ФОТОГРАФИСАЛИ СУ ЈЕ ДОК ЈЕ УМИРАЛА: Трагедија девојчице (13) из Колумбије шокирала је свет – три дана нико није могао да је спаси? (ВИДЕО)

Novosti online

01. 12. 2021. у 23:49

ФРАНЦУСКИ фотограф Френк Фурнијер био је уз девојчицу до њеног последњег даха и фотографисао ужас кроз који је пролазила. Слике су потом обишле свет, а многи су се питали - зашто ју је само гледао како умире и није успео да је спаси?

ФОТОГРАФИСАЛИ СУ ЈЕ ДОК ЈЕ УМИРАЛА: Трагедија девојчице (13) из Колумбије шокирала је свет – три дана нико није могао да је спаси? (ВИДЕО)

Фото: Принтскрин

У новембру 1985. године, мали колумбијски град Армеро закопан је у блату од ерупције оближњег вулкана. И ова трагедија у којој је страдало више од 25.000 људи можда не би ни дошла до остатка света да није документована спора и тешка смрт тринаестогодишње Омајре Санчез која је у блату и рушевина наочиглед свих умирала три дана.

Француски фотограф Френк Фурнијер био је Омајру до њеног последњег даха приликом чега су настале фотографије које свет никада неће моћи да заборави. "Осећао сам се тотално немоћно испред ове девојчице која је гледала смрти у очи храбро и достојанствено", рекао је он након овога. Али, шта се тачно догодило да живот мале Омајре и након три дана мука није могао да се спаси?

Трагедија у Армеру и помоћ која никада није стигла

Невадо дел Руиз је назив вулкана у Колумбији који пре те кобне 1985. године није показао активност још од 1840. године. У септембру су већ могли да се осете јачи потреси који су алармирали јавност, а највише мештане оближњих градова попут Армера где је у том тренутку живело 31.000 људи а налази се око 50 километара источно од вулкана.

Међутим, нико се није евакуисао и 13. новембра 1985. године, Невада дел Руиз је еруптирао. Била је то мала експлозија, али довољна да покрене разарајућу бујицу лаве и блата. Брзином од 40 километара на сат блато је дошло до Армера и у трен ока прекрило 85 одсто града густим и тешким наслагама. Путеви, куће и мостови су били уништени, а блато је се простирало на више од километар и по у пречнику. Заробљени су били и грађани који су покушали да побегну, јер нико није могао да се избори са силовитим блатом које је продрло у њихов мали град.

И док су неки срећници прошли само с повредама, већи део града је нестао и око 25.000 људи је страдало - само петина популације Армера је преживела. Упркос страшном степену разарања, сати су прошли пре него што је почело спасавање оних који су и даље били живи али заробљени у блату и рушевинама. То је довело до тога да многи, попут Омајре Санчез, умру спорим и ужасним смртима.

Фоторепортер Френк Фурнијер стигао је у Боготу два дана након ерупције. После пет сати вожње и два и по сата хода, коначно је стигао у Армеро где је планирао да фотографише спасавање преживелих. Али, када је стигао тамо, затекао га је ужас који није очекивао. Уместо организоване акције спасавања, затекао је хаос и очај.

- Свуда око мене, на стотине људи је било заробљено. Спасиоци су имали потешкоће да дођу до њих. Могао сам да чујем вриштање у помоћ, а онда тишину - језиву тишину. Било је ужасно - рекао је он за "ББЦ" две деценије након трагедије.

Али, оно што је обележило његов живот дошло је с позивом једном фармера усред тог хаоса, који га је молио да га одведе до девојчице којој је потребна помоћ. Испричао му је да заробљена испод своје уништене куће већ три дана. Њено име је било Омајра Санчез. Спасиоци из Црвеног крста и мештани су покушавали да је извуку, али нешто испод воде јој је прикљештило ноге и нису могли да је помере ни педаљ. У међувремену, ниво воде око Омајре је растао због кише која је падала у континуитету тих дана.

"Пустите ме да се одморим"

У тренутку када је Фурнијер дошао до ње, Санчезова је била изложена мукама већ предуго и стално је губила свест: "Пашћу школску годину јер нисам ишла на часове два дана", рекла је Омајра у једном тренутку и замолила Фурнијера да је одведе у школу јер се плашила да ће закаснити. У води испод ње је била и њена мртва тетка.

Фотограф је могао да примети да јој понестаје снаге и да је тинејџерка спремна да прихвати своју тужну судбину. Замолила је волонтере око ње да је пусте да се одмори и да пренесу последње поздраве њеној мајци. Три сада након што ју је Фурнијер пронашао, Омајра Санчез је умрла.

- Када је умрла у 9.45 часова преподне, глава јој је пала назад у хладну воду, изнад површине воде остали су само њен нос, уста и једно око. Неко је онда прекрио њену тетку и њу плаво-белим столњаком - пренео је тада "Њујорк Тајмс".

Омајрина мајка, медицинска сестра Марија Алеида, сазнала је за смрт ћерке док ју је интервјуисао један колумбијски радио. Тихо је заплакала док су радио водитељи замолили слушаоце да се придруже у минуту ћутања и одају почаст трагичној смрти тринаестогодишњакиње. Баш као и њена ћерка, Алеида је такође показала снагу и храброст након великог губитка.

- Ужасно је, али морамо да мислимо на живе -рекла је она мислећи на свог дванаестогодишњег сина Алвара Енрикеа који је изгубио прст у хаосу.

Њих двоје су били једини преживели чланови породице.

- Док сам фотографисао, осетио сам се потпуно немоћно испред ове девојчице која је гледала смрти у лице храбро и достојанствено. Осетио сам да је једина ствар коју могу да урадим у том тренутку, да забележим све најбоље што могу и да се надам да ће то покренути људе да помогну онима који су спасени - рекао је Фурнијер и жеља му се остварила.

Његова фотографија Омајре Санчез са црним очима и испијена док се држи за голи живот, објављена је у магазину "Парис Матцх" неколико дана касније. Стравична слика му је донела наредне године награду за најбољу слику године на свету, али и изазвала велики бес јавности.

Није јој било спаса

Детаљно документована спора смрт Омајре Санчез шокирала је свет и поставила питање - како је фоторепортер могао само да стоји тамо и гледа како тринаестогодишња девојчица умире? Његова култна фотографија Омајрине патње била је толико узнемирујуц́а да је подстакла међународну реакцију на практично непостојец́е напоре колумбијске владе за спасавање.

Извештаји сведока, добровољних спасилачких радника и новинара на терену описали су крајње неадекватну операцију спасавања којој је у потпуности недостајало и руководство и ресурси. У случају Омајре Санчез, спасиоци нису имали потребну опрему да је спасу - нису имали чак ни пумпу за да би испустили воду која је претила да је прогута.

Касније се открило да су ноге Омајре Санчез биле заробљене од урушеног цигленог зида и руку њене мртве тетке. Али чак и да су то раније схватили, спасиоци и даље нису имали тешку опрему неопходну да је извуку.

Војска и полиција нису помогле

Новинари који су били на лицу места објавили су да су видели само неколико волонтера из Црвеног крста који су се гурали кроз блато и рушевина заједно са пријатељима и породицама жртава у покушајима спасавања. Никога од 100.000 колумбијских војника или 65.000 полицијских снага нису послали да помогне, а тадашњи министар одбране, генерал Мигел Вега Урибе, касније се правдао да су "неразвијена земља која није имала потребну опрему", као и да су урадили све што су могли. То све је у кључним тренуцима било - ништа. Он је такође тврдио да чак и да су послали трупе, нико од њих не би могао да се пробије кроз густо блато.

Помоћ од страних држава такође није понуђена, а хеликоптери појединих пријатељских земаља који су дошли да пренесу повређење до болница, стигли су углавном прекасно. Код најмање 70 преживелих лекари су због тешких повреда морали да ураде ампутације.

На критике о томе да је искорстио смрт Омајре Санчез као прилику да се прослави, Фурније је рекао: "Широм света постоји на стотиље хиљада Омајри - важне приче о сиромашним и угњетаваним и ми фоторепортери смо ту да створимо мост. Имао сам среће што сам могао да будем мост који ће људе повезати са њом."

Чињеница да људи и даље сматрају да је фотографија крајње узнемирујућа, чак и деценијама након што је снимљена, показује "бесмртну моћ Омајре Санчез".

(Мондо)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)