Свет

ФРАНЦУСКА САДА ЈЕДИНА НУКЛЕАРНА СИЛА У ЕУ: На данашњи дан пре 62 године Париз у алжирској пустињи извео тестирање атомске бомбе

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

13. 02. 2022. у 11:28

НЕКОЛИКО новинара, чије је присуство одређено лутријом из шешира, поређало се један до другог, строго пратећи инструкције. Сели су на под, окренули леђа епицентру удаљеном двадесет километара, главом међу коленима, склопљених руку испред себе, са тамним наочарима за заштиту.

ФРАНЦУСКА САДА ЈЕДИНА НУКЛЕАРНА СИЛА У ЕУ: На данашњи дан пре 62 године Париз у алжирској пустињи извео тестирање атомске бомбе

Пред детонацију, као најава, уз звуке трубе, испаљено је најпре пет жутих ракета, а затим по једна наранџаста и бела и на крају црвена. Минут касније, страховит блесак запарао је небо и за собом заковитлао пешчану прашину триста метара у круг, под врелином од неколико милиона степени. На бистром небу појавила се огромна бела печурка, израстајући из злокобне љубичасте дршке.

Тако је извршена прва француска нуклеарна проба, баш на данашњи дан, 13. фебруара 1960. године, у пустињама тад још увек француског Алжира, усред Алжирског рата. Свему су присуствовала и двојица радијских новинара која су усхићено преносила импресије. Ова светска премијера директног преноса експлозије нуклеарне бомбе хитно је, затим, пребачена авионом у Париз и током дана емитована у програму.

Генерал Де Гол је на овај начин желео да покаже снагу Француске у свету, а на пројекту А-бомбе радио је тајно одмах од завршетка Другог светског рата, да наследнике Гала више никада не би задесиле понижавајуће ситуације као приликом избијања два велика светска рата. Званични назив ове пробе био је "Плави јербоа", по пустињском скочимишу који туда тумара. Плава боја додата је као симбол Француске у свету.

И поред великог противљења локалног становништва, прва француска нуклеарна проба извршена је тачно у 7.04 ујутро, у свитање, док је по новинарској репортажи небо рудело над пустињом, у војном нуклеарном центру у Хамудији у региону Реган који је припадао тадашњем француском департману Сахаре, на око 1.200 километара ваздушном линијом од главног града Алжира. Све је припремано у близини, у подземном центру у коме је радило између шест и седам хиљада људи.

Плутонијумска бомба је била постављена на метални торањ висок 100 метара и развила је снагу од 70 килотона. Сеизмолошки апарати у Стразбуру ухватили су потрес у 7 сати и 20 минута! С војне тачке гледишта, био је то потпуни успех. Француска је тако постала четврта нуклеарна сила у свету, после САД, СССР и Велике Британије. Уједно, била је то најјача прва проба. Америчка је имала јачину 19 килотона, совјетска 22, а британска 25. Експлозија усред Сахаре имала је јачину три до четири пута већу од од оне у Хирошими.

Присутни новинари су били веома изложени зрачењу изазваном експлозијом бомбе. Али, лоша судбина задесила је и становнике најближих насеља удаљених 70 километара. Процењено је да су радиоактивне падавине у први мах загадиле подручје широко око двеста километара и дугачко око сто. У региону су примећене многобројне аномалије и здравствени проблеми. Увећао се број канцерогених обољења, нарочито тироидне жлезде и плућа, а регистровани су и случајеви леукемије и абнормалних гениталних формација.

Тек је 2014. године, када је скинута ознака тајности с одређених докумената, могло да се сазна да су радиоактивне честице падале дуже него што је првобитно било предвиђено, пуних тринаест дана. Ваздушне струје, које су се у дану експлозије кретале с истока на запад, шириле су их далеко по Африци, а касније и по Европи.

Дан по детонацији, нуклеарни облак је стигао до главног града Чада Нџамене и престонице Централноафричке Републике Бангија. Затим се кретао ка западној Африци и четири дана касније дошао до престонице Малија, Бамака. Две седмице касније појавио се на обалама Сицилије и Шпаније. Суседне земље тадашњем француском Алжиру жестоко су се побуниле, а Мароко је опозвао амбасадора из Париза.

Француска је затим у кратком року извела серију експлозија у истом сектору, сличног назива. "Бела јербоа" експлодирала је 1. априла 1960. и то баш током посете руског председника Никите Хрушчова Паризу, 27. децембра је уследила "црвена јербоа", а 25. априла следеће године "зелена јербоа". Оне су, ипак, имале знатно мању снагу, биле су само "пратња" главној експлозији и имале су снагу мању од пет килотона.

Почетком двехиљадитих, започето је са истрагом поводом недовољне заштићености цивила и војних лица, а тек су 2006. неки од најзагађенијих делова забрањени за приступ. Француски суд је 2008. одредио инвалидску пензију бившем војнику старом 65 година због болести коју је могла да изазове нуклеарна проба којој је присуствовао. После тога, власти су утврдиле суму од укупно 10 милиона евра као надокнаду жртвама.

Француска је од 1960. до 1996. извела укупно 210 нуклеарних проба, укупне снаге од око 13 мегатона, а на њима је радило око 150.000 војних лица и цивила. Уз четири поменуте, од 1961. до 1966. извршено је и 13 подземних проба у Екеру, такође на југу Алжира, затим 46 ваздушни проба од 1966. до 1974. у Полинезији око острва Моруроа и Фангатофа, а потом још 147, на истом месту, подземних, од 1975. до 1996, када су дефинитивно обустављене одлуком тадашњег председника Жака Ширака, који је био суочен са све већим критикама из земље и света због штета које природи и човеку наносе ове пробе.

После изласка Велике Британије, Француска је сада једина нуклеарна сила унутар ЕУ. Та снага на војном пољу помаже јој да одржи лидерску позицију, њеном председнику Макрону да предлаже, чак, и формирање европске војске, а ових дана даје му, између осталог, и значајан легитимитет да у име целе Уније преговара са Москвом и Кијевом, покушавајући да Европу, пуну нуклеарних бојевих глава, поведе у другом правцу, ка мирнијој луци.

ЗАБРАЊЕНО ЗА ЛЕТОВЕ

ИЗ безбедносних разлога, простор од деведесет хиљада квадратних километара изнад епицентра експлозије био је забрањен за летове још од октобра 1959. године, док је у тренутку детонације проширен на милион и по кврадратних километара.

ГЕНЕРАЛ ГАЛОА ОТАЦ ПРОЈЕКТА

ЗА вођење пројекта производње прве француске атомске бомбе, који се спроводио у највећој тајности, био је задужен генерал Пјер Мари Галоа (1911-2010). Добио је надимак оца француске нуклеарне стратегије. Био је, иначе, велики пријатељ Срба и оштри противник НАТО напада на нашу земљу крајем деведесетих година прошлог века.

03. 12. 2020. у 09:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВУЧИЋЕВО УПОЗОРЕЊЕ УДАРНА ВЕСТ У РУСКИМ МЕДИЈИМА: Европа мора да схвати, Америка се никад више неће вратити

Политика

0 37

ВУЧИЋЕВО УПОЗОРЕЊЕ УДАРНА ВЕСТ У РУСКИМ МЕДИЈИМА: Европа мора да схвати, Америка се никад више неће вратити

ИЗЈАВА председника Србије Александра Вучића, у којој упозорава да Европска унија мора да се суочи са чињеницом да се Сједињене Америчке Државе никада неће вратити старом моделу односа са Европом, објављена је као ударна вест на насловној страни светског издања руског портала Спутњик, као и на руској агенцији РИА Новости.

27. 01. 2026. у 07:44

У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује

Друштво

0 21

У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује

НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.

23. 01. 2026. у 14:21