ДРХТЕ ОД АТОМСКИХ БОМБИ, А ИСПАЉУЈУ РЕДОМ ЕКОНОМСКЕ: Несагледиве последице по целу планету од Другог светског рата

Дубравка Савић

26. 06. 2022. у 10:00

БРОЈНИ "пакети" санкција којима Запад обасипа Русију због операције Москве у Украјини незапамћени су, и по обиму и по координацији, од Другог светског рата према једној светској сили.

ДРХТЕ ОД АТОМСКИХ БОМБИ, А ИСПАЉУЈУ РЕДОМ ЕКОНОМСКЕ: Несагледиве последице по целу планету од Другог светског рата

Куба, Фото АП

Иако је казнено "оруђе" Запада у обрачуну са "неподобним" државама и појединцима одавно већ искусио велики део човечанства, укључујући и наше суграђане, ове санкције уведене Русији више су од западних економских "алата" за геополитичке сврхе. Оне су израз системског ривалства које већ дејствује диљем планете као економска атомска бомба.

- Управо посматрамо како се употреба економских алата за избегавање нуклеарног рата тренутно одиграва у односима појединих великих сила са Русијом. Односе између кључних сила ће пре свега обликовати економски рат, пошто ће оне покушати да избегну директни сукоб и одбране се од употребе нуклеарног оружја, јер могу лакше да искористе зависности у економији како би вршиле притисак на друге - наводи Џонатан Хакенброх, сарадник за политику Европског савета за спољне односе.

С обзиром на то да ти "алати" укључују све, од трговинских споразума, преко ограничења на увоз, бојкота, до улагања у стратешку конкурентност и прописа осмишљених да промене понашање компанија, санкције Запада Русији су комбинација циљаних мера против олигарха, огромних финансијских ограничења, као и дугорочних, трговинских. Будући да то представља, заправо, економски рат најмоћнијих, руски "пакети" не само да се враћају као бумеранг испоручиоцима већ се њихов садржај и глобално прелива.

Сирија, Фото АП

Енергетска зависност Европе од Русије показала је сву рањивост Старог континента, па остаје кључно питање колико ће далекосежне бити лекције које ће он извући из трансатлантског солидарисања. Поједини важни производни и ланци испорука вештачки су поремећени, расте глобална инфлација, а међународно финансијско тржиште наставља да се колеба, слабећи глобалну економију. Не само Москва већ и велики део човечанства, укључујући и другу светску економију света, противи се санкцијама:

- Реалност поново показује да су санкције као бумеранг и батина са два краја. Политизација светске економије, њено претварање у инструмент и оружје, коришћење доминантне позиције у светском финансијском систему ради произвољног увођења санкција, у крајњем исходу наноси штету не само светској заједници него и онима који их иницирају - упозорава кинески председни Си Ђинпинг.

Западне земље, предвођене Сједињеним Државана, међутим, форсирају санкције, своје главно спољнополитичко "оруђе" у постхладноратовском свету. Иако према повељи Уједињених нација само Савет безбедности УН има мандат међународне заједнице да примени казнене мере које морају да поштују све државе чланице УН, у пракси током прошлог и овог века у том погледу предњаче западне земље, пре свих Америка.

Илустрација В. Н.

САД одржавају санкције против више десетина држава као средство постизања својих спољнополитичких циљева у форми ембарга на оружје, ограничавања стране помоћи, увозно-извозних ограничења, замрзавања средстава, повећања тарифа, негативног гласања у међународним финансијским институцијама, повлачења дипломатских односа, оспоравања виза, прекида летова, забране кредита, финансирања и инвестиција. САД истрајавају, упркос томе што се многи аналитичари слажу да су оне пре неуспешне него успешне. Максимални притисак санкција САД није успео да промени политику Ирака, Ирана, Венецуеле, Кубе, Северне Кореје, само је нанео штету цивилима.

- Широка употреба економских санкција представља један од парадокса савремене америчке спољне политике. Често су критиковане, чак исмеване - оцењује студија америчког института "Брукингс".

