Свет

НЕМАМО ХРАНУ, НЕ МОЖЕМО У КАМИОНЕ: Драма седморице возача камиона из Србије - једни заробљени у Украјини, други чекају на граници ка Пољској

Б. Царановић

03. 03. 2022. у 11:30

НИ после недељу дана, седморица возача камиона из Србије који су "заробљени" у Украјини нису пуштени да наставе вожњу ка својим кућама.

НЕМАМО ХРАНУ, НЕ МОЖЕМО У КАМИОНЕ: Драма седморице возача камиона из Србије - једни заробљени у Украјини, други чекају на граници ка Пољској

На граници са Пољском, код прелаза Јагодин, налазе се четворица возача, један је блокиран двадесетак километара од Кијева, а двојица код прелаза Доманово - избачена су из својих камиона, дословно су на улици, без новца, хране и воде.

Претходног дана, 24 превозника, после вишедневног труда Привредне коморе Србије и Амбасаде Србије у Украјини, пуштени су са прелаза Ђаково и коначно су на безбедној румунској територији. За седморицу возача на другим прелазима драма још траје.

У најтежој ситуацији јуче су били шофери на граничном прелазу Украјине са Белорусијом - Доманово. Дејан Јованичић из Љига и Данило Полић из Београда су претходних шест дана боравили у мотелу удаљеном 30 километара од својих камиона, из којих су их избацили украјински војници. Када су јуче отишли до својих возила, јер су и из мотела отерани, а немају више ни новца, нити ишта за јело и пиће, није им било дозвољено да уђу у камионе.

- Једва смо се домогли неког аутобуса који смо сатима чекали да бисмо стигли до наших возила, а не дају нам да приђемо - очајан је Јованичић.

- Нема никог осим нас и наша два камиона овде. Новца немамо, а и да можемо да подигнемо са картица, све радње су празне. Около је само шума, а први следећи превоз који бисмо могли да ухватимо иде тек следећег дана. Не знамо шта да радимо и да ли ћемо преживети.

Најближе ратним дешавањима, на само 20 километара од Кијева, на огромном паркингу у месту Семиполки, недељу дана чека слободу Александар Дражић из Јагодине. Једини је Србин на том месту, али иако најближи пуцњави, он је у односу на колеге на границама чак безбеднији и боље снабдевен основним намирницама за живот.

- Има овде још превозника из Русије, Белорусије, Казахстана - прича за "Новости" Дражић.

- Ноћу смо у склоништу, а онда ујутру дођемо до камиона да се згрејемо. Доскоро смо могли да купимо намирнице у драгстору, али је испражњен. Назад ка Русији не могу, путеви су разровани, прешли су тенкови, нити напред ка Кијеву, јер рат бесни. Само да се ово што пре заврши. Зову из амбасаде, али не могу да нам помогну. Уз сву неизвесност, додатни страх ми уносе наоружани мештани, парадирају са ловачким пушкама, обучени у униформе.

Робу у Дражићевом камиону чине ролне папира које из Русије превози ка Чачку. Има све уредне папире, али му то не помаже. Четворицу његових колега украјински цариници држе на граници са Пољском, на прелазу Јагодин.

- Недељу дана не успевамо да изађемо из Украјине. Под великим смо притиском, у константном страху и стрепњи да ли ћемо извући живе главе - каже за "Новости" Владимир Белић (24), превозник из Чачка.

- У камионима смо непрестано, а осим наших, задржано је и неколико десетина углавном белоруских и руских возила. Униформисани, наоружани украјински војници или цариници, непрестано нас претресају, испитују ако изађемо из камиона накратко. Говоре нам да нас држе да се не придружимо руским војницима и убијамо украјинску децу. Држе нас дословно као таоце. Нудили смо да узму и камионе и робу, само да нас пусте.

ОСЛОБОЂЕНИ

АПЕЛУЈЕМО на све надлежне да помогну и извуку наше колеге из Украјине - каже Драган Лазић, један до шофера који су се јуче домогли румунске територије. - Преживели смо пакао, извукли смо се, али стрепимо за наше пријатеље.

ЗАХВАЛНИ КРИЗНОМ ШТАБУ ПКС

ВРЛО је напето и много нам значи подршка Кризног штаба Привредне коморе Србије, са којима смо на вези 24 часа и који све чине да нас спасу - каже Владимир Белић. - Са друге стране, не осећамо никакву подршку наше амбасаде у Украјини. У овом моменту не видим никакав излаз и како ћемо се извући одавде.