РАЗУМЕМО СРБИЈУ, НИ ИРАН РУСИЈИ НЕЋЕ УВЕСТИ САНКЦИЈЕ: Интервју - Рашид Хасанпур, амбасадор Ирана у Србији

РАТ у Украјини последица је занемаривања Русије и њених интереса, као и честих провокација на рачун Москве. Три су фактора који стварају кризу и ратне сукобе: изолација, понижавање и наметање.

Фото Д. Миловановић

Москва је свему томе била изложена и то је срж и корен њене интервенције у Украјини. Све, ипак, не значи да одобравамо рат, јер ниједан оружани сукоб није решење проблема, нарочито у данашњем свету.

Ово, у разговору за "Новости", истиче његова екселенција Рашид Хасанпур, амбасадор Исламске Републике Иран у Србији. На питање да ли је могло да се претпостави у ком правцу ће се одвијати руска интервенција у Украјини, која заокупља свет и прети да га промени, одговара да је сам био при ставу да рат неће тећи онако како је то Москва замислила, будући да, како истиче, кад рат уђе у земљу, ствара у њој атмосферу отпора.

Москва није успела да, за неколико првих дана, постигне циљ и оконча своју мисију.

- Улазак Русије у Украјину свом војном снагом и неуспех који је доживела, потврђују да ратом не можеш ставити тачку на проблем. Сукоб се могао избећи, али, другачијим понашањем САД и Запада. Нису сви потенцијали били исцрпљени и могла су се још тражити дипломатска решења.

Какав је ирански став према рату у Украјини?

- Техеран разговара са Кијевом, пружамо Украјини хуманитарну помоћ, али санкције Русији нисмо увели, и противимо им се, јер смо 40 година под ембаргом и врло добро знамо каква је то мука и каква штета по становништво и земљу. Јако добро разумемо став Србије и у великој мери су позиције Србије и Ирана и по том питању сличне. Желимо да победи здрав разум, да се постигне компромис и обе стране сачувају образ. Ако Запад, међутим, жели да злоупотреби ситуацију, стање ће се погоршавати, па нису искључени трећи светски, или нуклеарни рат.

Да ли овај сукоб прети да подели свет и подигне нову гвоздену завесу?

- Последица ће свакако бити, могу се очекивати промене у смислу нове прерасподеле снага, а трансформације ће погодити политичке и војне структуре. То је већ видљиво у начину понашања других земаља, па тако, НАТО, који је имао кризу идентитета, сада је више нема, а уместо ње, добио је нову мотивацију. То, ипак, не значи да ће промене обухватити целу планету, у смислу гвоздене завесе.

Да ли ће те промене бити на штету или у корист Москве?

- Мислим да ће Москва да мења своје понашање и на крају ће то изаћи у њену корист.

Кремљ ће превазићи позицију конфронтације и доћи у позицију сарадње, дакле, стићи ће до онога што је деценијама безуспешно покушавао: да буде део Европе, а не насилно изолован.

Фото Д. Миловановић

Нуклеарна стратегија Техерана, дуго је у центру пажње светске јавности.

- Говоримо о принципима, прецизно дефинисани међународним споразумима, укључујући Споразум о ограничењу оружја за масовно уништење, чији смо потписници. Од својих легитимних права не одустајемо, а то је и право на развој нуклеарног програма у мирољубиве сврхе. Ми нисмо напустили преговарачки сто, али је главни преговарач и потписник Резолуције СБ 2231 одлучио да изађе из споразума.

Да ли вас је неко подржао у том тренутку?

- Имали смо политичку подршку Велике Британије, Француске и Немачке, али нису то могле економски да испрате због испреплетаности сопствених интереса са америчким.

Двоструки аршини су неминован пратилац односа у свету?

- Док год буде постојала неравнотежа у снагама између земаља остаће, нажалост, и они. Земље које стављају себе у доминантну позицију, не желећи да третирају друге као себи равне, настоје да сувереним државама наметну свој начин размишљања, живљења и сопствене вредности. Сведоци смо тога на сваком кораку и ви у Србији имате проблем са тим. У Повељи народа којом су основане УН све је јасно дефинисано, али се, нажалост, не примењује.

На пример?

- У нашем региону, више од 70 година, Израел не поштује резолуције УН о палестинском питању. Ипак, ниједна земља се томе озбиљно не супротставља, иако Израел оружано напада суседе и бомбардује. Милиони Палестинаца протерани су са својих огњишта, свакодневно се бележе нове жртве. То понашање не само што је затровало односе у региону, него је пореметило и односе у целом свету.

Шта би могло да смири кризу у вашем региону?

- Криза у региону ће се смирити ако се буду поштовала елементарна права палестинског народа, коме је ускраћено чак и право на молитву. Зато смо, одмах после победе наше Револуције и оснивања Исламске Републике, последњи петак у рамазанском посту прогласили за Светски дан подршке обесправљеном палестинском народу (Светски дан Кудса). То је грађански позив свим земљама света, да политички подрже права палестинског народа.

Ближе ли се крају преговори о нуклеарном развоју Ирана и може ли се очекивати крај санкција и повратак Техерана на међународна тржишта нафте и гаса?

