ПО РЕЦЕПТУ ДЕ ГОЛА: Марин ле Пен хоће заокрет Француске спољне политике
ТЕКТОНСКЕ промене очекују Европу и свет ако Марин ле Пен буде изабрана за председницу Француске. Износећи спољнополитичке приоритете, истакла је да не намерава да изађе из НАТО-а и ЕУ, али зато жели да изврши реформе из корена.
Фото АП
Када је реч о НАТО-у, казаљку историје би вратила на време Де Гола, када је Француска изашла из интегрисане команде.
- НАТО, а не ЕУ, дугујемо релативни мир на европском континенту, ако изуземо разбијање Југославије - поручила је.
Што се тиче ЕУ, она ову организацију види као заједницу суверених држава. Ресетовање односа креће од суседне Немачке.
- Француско-немачки мотор ЕУ је фикција - рекла је, и као пример неслагања навела став око ширења на Западни Балкан.
Поручила је да са Немачком постоји међусобна културолошка и економска повезаност, али да су интереси двеју земаља различити.
- Нећу допустити Немачкој да уништи француску нуклеарну индустрију - рекла је, додавши да ће обуставити сарадњу с Берлином око заједничких борбених авиона и тенкова.
Неће ни дати глас за то да Немачка добије статус сталне чланице СБ УН. С друге стране, заложиће се да се француски и немачки језик више користе у европским институцијама, уместо енглеског који је постао синоним за "неолиберално размишљање."
Спољну политику намерава да постави на истицању величине Француске, заступању само оне политике која је у француском интересу и враћању независности француске дипломатије. За међународну заједницу користи израз "заједница нација", што подразумева равноправност, без хегемоније, са немешањем у унутрашња питања уместо политике мешања коју је, како је истакла, поставио Бернар Кушнер. Заговара мултилатерализам и разумевање геополитике нација, без осуда унапред.
"Европским технократама без душе" најавила је повратак значаја билатералних односа.
Нагласила је и да нема намеру да Западни Балкан остави ексклузивном утицају САД, Русије, Турске и Немачке. Инсистира и на равноправним односима с Кином.
- Не верујем да треба, под претекстом адаптације на технолошку револуцију, да пратимо кинеско-калифорнијски модел капитализма надгледања - рекла је, али и поручила да "неће пратити Бајденову администрацију којој је потребан непријатељ да би окупила савезнике под својом доминацијом" и која је, према њеним речима, превише агресивна према Пекингу.
Сматра да је у интересу НАТО-а стратешко партнерство с Русијом после рата у Украјини, "чак и под хипотезом прибојавања Вашингтона од Европе која се простире од Лисабона до Владивостока", сматрајући да САД "немају никакав интерес за стварање руско-кинеске уније". А имала је речи и за свог противника у другом кругу председничких избора:
- Макронова визија постхришћанске и постевропске цивилизације је дехуманизована и утопијска.
КОНГЛОМЕРАТ ПРИЈАТЕЉА
МЕЂУ земље с којима Француска има посебне односе, навела је Велику Британију, Ирску, Холандију, Белгију, "сестринске латинске државе" Шпанију, Португалију, Италију и Румунију, Аргентину и "историјски пријатељске и интимно блиске земље" као што су Сенегал, Габон, Нигер, Гвинеја, Чад, Грчка, Србија, Хрватска, Словенија, Јерменија и Египат. Зачудила се како је могло да прође по 15 или 20 година између две посете француског председника Србији или Хрватској.
Препоручујемо
КОРУМПИРАНИ САРКОЗИ ПОДРЖАО МАКРОНА: Део републиканаца више нагиње ка Марин ле Пен
12. 04. 2022. у 15:30
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)