СР Југославија, Фото Н. Живановић

Јер, једностране санкције, примећује се, имају тенденцију да намећу веће трошкове америчким фирмама него циљаним, а покушај приморавања других земаља да се придруже санкцијама трећим странама које нису вољне да санкционишу мету наноси озбиљну штету различитим интересима спољне политике САД. То се управо десило када су уведене санкције против иностраних фирми које су прекршиле одредбе америчког законодавства које се односи на Кубу, Иран и Либију. Санкције, тако, коштају америчке компаније милијарде долара годишње због изгубљене продаје и повраћаја инвестиција, а хиљаде радника коштају посла. Тако је и сада:

- САД и Европа су знали да увођење санкција против Русије због догађаја у Украјини неће моћи да прође без последица по енергетско тржиште - признао је председник САД Џозеф Бајден, рекавши да је од почетка руске операције у Украјини цена бензина у САД порасла у просеку два долара, а у многим земљама још више.

Док САД, упркос свему, не одустају од санкција, Кремљ их карактерише као економски рат каквог није било, док аналитичари прецизирају већ уочљиве губитнике и добитнике.

Економије у развоју посебно су забринуте због несташице основних добара, па ће морати да се носе са одливом капитала ка сигурним уточиштима у развијеним економијама, уз мање шансе да привуку глобалне ланце снабдевања и производње. Стога су се многе земље у Африци, штитећи своје интересе, уздржале на гласању у Генералној скупштини УН о Украјини. На потезу је, чини се, закон јачег.

- Све већи удео светске трговине ће постати заснован на моћи, а не на правилима. Ово је значајан тренд. Са сигурношћу се може рећи да ће бројне компаније морати да урачунају геополитички ризик у много већој мери у инвестиционим и трговинским изборима, а државне и корпоративне политике биће више испреплетене - закључује Хакенброх.

ДИНАРА 500.000.000.000

РЕЗОЛУЦИЈА Савета безбедности 757, којом су уведене санкције СРЈ 30. маја 1992. године због оптужби за учешће у рату у БиХ, предвиђала је потпуни међународни економски ембарго. Дошло је до велике економске кризе, појаве хиперинфлације, са новчаницом апоена од 500.000.000.000 динара. Санкције су имале разоран ефекат на привреду, економију, пад животног стандарда и несташице основних животних намирница, лекова и енергената...

После потписивања Дејтонског споразума 1995. године, ЕУ и УН суспендују санкције према СРЈ, а САД задржава спољни зид санкција, забрану задуживања у ММФ-у....

ЈЕФТИНИЈЕ ОД ИНТЕРВЕНЦИЈЕ

Санкције су видљива а јефтинија алтернатива војној интервенцији у односу на то да се не учини ништа. Још једно објашњење за санкције је и боља доступност медијима. Ефекти Си-Ен-Ена могу да појачају видљивост проблема у другој земљи и подстакну жељу Американаца да одговоре - наводи се у анализи института "Брукингс".

СЛАБО ДЕЛОТВОРНЕ

ПРИСТАЛИЦЕ санкција тврде да су санкције најбоље алтернативно међународно средство и да у одсуству санкција репресивни режими немају подстицај за реформу. Али, што се тиче њихове ефикасности, признају да је утврђено да мултилатералне санкције делују само у 33 одсто случајева.

КОЛЕКТИВНО КАЖЊАВАЊЕ

ПОНЕКАД се тврди да су санкције "незаконите" или "криминалне" због, у случају економских санкција, права на развој или, у случају војних санкција, права на самоодбрану. Извештај Међународне организације за прогрес из 1996. критиковао је санкције као "нелегитимни облик колективног кажњавања најслабијих и најсиромашнијих чланова друштва, деце, болесника и старих".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ДАРИО СПАСИО ЖИВОТ ДЕЧАКУ (15): Хтео да посети Острог, а онда је кренула БОРБА за живот