- Очекивали смо много од америчког председника Џозефа Бајдена, али су му, због притисака лобија, унутар и изван Конгреса, руке везане. Јер, док је био потпредседник за време Барака Обаме, био је главни преговарач са нама. Још полажемо наде у добар договор, који ће бити добар за читав свет.

Какви су сада билатерални контакти са САД, пошто је Џозеф Бајден поново одбио да скине Иранску револуционарну гарду са америчке листе терористичких организација?

- Бајден као и ми жели да побољша билатералне односе. Уосталом, око милион и по Иранаца живи у САД, па и зато, не само да нисмо непријатељи Америци, него желимо да сарађујемо, али под условом да будемо самостални, да доносимо одлуке без притисака са стране. Не желимо да постоји атмосфера хегемоније какву нам приписују, а с друге стране, ни да нам намећу туђе мишљење, да морамо да питамо друге да ли смемо да пијемо воду.

Али, свесни смо да свако ко жели независност, мора да плати цех.

Однос са Израелом је прилично оптерећен?

- Ми нисмо непријатељи Јевреја, него противници понашања њихових власти. Јевреји врло удобно живе у нашој земљи, имају своје представнике у парламенту, поносни су на Кира Великог који је спасао све Јевреје из Вавилона. Иранци су (са)чували Јевреје и негују успомену на то.

Шта би требало Израел да ради?

- Најмање што може да учини, јесте да почне да примењује постојеће резолуције СБ. Себи дозвољава да има више десетина нуклеарних бојевих глава, а другим земљама не допушта ни да се баве мирољубивом нуклеарном енергијом. Иранска доктрина не дозвољава употребу нуклеарног оружја у војне сврхе. Сами смо ушли у Споразум који ограничава употребу нуклеарног наоружња и прихватили смо све протоколе произашле из тог споразума.

Како оцењујете политичке и  економске односе са Србијом?

- Ако гледамо са историјског аспекта односи су увек били добри. Са СФРЈ имали смо годишњи обим трговинске размене од чак 800 милиона долара. Распадом Југославије, односи су се пореметили и обим трговине је опао, али је све поново кренуло узлазном линијом. Сви политички предуслови постоје у обе земље, а то су заинтересованост и добра воља, као и слични ставови. Природно, ту су ограничења и изазови, један од њих су санкције које су САД једнострано и злочиначки наметнуле Техерану, други је што је Србија на путу у ЕУ. Обе земље имају искуство са санкцијама и знају како да те проблеме превазиђу. Интензивно се ради на развијању односа у многим сегментима, од туризма до спорта и културе.

НИСАМ У ТУЂИНИ

ИМА ли нечега што чини да се у Београду осећате као код куће?

- Да постоји огромна сличност у обичајима, наравима, култури знао сам одраније, али сам се потпуно уверио током последње две године откако сам у Србији. Срби који бораве у Ирану кажу да су се тамо осећали као код куће, а и Иранци који дођу овамо, одушевљени су не само пријемом домаћина, него и бројним сличностима међу наша два народа. Ја две године, колико сам на амбасадорској дужности, нисам ишао у домовину, јер и не осећам носталгију. То је зато што се у Београду не осећам као у туђини, како сам се осећао службујући у многим другим земљама пре Србије.

У БУДУЋНОСТИ НАФТА И ГАС

ШТА Иран извози у Србију, а шта из ње увози? Има ли препрека за још бољу сарадњу?

- У Србију највише извозимо петрохемијске производе, различите полиетилене, полимере, сушено воће, а планирамо да извозимо вештачко ђубриво и да у будућности искористимо потенцијале у области нафте и гаса. Увозом из Србије задовољавамо 17 одсто наших потреба за семенском робом, у питању је чак 20 сорти семена, највише кукуруза, сунцокрета и поврћа, а намера нам је да увозимо и месо. Од посете председника Александра Вучића Ирану после конституисања нове српске владе и парламента, очекујемо да буде прекретница ка још бољим односима и интензивнијој сарадњи.

ТРОСТРУКИ РАСТ

Колики је данас обим робне размене између наше две земље?

- Пре две године имали смо 50 милиона долара обим годишње робне размене, током короне се преполовио, а 2021. се вратио на пређашњи ниво. Порастао је за око 115 одсто у односу на 2020. годину, а очекујемо да ће добри темељи које смо поставили давати све веће плодове, па се процењује да ће већ ове године бити троструко већи.

Препоручујемо

Свет

0 0

ПОВЕРЉИВИ ИЗВЕШТАЈ: Иран почиње да производи делове за обогаћивање уранијума

14. 04. 2022. у 16:25

Свет

0 3

ИРАН ПРЕТИ ОСВЕТОМ ИЗРАЕЛУ: Платићете због напада на Сирију, убили сте официре! (ФОТО)

09. 03. 2022. у 10:48

Свет

0 0

УЗБУНА У ИРАНУ: Експлозије у неколико градова, људи бежали из кућа, а све због грмљавине

16. 01. 2022. у 15:30

Свет

4 48

ВИШЕ ОД 1.000 ТЕНКОВА И ХЕЛИКОПТЕРА НА ПРАГУ ИРАНА: Британска војска сели главну базу за обуку из Канаде у Оман да би били ближе Украјини

24. 11. 2021. у 17:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације