ДА ЛИ ОДГОВОР ВАШИНГТОНА ЗНАЧИ РАТ: Улог за Украјину је подигнут, шта ће се сада десити и како ће Путин реаговати?

М.Ђорђевић

27. 01. 2022. у 11:46

ВАШИНГТОН је одбио да да гаранције да се НАТО неће ширити на исток и, пре свега, да Украјина неће бити укључена у алијансу. Шта ће се даље десити, с обзиром на то да је прошло више од два месеца откако је Владимир Путин директно покренуо питање гаранција. Да ли то значи да почиње рат?

ДА ЛИ ОДГОВОР ВАШИНГТОНА ЗНАЧИ РАТ: Улог за Украјину је подигнут, шта ће се сада десити и како ће Путин реаговати?

Foto: Tanjug/AP

Почнимо од тога да негативан одговор Сједињених Држава на руске предлоге и захтев уопште није изненадио Кремљ: нико се није надао да ће Американци једноставно одступити од Украјине, наводи руски аналитичар Петар Акопов за РИНА Новости.

Циљ је био другачији – подизање улога, појачавање проблема борбе за Украјину на нови ниво, много мање пријатан за Запад у целини (а између нас и атлантиста постоји пуноправни геополитички рат за овај део историјске Русије). Да ли одбијате да нам дате чак и привремене гаранције неатлантизације Украјине? У реду онда, не осуђујте нас касније.

Сједињене Државе су из овога закључиле да се Русија спрема да војном силом реши украјинско питање. У последњих неколико месеци оптужбе о скором руском нападу постале су масовне. Суочени смо са правим информационим ратом, што је, заузврат, навело многе да поверују да сам Вашингтон води игру до рата у Украјини да би Русији увели „паклене санкције” и срушили европско-руске односе. САД су наводно спремне да жртвују саму Украјину, у смислу, нека Руси решавају сами тај проблем.

Ентони Блинкен и Сергеј Лавров у Женеви / Фото АП

Такво мишљење није ретко у Русији, штавише. По томе, у најбољем случају за наше противнике, добићемо дуготрајни герилски рат на окупираној територији, а у најгорем случају бићемо принуђени да дуги низ година трошимо огромне снаге и средства на довођење Украјине у ред. А у сваком случају, поуздано и дуго ћемо се свађати са Европом, која у потпуности испуњава англосаксонске интересе.

Релевантност оваквих теорија може се оповргнути тачку по тачку, или можете једноставно да се присетите да Вашингтон никада није ништа предао. Украјина је сада једно од најважнијих добара не за Сједињене Државе, односно за атлантску наднационалну елиту која одређује америчку политику. Уз помоћ украјинског питања може се истовремено и обуздати Русија и вршити притисак на њу, и утицати на европска питања; па зашто се лишити тако згодног алата. Зарад могућег рата Великоруса и Малоруса? Па ово треба сачувати за крај, у крајњој нужди, када нема другог начина да се искористи Украјина.

Осим тога, да би се увеле „паклене санкције“, није потребан прави рат: по жељи, могу се покренути под било којим другим изговором (у то су се сви уверили последњих година). Али те жеље нема, али постоји јасан страх од почетка рата у Украјини. И страх од губитка Украјине ако заиста почне прави рат. Зато је последње што Запад занима изазивање правог војног сукоба.

Фото: Нацгвардія України

Зашто хушкати Кијев на озбиљне провокације против Донбаса ако би одговор могао бити губитак Украјине? Русија би добила Украјину, односно опет би по формули Бжежинског постала империја. У сваком случају, санкције нас не би сломиле, јер се свет променио чак и у односу на 2014. годину, а оне могу тешко да погоде Европу. Страдала би и атлантска солидарност. Европљани би били принуђени да се потчине Англосаксонцима, а добро знају да су једноставно принуђени да плаћају туђе амбиције. Потпуни прекид америчко-руских односа и прелазак у фазу активне конфронтације широм света утицао би на шансе за реализацију главне америчке фикс идеје: изградње широког антикинеског фронта. То је већ било неоствариво у светским размерама, али онда би на то морало потпуно да се заборави.

Али, и Кијев може да изазове рат, има ли садашња власт шта да изгуби? Ово је такође веома чудна претпоставка. Украјинска елита живи утеривањем страха пред „руском претњом“ и унутар земље и на Западу. Али уз сву своју мегаломанију, добро је свесна да у глобалној политици није субјект, већ објекат, односно да од ње ништа не зависи. Покренути непријатељства у Донбасу да би задовољили најтврђу фракцију међу атлантистима? Организовати малу провокацију, која је довољна да се након узвратних акција оптужи Русија за агресију? Без гаранција да ће се Русија ограничити на симетричан одговор: шта ако буде асиметричан? При томе, Кијев не само да нема гаранције војне подршке Запада – сасвим је јасно речено да НАТО неће прискочити у помоћ. Да ли у Кијеву живе самоубице и идиоти? Има похлепних и јадних лопова, али дефинитивно не самоубица.

Foto AP

Јасно је да је Русија главна гаранција мира, зато што братоубилачки рат не одговара интересима целог руског народа: ни његовог великоруског, ни малоруског дела. Пре једног века доживели смо грађански рат великих размера, а у последњих осам година видели смо његово избијање у Донбасу. Разлози су нам јасни: то су последице распада СССР-а и покушаја да се прекодира, дерусификује западни део историјске Русије, да се од ње изгради прво не-Русија, а потом анти-Русија.

Нећемо дозволити тако нешто. Једноставно зато што би то била издаја наших предака и потомака, почетак краја руске цивилизације. Неће бити антируске Украјине, неће доћи до атлантизације Украјине: за то ће Русија учинити све што је потребно и могуће, па чак и више. Све осим рата између два дела једног народа.

БОНУС ВИДЕО: 

ОВО МЕСТО ЈЕ РУСИМА ВЕОМА ВАЖНО: Доказ нераскидивог пријатељства на Новом гробљу у Београду

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Слуцки: САД криве за прекид преговора Украјине и Русије