међународно право, засновано на концептима садржаним у Повељи Уједињених нација.

Г7 је саопштила да економски форум БРИКС-а, који се састоји од нација које су више усклађене са светским поретком „заснованим на закону“, а не „заснованим на правилима“ којим доминирају САД, представља највећу претњу његовом значају на светској сцени . НАТО је, такође, изјавио да руски и кинески изазов „међународном поретку заснованом на правилима“ представља велику претњу основним вредностима НАТО-а, што је довело до ширења домета НАТО-а на Пацифик као контра.

Укратко, НАТО (заједно са групом Г7) објављује рат принципима међународног права који су садржани у Повељи Уједињених нација. На свом самиту у Мадриду, НАТО је јасно ставио до знања да је спреман да пролије крв да би одбранио наслеђе чији легитимитет постоји само међу колективном маштом његових чланица. И не сви они.

Циљ остатка света сада треба да буде да настоји да минимизира штету коју је нанела ова звер и пронађе начин да је збрине пре него што може да нанесе још више штете глобалној заједници.

(Скот Ритер је бивши обавештајни официр америчког маринског корпуса и аутор књиге „Разоружање у време перестројке: контрола наоружања и крај Совјетског Савеза“. Служио је у Совјетском Савезу као инспектор за спровођење ИНФ споразума, у штабу генерала Шварцкопфа током Заливског рата, а од 1991-1998 као инспектор за оружје УН.)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (8)

СРПСКО ВОЗИЛО У САМОМ ВРХУ СВЕТСКЕ ВОЈНЕ ЕЛИТЕ: Лазар 3 понос наменске индустрије - поседује невероватне карактеристике