ПРОПАО ПЛАН АМЕРИКЕ И ЕУ: Путин опет надиграо Запад

ПЛАН САД и ЕУ да наштете Русији санкцијама кроз забрану увоза руске нафте - није успео, будући да Руси зарађују као и пре забране, наводи Си-Ен-Ен.

Фото: ЕПА/илустрација

У међувремену, глобална инфлација расте и ствара све већи притисак на многе владе и државнике попут америчког председника Џозефа Бајдена, британског премијера Бориса Џонсона и француског председника Емануела Макрона.

Западни лидери због тога разговарају о неколико мера - од ограничења цена на увоз руске енергије до централизоване куповине која би се спроводила у ЕУ.

Разматрају се чак и санкције земљама које купују руску нафту и забрана осигурања бродова који превозе нафту.

Али све те мере имају своје недостатке, а неке од њих би могле довести до додатног раста цена, због чега би јавност могла престати да подржава одлуку о санкцијама Русији.

- Постоје доступни алати, али они могу потрошачима у Европи и САД проузроковати знатне трошкове - упозорава политиколог Роберт Џонстон из Центра за глобалну енергетску политику.

Увођење санкција земљама које набављају велике количине руске сирове нафте, укључујући Кину и Индију, изазвало би пустош на глобалним тржиштима, која су већ сад под великим притиском, преноси Си-Ен-Ен.

Када је реч о нафти, увоз руског црног злата у Европу у мају пао је на 3,3 милиона барела дневно.

Али руски пораст извоза у Азију надокнадио је велик део тих губитака.

Кина је, користећи велике попусте на цене, први пут достигла два милиона увезених барела дневно. Индијски увоз такође је повећан - кретао се око 900.000 барела дневно у мају.

Русија продаје бареле своје нафте "уралс" за око 35 долара јефтиније од глобалне марке "брент", која је последњи пут трговала близу 113 долара по барелу.

Приходи од руског извоза нафте, упркос незапамћеним западним санкцијама, повећани су у мају за 1,7 милијарди долара на око 20 милијарди долара. То је знатно изнад просека 2021. године, када су Руси зарађивали отприлике 15 милијарди долара.

Како би Кини, Индији и другим земљама отежала наставак увоза руске нафте, Европа намерава да поступно уведе забрану осигурања бродова који је превозе.

Али ако се тој одлуци придружи Велика Британија, то би задало ударац глобалном систему транспорта горива, с обзиром на доминацију тржишта осигурања "Лојдс оф Лондон".

Бајденова администрација је нервозна јер би та мера могла узроковати нови скок цена.

Фото: ЕПА/Sarahbeth Maney

Мај Рознер, активиста непрофитне организације "Глобал витнес", сматра да западне земље морају ићи корак даље како би скинуле руску нафту са тржишта, будући да свако кашњење даје увозницима времена да смисле креативне начине да заобиђу правила.

САД, уз подршку Европе, могле би донети такозване секундарне санкције усмерене на земље које су наставиле пословати са Русијом, као што су то чиниле с Ираном и Венецуелом. Влада САД није искључила такав потез.

Али то би створило толика превирања и сукобе међу земљама па стручњаци сматрају да је мала вероватноћа да ће до тога доћи.

Ако би Кина и Индија морале пронаћи заменску нафту, цена тог енергента могла би лако премашити чак 200 долара по барелу.

Ограничење цене руске сирове нафте такође је једно од решења о којима се расправља. То би значило да Русија није потпуно одсечена од тржишта, него би била присиљена продавати нафту по толико јефтиној цени да не би могла профитирати.

Фото: Танјуг/Спутњик

Ово ограничење спустило би цену руске нафте и смањило руске приходе, а истовремено би омогућило да више нафте стигне на глобално тржиште.

Али и ту постоји озбиљан проблем - није јасно како би Запад могао спровести такву политику или како би натерао земље попут Кине и Индије да на њу пристану.

Владе на Западу такође би могле покушати да ублаже ограничења тако што ће повећати понуду или пустити да цене буду толико високе да потражња почне падати. Али ни за једно ни друго није једноставна рачуница.

Неке земље у Организацији земаља извозница нафте /ОПЕК/ имају капацитет за повећање производње, али велики део капацитета ових држава већ је максимално искоришћен.

У случају глобалне рецесије, делимично настале и због високе цене горива, пашће потражња за енергијом, а након тога би цене саме почеле да падају.

Али то би био веома болан процес и укључивао би губитак радних места и економску штету, посебно за породице са нижим примањима, наводи Си-Ен-Ен.

(СРНА)

Препоручујемо

Економија

2 7

РУСИЈА ПРОНАШЛА АЛТЕРНАТИВУ ЗАПАДУ: Испорука енергената моћној држави повећана 10 пута

27. 06. 2022. у 14:42

Политика

1 56

ШЕШЕЉ РАСКРИНКАО БРИСЕЛ: Украјина неће постати чланица ЕУ; Литванија пуцала себи у главу; Немачка жртвује своје становништво због САД

27. 06. 2022. у 08:00

Свет

0 0

"УРАЗУМИТЕ СЕ!" Упозорење за ЕУ из Мађарске: "Верују да могу да победе Путина и окупирају Кремљ"

27. 06. 2022. у 11:08 >> 19:13

Свет

0 0

МАТВИЈЕНКО: Преговори само ако Украјина прихвати услове

27. 06. 2022. у 09:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације