БОГАТАШИ У СТРАХУ ОД ПОРЕЗА МАСОВНО РАСПРОДАЈУ АКЦИЈЕ: Само Маск и Безос се ослободили 10 милијарди долара (ВИДЕО)

Новости онлајн

06. 12. 2021. у 22:13

ОВА година је веома добра за берзе. Акције Мајкрософта, Тесле, Амазона, Мете (тј. Фејсбука) поскупеле су од почетка године, као и вец́ина технолошких компанија. Била је то генерално добра година на берзама и многи људи су лепо профитирали, посебно акционари технолошких компанија.

БОГАТАШИ У СТРАХУ ОД ПОРЕЗА МАСОВНО РАСПРОДАЈУ АКЦИЈЕ: Само Маск и Безос се ослободили 10 милијарди долара (ВИДЕО)

Фото: ЕПА

Добар раст цена током године мотивисао је многе да продају своје акције. И не само обични акционари, вец́ и директори, оснивачи и остали „инсајдери“. Инсајдер је термин који се користи за означавање људи повезаних са компанијама чије су акције у власништву (директори, оснивачи) и који могу имати инсајдерске информације које нису јавно доступне.

Директори и инсајдери су ове године продали 69 милијарди долара акција, 30 одсто више него прошле године и 79 одсто више од десетогодишњег просека. Очекује се да ц́е се овај тренд интензивирати у 12. месецу.

Џеф Безос, Илон Маск, Марк Закерберг, Сатја Надела (извршни директор Мајкрософта) тргују акцијама по дефаулту и у томе нема ништа чудно, осим релативно великог промета. Могуц́е је да само желе да профитирају на овогодишњем скоку цена, али и да је реч о предбожиц́ном рашчишц́авању како би се избегли нови порези који се уводе 2022. године.

Треба нагласити да нема ништа противзаконито у њиховом власништву над акцијама предузец́а чији су оснивачи или директори, односно „инсајдери“, нити у трговању акцијама. Али управо зато што су инсајдери, постоји велики ризик да ц́е искористити своје интерно знање о компанији како би створили неправедну предност у односу на друге акционаре и инвеститоре. У САД постоје строги закони и правила о томе како је инсајдерима дозвољено да тргују акцијама.

Смисао ових закона је да спрече инсајдере да користе своја знања и информације које нису доступне јавности да утичу на берзу у личну или билочију корист. Берзе у САД не функционишу као некадашњи Дивљи запад, необуздано и без правила, она је заправо једно од најрегулисанијих тржишта. У стварности, веома мали део укупног промета односи се на незаконите радње као што је нелегална трговина инсајдерима.

Али то не значи да је инсајдерска трговина потпуно забрањена и да оснивачима и директорима није дозвољено да тргују акцијама својих компанија. Могу, али такве трговине морају бити пријављене посебној државној агенцији (СЕЦ - У.С. Сецуритиес анд Ексчејнџ Комишион) која има неколико хиљада запослених и надгледа такве операције. Наравно, то није једина ствар коју она ради, вец́ главни разлог њеног постојања.

Основан је 1934. и једно је од тела створених као одговор на колапс Великог Волстрита 1929. године, догађај који је најавио Велику депресију. Занимљиво је да је први председник СЕЦ-а био Џозеф Патрик Кенеди, отац каснијег председника САД Џона Кенедија.

Инсајдери се морају унапред најавити по такозваним плановима 10б5-1. Реч је о програмима који унапред обавештавају регулатора, поменуту СЕЦ – У.С. Комисија за хартије од вредности, да ц́е одређени инсајдер трговати акцијама компаније са којом је повезан у унапред одређено време и по чврсто дефинисаним правилима која обезбеђују да се не ради о незаконитој трговини инсајдерима и доказујуц́и да њихова трговина није резултат неке информације које нису јавне.

Дозвољено је трговати само према информацијама које су свима доступне, а свако одступање од тога је законски кажњиво. На пример, ако неко добије тромесечни финансијски извештај компаније са акцијама на тржишту пре него што буде објављен и користи те информације да купи/прода тај удео пре него што се квартални финансијски извештај објави, биц́е кривично гоњен јер је то недопустиво. .трговање инсајдерским информацијама, односно информацијама које нису јавно доступне.

Људи попут Џефа Безоса, Илона Маска, Марка Закерберга морају да тргују акцијама кроз такве планове 10б5, по правилу морају да се придржавају ригорозних захтева како би осигурали да ово није нелегална трговина инсајдерима, а све како би се очувао потпуни публицитет информација и једнаки услови трговања за све учеснике на берзи.

Илон Маск је само прошле недеље продао акције у вредности од 1,05 милијарди долара. Џеф Безос је до сада ове године продао 9,97 милијарди долара, четири пута више него 2019. и скоро десет пута више од просечне годишње трговине пре 2019, која се кретала око милијарду долара. Закерберг је продао 4,47 милијарди долара акција Мете, односно Фејсбука, а оснивачи Гугла Лари Пејџ и Сергеј Брин око 1,5 милијарди долара акција Алфабета.

Извршни директор Мицрософта Сатиа Надела продао је скоро половину својих акција у Мицрософту у новембру за 285 милиона долара (у поређењу са Маском и Безосом, изгледа рибе). Све ово је продато у складу са правилима наведеним у 10б5-1 и добило је одобрење СЕЦ-а. Комисија за хартије.

Поред профита од раста цена акција, велика распродаја је била вођена чистим прагматизмом; избегавање пореза.

Вашингтон (савезна држава, а не савезна влада на нивоу САД) намец́е порез на капиталну добит од 7% на износе изнад 250.000 долара, што значи да ц́е сви становници који зарађују на трговању акцијама (између осталих извора прихода од капитала) плац́ати више од $ 250.000 да плати порез од 7% на сав приход од тог износа па надаље. Капитални добици представљају повец́ање вредности имовине: земљишта, зграда, машина, аутомобила, хартија од вредности (акције и обвезнице). Мери се као разлика између продајне цене и цене по којој је добро претходно купљено. Наравно, милијардере највише погађају акције, односно приход од продаје акција, јер они држе највише имовине у акцијама.

Постоје начини да се основни лични одбитак од 250.000 долара може повец́ати, а ствари попут прихода од некретнина, пензионих фондова, стоке, сече (ово је главна индустрија у држави Вашингтон) нец́е бити опорезоване. Неке адвокатске фирме су најавиле тужбу за оспоравање законитости новог пореза, тврдец́и да он крши Устав САД (конкретно трговинску клаузулу), али и Устав Вашингтона, који забрањује порезе на доходак, а адвокатске фирме кажу да је порез на капиталну добит је заправо порез на доходак.

Процењује се да ц́е Надела (извршни директор Мајкрософта) уштедети око 20 милиона долара због продаје акција пре увођења пореза на капиталну добит, а Џеф Безос до 700 милиона долара.

Најављено је и повец́ање федералних пореза широм САД. Планирано је увођење двоструког пореза на доходак од 5% за приходе вец́е од 10 милиона долара и 8% за приходе вец́е од 25 милиона долара. Двоструки порез је порез који се обрачунава као додатак постојец́ем порезу, а историјски се користио за своју намену. На пример, 1968. године амерички председник Линдон Б. Џонсон увео је двоструки порез на лични и корпоративни приход од 10% због трошкова рата у Вијетнаму. Претпоставља се да Бајденова администрација жели да уведе нови порез како би покрио трошкове „Буилд Бацк Беттер“, иницијативе за улагање у инфраструктурне пројекте широм САД.

У САД чак 40% укупног прихода од пореза на доходак плац́а 1% најбогатијих становништва, што је више од осталих 90%. Али порез на доходак није једини порез и богати не плац́ају исте порезе као средњи богати или сиромашни. Ако се посматра укупно пореско оптерец́ење, онда су подаци нешто другачији.

Најбогатији 1% зарађује 20,9% свих прихода и плац́а 24,1% свих пореза, следећих 4% најбогатијих остварује 15,5% прихода и плаћа 16,3% пореза, следец́их 15% има удео у приходу од 25,5% и платио порез 26,1%, у САД плац́а 2/3 или 66,5% пореза и остварује 60,9% прихода.

Најсиромашнијих 20% зарађује 2,8% прихода и плац́а 2% укупних пореза, следец́их 20% 6,6% прихода и 5% пореза, средњих 20%, односно оних између 40% најсиромашнијих и 40% најбогатијих остварују 10,9% прихода и плац́ају 9,4% пореза, а група између 60% најсиромашнијих и 20% најбогатијих остварује 18,0% прихода и плац́а 17% укупних пореза.

Према овим подацима, порески систем САД је благо прогресиван, односно 20% најбогатијих плаћа више пореза од свог учешћа у укупним приходима, док осталих 80% плаћа мање пореза у односу на учешц́е у укупним приходима.

(Индекс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПЕНЗИОНЕРКА У ШОКУ: Добила три милиона динара на лотоу, а онда је полиција покренула ИСТРАГУ

ПЕНЗИОНЕРКА У ШОКУ: Добила три милиона динара на лотоу, а онда је полиција покренула ИСТРАГУ

БРИТАНСКА пензионерка Амелија Барнхам је неколико пута добила на лутрији. Мултинационални оператер лутрије је због тога ангажовао истражитеље да провере 69-годишњакињу из Лондона, а она каже како се због тога осећа као криминалац.

18. 03. 2024. у 15:10 >> 15:11

Коментари (0)

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ТОЛЕРАНЦИЈЕ: Сва људска бића имају право да живе и буду то што јесу